Beograđani o zlostavljanju djece u Srbiji

Nedavni prosvjedi u Nišu i Novom Sadu pokazali su sve veće nezadovoljstvo građana porastom nasilja u Srbiji.

Sličan apel uputili su i najmlađi Beograđani. Samo prošle godine više od tri tisuće djece u Srbiji bilo je žrtva nasilja.

Od gomile nabacanih slova do stvaranja riječi poput tuga, strah ili stid, kako bi se podignula svijest o onome što proživljavaju žrtve nasilja, naročito djeca, kojima je neusporedivo teže govoriti o tome.

U 2013. registrirano 3.500 slučajeva

“Zato što se, naprimer, plaše nečega – roditelja, kako će da reaguju, da li će možda da dobiju još batina ili bilo čega, stidljivi su, ne mogu da priznaju”, kaže Zoran Nikolić, učenik Srednje škole Vožd.

“Pa stvarno se retko priča o tome, čak i u porodici, takođe. Uglavnom, kada naiđu neke vesti loše, mama usputno kaže: Pazi se toga, pazi se lošeg društva, vidi šta se događa, ništa dalje od toga, nažalost”, kaže Zoranova suučenica Kristina Teofilović.

A među lošim vijestima je i sljedeća. “Prema podacima Kancelarije za ljudska i manjinska prava, u Srbiji je u 2013. godini registrovano oko 3.500 dece žrtava nasilja“, javlja reporterka Al Jazeere Anne Marie Ćurčić.

Među njima 19 posto čine žrtve sve prisutnijeg međuvršnjačkog nasilja.

“To psihičko i to fizičko nasilje, to se može videti svakodnevno, ja mislim gde god odemo i krenemo”, kaže Strahinja Radovanović iz Osnovne škole Ljuba Nenadović.

Upravo je to bio razlog što se grupa učenika iz Srednje škole Vožd i Osnovne škole Ljuba Nenadović, kroz javno snimanje specifičnog apela protiv nasilja, uključila u projekt Incest trauma centra, kojem je cilj alarmirati javnost i pružiti pomoć, posebno onim najmlađima. 

“Ono što je neko naše zapažanje jeste da, kada ih pitamo kome bi se poverili, naprimjer, unutar škole, kažu najčešće i dalje da ono kad se ide kod psihologa ili pedagoga, to je kao po kazni”, tumači Dušica Popadić iz Incest trauma centra.

Gradnja povjerenja tek predstoji

“Mislim da su nastupi ovakvog tipa ili neke grupne diskusije na tu temu odlična stvar, jer oni tu vide da se to ne dešava samo njima, da se to dešava stalno, da oni nisu krivi za to, da oni nisu odgovorni, nego neko drugi, da ako su žrtve oni nemaju razlog za strah i stid, nego neko drugi”, objašnjava Anita Ugrenović iz Srednje škole Vožd.

No, za to je potrebna i jasna podrška odraslih žrtvama nasilja, ukazuju u Incest trauma centru, kojem sedmično stigne devet prijava slučajeva zlostavljanja dece. 

“Jer ako je to nešto oko čega mi možemo da se našalimo i napravimo nekakav vic, ta osoba zna da sigurno neće nas odabrati, tako da mi uvek imamo to neko načelo u radu, a to je da je čast kada vam se neko poveri, zaista to treba zaslužiti”, kaže Dušica Popadić.

Gradnja povjerenja tek predstoji, posebno kada je riječ o djeci žrtvama seksualnog nasilja.

Prema podacima Vijeća Evrope, jedno od petero djece doživjelo je takvu vrstu zlostavljanja.

Izvor: Al Jazeera