Počela druga reforma pravosuđa u Srbiji
Druga reforma pravosuđa u Srbiji počela je 1. januara tako što je proširena sudska mreža, čime je gotovo udvostručen broj osnovnih sudova – umjesto dosadašnja 33, sada će građanima biti dostupna 64 suda. Ipak, broj sudija ostaje isti, a broj neriješenih predmeta u Srbiji narastao je na više od tri miliona.
Jedan od onih koji se svakodnevno suočava s tim je advokat Milan Pavlica, kojeg je Al Jazeera srela na izlasku iz Prvog beogradskog suda, gdje je pokušavao saznati zašto nije izdano rješenje presude koja je donesena još prije godinu dana. Odgovor nije dobio i izašao je iz suda neobavljenog posla.
“Rekli su mi, citiram, da ne znaju kako će rešiti problem, da je predmet kod sudije, da se čeka potpis, ali su dobili nalog od predsednika da samo rešavaju hitne predmete i da su ostali predmeti na čekanju”, požalio se advokat Pavlica.
Od 1. januara promijenjena je nadležnost mnogim sudovima u Srbiji i građani se sve češće suočavaju sa istim problemom, jer ne znaju ni koji je sudija ni koji sud sada preuzeo njihov slučaj. Izmjenama zakona formirana su nova 32 suda, dok su pojedine sudije, čiji predmeti nisu završeni, preseljeni u druge opštine.
Za efikasnije pravosuđe
“Ulazimo u proces koji smo sigurno mogli bolje da pripremimo nego što je ovo, ali vreme će pokazati da li je to dobro ili ne. Svakako da će biti nekog zastoja i nadam se da će biti što kraći. Ipak, doći će do zastoja u funkcionisanju sudova”, upozorava Omer Hadžiomerović, predsjednik Društva sudija Srbije.
Izmjenama zakona o sjedištima sudova i javnih tužilaštva bit će stvoreno, kako tvrde u Ministarstvu pravde, efikasnije pravosuđe, ali će “i pravda biti dostupnija građanima”.
“Tvrdim da svaki savestan sudija može normalno početi da sudi 15. januara. Neka to bude i 20. januara. Svaki izgovor da je tamo kriva promena nadležnosti nema podlogu u svemu što smo do sada činili”, tvrdi Danilo Nikolić, državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije.
Advokati tvrde da je u praksi sasvim drugačije.
“Mnogim kolegama i meni se dešavalo u poslednje vreme da dođemo na ročište i da sudija jednostavno kaže: ‘Ne znamo ko će da sudi dalje u ovom predmetu. Možda je bolje da odložimo ovo ročište, a sledeće će biti zakazano videćemo kad'”, kaže advokat Pavlica.
Novi sistem pravosuđa u Srbiji predviđa osnivanje osnovnih sudova i u opštinama koje ih do sada nisu imale, a time, nadaju se u resornom ministarstvu, predviđa i rješavanje nagomilanih predmeta.
Po sudiji i 100 predmeta
Trenutno u Srbiji nešto više od 3.000 sudija radi na blizu 3,3 miliona predmeta, što znači da na svakog sudiju dođe više od 100 slučajeva.
“Imali ste da je broj predmeta u Prvom sudu u Beogradu veći u jednom odeljenju jednog jedinog sudije nego je to broj predmeta parnične materije celog jednog suda u unutrašnjosti. Moramo omogućiti jednakost građana pred zakonom i isključiti bilo kakve diskriminacije, tako da se dođe do pravde po podjednakim uslovima”, navodi državni sekretar Nikolić.
“Ova mera, koja sada dolazi, usmerena je na ujednačenje broja predmeta po sudiji i kako bi on bio približan. Nisam siguran da će se iz prvog puta uspeti. Opet mi se čini da nisu imali jasne kriterijume za određivanje broja sudija i to će očigledno morati da se radi u hodu”, naglašava sudija Hadžiomerović.
Novi Zakon o sudovima je druga reforma pravosuđa u posljednje tri godine, javlja iz Beograda Al Jazeerin reporter Marko Subotić i podsjeća kako je “prva reforma pravosuđa, tokom koje trećina sudija u Srbiji nije prošla reizbor, proglašena neustavnom”.
“Svi otpušteni vraćeni su na posao, a zbog tužbi koje su podneli iz državnog budžeta im je, kao odšteta, isplaćeno više miliona evra”, zaključio je Subotić.
Izvor: Al Jazeera