U Beogradu radi devet bioskopa

U Beogradu danas radi svega devet bioskopa. Njihovo gašenje se vezuje za loše provedenu privatizaciju, pirateriju i nove internetske tehnologije. Mogu li bioskopi ponovo da prorade?

Priča o bioskopima počinje u centru Beograda. “Balkan” je jedan od najstarijih u gradu i više ne radi. Na ulazu podsetnik zašto je to tako.

Na bioskope u Beogradu nije se mislilo kada su najbolje radili, smatraju filmski kritičari. Zastarele tehnologije slike i zvuka nisu unapređivane. Privatizacija je bila poslednji udarac.

Potpuno uništeno

“Najveći problem je u tome što je privatizacija došla kasno, jer u trenutku kada je privatizacija bioskopa došla oni su praktično bili već mrtvi. Bili su potpuno uništeni. I to je jednostavno ono gde se kasnilo 10 godina i zbog tih deset godina sada ti bioskopi ne vrede ništa”, kaže Rober Nemeček, filmski urednik.

Beograd je sedamdesetih imao 47 sala. Od 2000. godine bioskopi se polako gase, a tada ih je radilo 30. Danas u Beogradu projekcije pušta svega devet bioskopa.

Da bi radili na pozitivnoj nuli, danas moraju da ispune visoke standarde digitalne slike i zvuka koji nisu jeftini. Investicije su milionske, zbog čega se u taj biznis retko ko upušta.

“Bioskop više nikada neće biti ono što je nekada bio, to je jasno i publici. Bioskop praktično prelazi u jedno moderno iskustvo gledanja filma, tako da te pojedinačne Standalone sale nikada više neće postojati”, ističe Vladan Sretenović, direktor Takwood Multiplex bioskopa.

Država nema jasnu strategiju kako ponovo da pokrene bioskope u Srbiji. Projekti postoje, ali je nedovoljno sredstava.

“Filmski centar Srbije pokrenuo je inicijativu za povratak u beogradske bioskope. Za tu namenu iz budžeta RS-a izdvojeno je blizu milion evra. Filmski kritičari smatraju da ta inicijativa stiže prekasno”, javlja iz Beograda Al Jazeerin novinar Đorđe Kostić.

Publika ne odlazi u bioskope i zbog loše selekcije filmova. Evropskog istočnog i autorskog filma gotovo da nema.

Holivud jeste najtraženiji, ali nije i najkvaliteniji, kažu kritičari.

Loše kopije

“Doviđenja svemu što je malo drugačije, što je naprednije, što ne može da privuče veliku pažnju široke publike, ijedno okretanje masama koje, kao što znamo, nikada nisu bile one koje donose promene nabolje, bar kada je kultura u pitanju”, ističe Jugoslav Pantelić, novinar i filmski kritičar.

Ljudi koji žive od bioskopa veruju da će se publika vratiti u sale, jer piraterija i gledanje loših kopija kod kuće u Srbiji bilježe pad.

Dok se to ne desi na nekim salama će stajati katanci, a za gledanje filma u bioskopu potrebno je i putovanje kroz vreme.

Izvor: Al Jazeera