Balkan

Paradoks privatnosti na internetu

Published On 15 Jun 2013
|
Ažurirano: 
16 Aug 2017
12:57 PM (GMT+2)

Da li je došlo vrijeme da se pozdravimo sa privatnošću? 

Šokantna otkrića Edwarda Snowdena o sveobuhvatnim programima Američke sigurnosne agencije za praćenje telefonskog i internetskog saobraćaja – pokrenula su debatu kako u Americi tako i u ostatku svijeta. Oni koji su za prisluškivanje kažu – građani koji poštuju zakon nemaju čega da se plaše, jer ovakvi programi sa prismotru zapravo osiguravaju njihovu sigurnost i zaustavljaju terorizam.

Demokrate i republikaci se sa ovom pričom nose kao sa vrelim krompirom. Jedino je prvi čovjek Kongresa, republikanac John Boehner javno prišio Snowdenu etiketu izdajice. 

S druge strane, mnogi drugi Snowdena podižu na nivo heroja zbog ogromne lične žrtve kako bi ove informacije doprle do ljudi. No, uzmimo za primer Cheryl, Amerikanku, koja je uputila tweet Glenu Greenwaldu, novinaru Guardiana koji je objavio ovu ekskluzivu.
 
“Možda se ovo ne odnosni na vas”, piše ona, “ali većini Amerikanaca nije bitno da li Agencija prikuplja podatke jer većina nas nema šta da sakrije”.
Na šta joj je Greenwald odgovorio: “Možeš li mi onda poslati sve šifre za tvoje e-mail naloge kako bi ih objavio online”. 
 
U moru oprečnih reakcija na ovu temu, jedan citat u Washington Postu neimenovanog obavještajca koji radi za američku vladu dobio je mnogo pažnje. 
 
“Vlada baš bukvalno može da posmatra kako se oblikuju vaše ideje dok ih kucate”.
Dakle, da li internet privatnost i dalje postoji i šta se može uraditi da se ona zaštiti? Rekli bi neki, ne mnogo, ali humor pomaže.

Pa je tako svoj viralni život počeo da živi jedan duhoviti prijedlog nove verzije podešavanja privatnosti na Facebooku. Prema njemu možete podesiti koje postove želite da podijelite sa CIA-om.  

Eksperti su mišljenja da građani ne mogu računati na sigurnost svojih profila na društvenim mrežama, jer je tehnologija danas napredovala do te mjere da se samim spajanjem na internet već izlažu potencijalnom narušavanju privatnosti.

Više o ovoj temi iz studija u Sarajevu govori Tarik Čelik, kompjuterski programer.

Reklama