Paradržavna uprava džepari privredu Srbije

Iako su čelnici Srbije odmah po dolasku na vlast obećali ukidanje prekobrojnih državnih agencija i drugih organa, to se gotovo godinu kasnije, još nije dogodilo.

Srbija je i dalje među evropskim rekorderima po broju različitih institucija koje se finansiraju iz budžeta države.

Glomazni državni aparat tradicija je u Srbiji, a posljednjih godina, sa osnivanjem raznih fondova, agencija i zavoda, teško je i izračunati koliko je organa ukupno. Procjene kažu – između 130 i 200. Sa druge strane, lako je uočiljivo da se njihove nadležnosti često preklapaju, kaže reporterka Al Jazeere Jelena Milutinović.

Zadatak za Sherlocka Holmesa

Pored Ministarstva prosvete obrazovanjem se u Srbiji bave i mnoga druga tijela. Koliko je ta mreža razgranata pokazuje i primjer dva zavoda kojima je fokus – kvalitet obrazovnog sistema. Tako Srbija u jednoj zgradi ima Zavod za unapređenje obrazovanja, ali i  Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja.

U prosvjetnim sindikatima sumnjaju da unapređenje i vrednovanje moraju da rade odvojene institucije, a posebno ih ljuti što je najavljeno i osnivanje nove agencije za obrazovanje i vaspitanje.

“Naša nastava je sve više opterećena, naši planovi su katastrofalni, u njima ne može da se razabere čak ni onaj ko poput mene radi više od 20 godina. Mene onda zanima – ako je tako sa dva zavoda, šta će biti sa trećom agencijom i čime li će se ona baviti”, kaže Jasna Januković iz Unije sindikata prosvjetnih radnika Srbije.

Srbija nema jedinstven spisak regulatornih tijela. U njihovo prebrojavanje se upustio profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović.

U šali kaže da je to zadatak za Sherlocka Holmesa i da je očigledno da za postojanje mnogih nema realne potrebe.

“Jedino je žalosno što to niko do sada nije evidentirao – da vidimo zaista za šta postoji a za šta ne postoji potreba. Nesoporno je da su mnoge agencije i komisije potrebne, ali je to značajno manji broj nego što je to sada postojeći broj”, kaže Slobodan Ećimović.

Paradržavna uprava

Čelnici vlasti planirali su ukidanje 30 organa, ali je sa radom prestalo samo njih sedam. Njihovo zatvaranje nije dovelo do smanjenja troškova. To dokazuje i obavještenje na elektronskoj stranici ukinute Agencije za hemikalije. Svi zaposleni, stoji u obavještenju, samo su prešli u Ministarstvo energetike. Da se ništa nije promijenilo tvrde i poslodavci. Umjesto da im ukidanje agencija, a time i suvišnih nameta olakša poslovanje, stare takse zamijenile su nove.

“Onda se desilo da su ostaci tih institucija sa kojima se nije raščistilo, a koje su u najvećoj meri nepotrebne privredi, a svakako se mogu organizovati da budu jeftinijije za državu, te institucije su i dalje nastavile da bukvalno džepare privredu”, kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

Ne postoje zvanični podaci, ali se procenjuje da brojna nezavisna tijela, koje mnogi nazivaju i paradžavnom upravom, građane i privredu koštaju 850 miliona eura godišnje.

Dok vlast obećava racionalizaciju državnog aparata, ekonomisti upozoravaju da su Srbiji potrebni radikalniji rezovi u javnom sektoru.

Izvor: Al Jazeera