Srbija i EU – politika štapa i šargarepe

Početak pregovora Srbije sa Evropskom unijom isključivo zavisi od napretka u normalizaciji odnosa  Beograda i Prištine. Ključno je i sprovođenje reformi i njihova implementacija.

U Vladi Srbije kažu da su ispunili sve na šta su se obavezali, dok analitičari ocjenjuju da će Brisel i u ovom slučaju za Srbiju primijeniti strategiju štapa i šargarepe.

Sa velikim brojem zatvorenih fabrika, četvrtinom nezaposlenog stanovništva i prosečnom zaradom od 400 evra, Srbija se svrstava u slabije razvijene države Evrope. S druge strane, rast BDP-a i poboljšanje zakonske regulative, od Srbije čine zemlju u razvoju.

To ističu u Vladi, napominjući da su primenili regulativu EU-a i da uspešno sprovode ekonomske reforme

„To su različiti standardi gde je Srbija napravila pomak i to mnogo veći u odnosu ekonomije na oblast pravosuđa, gde imamo mnogo više problema. Takođe, postoje određene politike EU koje su skupe kao što je politika zaštite životne sredine i to su uvek poslednji pregovori, jer zahtevaju investicije“, ističe Ana Trbović, pomoćnica ministra privrede.

Realizovano 90% preporuka

Reforme u pravosuđu, kako tvrde u resornom Ministarstvu, su komplikovane i dugotrajne. Srbija dobija pohvale iz Brisela, a poslednja je stigla za stanje u zatvorima.

„Ne možemo da kažemo da 100% ispunjavamo standarde. Da je tako, onda bi nam i društvo ispunjavalo te standarde. Naša država traži svoj politički put upravo u evropskim integracijama i opredelila se za njega“, kaže ministar pravde Nikola Selaković.

Srbija je, kako tvrde u Vladi, ispunila skoro sve na šta se obavezala.

U ovoj godini realizovano je skoro 90% preporuka. Reč je o oblastima rada, zakonodavne i sudske vlasti, kao i ona koja se odnose na nezavisna regulatorna tela.

Svi ti reformski procesi, kako to vide u nemačkoj organizaciji Konrad Adenauer, ne bi bili mogući bez principa štapa i šargarepe, koji će se, kako tvrde, i dalje primenjivati.

„Princip uslovnosti je veoma važan. To je i zbog loših iskustava ne samo iz Srbije, već i drugih država posebno Rumunije i Bugarske, Kipra ali sad i iz Hrvatske. Pokazalo se da, uprkos tome što su te zemlje članice EU, i dalje postoje problemi koji sprečavaju dobru saradnju unutar EU. Princip ‘štap i šargarepa’ je najbolja motivacije za obe strane da postignu nešto“, smatra Henri Bohnet iz ove organizacije.

Reforme u fokusu

Bohnet smatra da Brisel treba da otvori pregovore sa Srbijom što pre jer je i to način kako bi se Beograd obavezao da sprovede reforme koje je prihvatio. Isto misle i pojedini analitičari koji napominju da istu pažnju treba posvetiti sistemskim reformama, ali i pregovorima sa Kosovom.

„Od procesa implementacije zavisiće i brzina pregovora sa EU po poglavljima koje se odnose na specifične i sasvim konkretne teme. Za Srbiju je važno da u okviru pregovaračkog procesa upravo reforme budu u fokusu, a ne da težiste bude oslonjeno samo na normalizaciju odnosa sa Kosovom“, kazala je Aleksandra Joksimović (Centar za vanjsku politiku).

Već tri meseca Brisel proverava koliko su propisi Srbije usklađeni sa regulativama Evropske unije. To je uvod u početak pregovora koji bi mogli da počnu krajem sledećeg meseca, javlja iz Beograda reporter Al Jazeere Marko Subotić.

Izvor: Al Jazeera