Makedonske banke bez ogrebotine kroz krizu

Potreban vam je novac da biste kupili stan? Ili ste biznismen i treba vam gotovina za sirovine? Ako tražite kredit u nekoj od makedonskih banaka, bankari će pažljivo razmotriti zahtjev, prije nego što vam pozajme novac, javlja reporterka Al Jazeere, Milka Smilevska.

Ali baš taj oprez, pomogao je bankama u Makedoniji da kroz svjetsku ekonomsku krizu prođu bez ogrebotina – kažu ekonomisti.

Bivši guverner Narodne banke objašnjava zašto ta zemlja ima jedan od najzdravijih bankarskih sistema u Evropi.

„To je rezultat dugoročne politike i komercijalnih i Centralne banke. Ne jure po maksimalne profite, kao što su to radile američke i evropske banke, nego su išli na stabilnu dobit, koja neće ugroziti likvidnost i solventnost“, kaže bivši guverner Narodne banka Makedonije, Ljube Trpevski.

Smanjen rizik

Kompanije u 2013. imaju veću proizvodnju od planirane. Smanjuje se rizik u ekonomiji. Poslovna zajednica traži od banaka svježi novac za poslovanje, ali one i dalje pažljivo donose odluke kome će dati kredit.

Guverner kaže da je to strategija banaka, bez razlike da li su domaćeg ili stranog kapitala i da Narodna banka tu ne može mnogo pomoći.

„Ako neka banka dobije naredbu da ne kreditira, tu ne pomaže nijedan model Narodne banke“, kaže Dimitar Bogov, guverner Narodne banke Makedonije.

Ali banke imaju kontraargumente. Finansijska direktorica Komercijalne banke, kaže da biznismeni, kad traže kredit, nude sve manje održivih projekata.

„Elaborat koji biznismen treba donijeti u banku, i koji je baza za kreditiranje, treba biti podržan konkretnim ugovorima i idejama- kako će biti realiziran, ko će biti partneri od koga će naplatiti potraživanja“, kaže finansijski direktor Komercijalne banke A.D. Skopje, Maja Stevkova.

Od 880 miliona eura plasiranih kredita, Komercijalna banka sa 750 miliona eura finansira korporativni sektor. Ove godine zabilježila je usporavanje u kreditiranju privrede od dva do tri posto.

Prezaduženost

Istovremeno, povećava se štednja građana. Iz banke kažu kako je i to signal da nakon krize građani radije čuvaju novac na računima, umjesto da ga ulažu u akcije ili investicione fondove.

I u Tutunskoj banci, koja je od 2001. dio Grupacije Nove Ljubljanske banke, kažu da je prezaduženost kompanija realan problem. I ova banka usporila je kreditnu aktivnost za kompanije. Ali, povećala je ponudu kredita sa nižim kamatama za građane.

„Ako ih usporedimo sa prošlom godinom, kamatne stope su mnogo manje. Danas možete dobiti stambeni kredit sa pet posto kamate u prve tri godine, za razliku od ranije, kad su kamate za stambene kredite bile i do devet posto“, kaže Donka Markovska, pomoćnica direktora NLB tutunske banke.

Finansijski magazin The Banker proglasio je tutunski NLB za najbolju banku u zemlji za 2013.

Banke u Makedoniji raspolažu sa ukupnom aktivom u iznosu 5,9 milijardi eura. 3,7 milijardi eura plasirano je u kredite, a 900 miliona u državne i blagajničke zapise. Banke nastavljaju sa trendom da radije kreditiraju državu manjom kamatom, nego biznis, zbog sigurnijeg plasmana novca.

„Banke se lagodnije osjećaju kad kupuju državne zapise. Kamata koju dobiju, sigurna je i ne brinu hoće li naplatiti kredit ili ne“, kaže Trpevski. Ali, na kraju, jedino banke procjenjuju koji je njihov interes i najmanji rizik za novac s kojim raspolažu.

Izvor: Al Jazeera