Srbija najmanje navodnjava u Evropi
Srbija je i dalje na posljednjem mjestu u Evropi po površinama koje navodnjava. U Vojvodini se navodnjava svega 50 hiljada hektara zemlje, dok su u centralnoj Srbiji površine još manje.
U toku su pregovori između Ujedinjenih Arapskih Emirata i Srbije u vezi s kreditom od 100 miliona eura za navodnjavanje, javlja reporeter Al Jazeere Đorđe Kostić.
Crijeva iz kojih je ljetos navodnjavano 100 hektara, sada su spakovana. Njihov vlasnik je Đuro Kacarski. U posjedu ima i 2000 hektara zemlje, na kojoj uzgaja repu, kukuruz, pšenicu i soju. Međutim navodnjava samo papriku. To povrće pod umjetnom kišom daje mu prinose veće i do 150 posto.
Neophodne investicije
Kaže da se čestim kvašenjem zemlja ispira, pa tako navodnjavanje traži i razvoj stočarstva. Stajsko đubirvo obnavlja zemlju, a u Srbiji te vrste đubriva nema dovoljno.
„Ako ne investiramo u poljoprivredu, tu pre svega mislim na nabavku sistema za navodnjavanje i stočarstvo, jer to su dve grane koje su međusobno povezane, napretka u poljoprivredi nema“, kaže Kacarski.
Na poljima kamioni odvoze tek izvađenu šećernu repu. Veliki sistemi za navodnjavanje servisirani su i čekaju sljedeću sezonu. Ova godina nije bila sušna, pa se i o navodnjavanju malo govorilo.
Navodnjavanja se u Srbiji država, ali i poljoprivrednici, sjete tek kada zemlju pogodi suša. Godina 2012 bila je sušna, a prema podacima Ministarsrva poljoprivrede direktna šteta je bila oko pola milijarde eura, kaže Kostić.
Da se tako nešto ne bi ponovilo, država čeka kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji će biti usmjereni u navodnjavanje. U Privrednoj komori Srbije kažu da se tim novcem udio u navodnjavanju može povećati svega jedan posto.
Umjetna kiša
„Tu su nagoveštaji da će prva faza biti zadovoljena sa sa 24 hiljade hektara odnosno 100 miliona evra je u pitanju i onda da se krene u instaliranje te opreme i na primenu tih sistema za poboljšanje proizvodnje“, kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.
Agroekonomisti kažu da su ulaganja u poljoprivredu dobrodošla. Mnogo toga će zavisiti i od raspoređivanja novca od kredita. Neophodna je i veća briga države o mreži za navodnjavanje.
„Do sada nisu postojala sredstva koja su pod povoljnijim uslovima finasirala primarnu kanalsku mrežu, odnosno izvore vodosnabdevanja, a drugo što do sada praktično je bilo malo sredstava za regresiranje kamata za nabavku opreme registrovanih gazdinstava za izgradnju sistema za navodnjavanje na svojim parcelama“, kaže agroekonomista Miladin Ševarlić.
Da bi sistem navodnjavanja u Srbiji dao očekivane rezultate, potrebno je da se umjetnom kišom pokrije oko 15 posto obradive površine.
Izvor: Agencije