Baščaršija: Izumiru stari zanati

Kako u vremenu masovne proizvodnje i uvoza mogu opstati tradicionalni zanati? Mnogi od njih na sarajevskoj Baščaršiji odumiru. Stare zanatlije nemaju kome ostaviti svoj posao. Ipak, ima mladih zanatlija koji ne žele prekinuti obiteljsku tradiciju.

Haris Liho je limar. Sa 23 godine najmlađi je zanatlija na Baščaršiji. Sve što zna naučio je od oca. Poput svih ostalih, pravi i suvenire, ali glavni dio proizvodnje su praktični predmeti u skladu sa porodičnom tradicijom.

Podređeno turistima

„Sad se trudim da ja nastavim. Možda, ako Bog da, moje dijete bude htjelo da radi ovaj posao, ali čisto sumnjam“, kazuje Liho.

U drugom dijelu Baščaršije je jedan od najstarijih zantalija, užar Džemal Kurahović. Zanat je, također, naučio od oca, ali je siguran da ga nijedan od njegova tri sina neće naslijediti.

„Ova mi tri sina znaju raditi kao i ja, ali nema nikakvih perspektiva što se tiče zanata, nema nikakve budućnosti. Šteta da stari zanati izumiru“, navodi Kurahović.

„Baščaršija je puna suvenira i sve je podređeno turistima. Malo je onih zanatlija kojima proizvodnja i prodaja suvenira nije primarna djelatnost. Oni se bore da prežive u vremenu sve veće komercijalizacije i jeftinih uvoznih proizvoda“, javlja Al Jazeerin Zoran Kosanović.

Harisove šanse da opstane veće su od Džemalovih, ne samo zbog razlike u godinama. Haris proizvodi praktične predmete kao što je roštilj ili, u ovom slučaju, sač, koji su ljudima potrebni i nisu samo ukras.

Međutim, teško je spajati kraj s krajem.

„Sve što radimo radimo ljeti, zarađujemo i ostavljamo za zimu da bismo mogli preživjeti. Međutim, svaka godina je teža, sve je slabije, kao da padamo u vodu, ali trudim se da održim ovu tradiciju. Koliko ću uspjeti vidjet ćemo“, ističe Haris Liho.

Postoji granica

„Pa ne mogu krepati, da tako kažem. Devera se, spaja kraj s krajem. Ako ćemo realno, jedva režije mogu da pokrijem i sebe“, kazuje Džemal Kurahović.

Zanatlije, ipak, dobijaju pomoć od lokalnih vlasti i svog udruženja.

Postoji granica koliko država može pomoći. Kao bilo koja druga vrsta trgovine i ovo je komercijalna džungla – opstaju samo najjači. Zato će i mladi Haris nastaviti da obrađuje lim, sve dok kupaca ima.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

U posljednjih pet godina u Hrvatskoj je, prema podacima Obrtničke komore, nestalo 35.000 zanata. Hiljade ljudi zbog krize izgubile su posao, a zanatlije nisu imale pravo ni na naknadu sa Zavoda za nezaposlene, poput svojih radnika. U hrvatskoj vladi pripremaju izmjene zakona, kojima bi to promijenili. Priča Ivane Brkić. 

Više iz rubrike Balkan
POPULARNO