Manje novca za javna preduzeća u Srbiji

Budžet za javna preduzeća u Srbiji naredne godine biće umanjen za 150 miliona evra. Vlada najavljuje da će se za preduzeća koja su u restrukturiranju tražiti strateški partner, a ako to ne bude ostvareno idu u stečaj.

Javna preduzeća u Srbiji u obavezi su da dostave lične karte, kako bi država znala na šta te firme troše novac. Ove mere dio su paketa oporavka ekonomije Srbije, izveštava iz Beograda reporter Al Jazeere Đorđe Kostić.

Gubitaši više neće moći da računaju na veliku pomoć države. Srbija godišnje na subvencije izdvaja blizu 550 miliona evra. Taj iznos, kako kažu u Vladi, odlazio je samo na plate, a ne i na razvoj poslovanja. Ukidanjem ove pomoći očekuju se velike uštede, a na punu pomoć moći će da računaju samo poljoprivrednici.

Prioriteti i strateški partneri

Siniša Mali, savetnik vicepremijera za privredu, kaže: “Predlog je da se umanje subvencije za 100 do 150 miliona evra i te subvencije će se, naravno, smanivati u zavisnosti od prioriteta. Imate neke firme koje su prioriteti, imate neke firme koje su možda u nekom trenutku prodaje, gde treba izdržati samo dok se ne nađe strateški partner, imate neke firme koje su već našle strateškog partnera, kao što je to slučaj sa Jatom, gde su neophodne subvencije i sledeće godine kako bi se preduzeće stavilo na noge.”

U javnim preduzećima u Srbiji radi skoro 660.000 ljudi. U Vladi kažu da treba da ih radi blizu 500.000. Naredne četiri godine Srbija će zbog dugovanja ovih preduzeća imati manjak u kasi od otprilike 400 miliona evra. Vlada traži da joj se dostave lične karte javnih preduzeća, kako bi imala uvid kako se novac troši i kakvi se ugovori i s kim sklapaju.

“Od 803 javnih preduzeća u Srbiji, 234 nisu dostavila traženu dokumentaciju, dok je nekoliko stotina njih bilo nepotpuno. U Ministarstvu privrede kažu da preduzećima ističe rok za to, da potom slede sankcije, a jedna od njih može da bude i smena direktora”,  javlja Kostić.

Među preduzećima koja nisu dostavila potpunu dokumentaciju su Srbijagas, Skloništa, rudnik Resavica i drugi, dok Putevi Srbije dopunjuju dokumentaciju.

Oprez kod smanjenja

Ekonomisti kažu da u smanjenju subvencija treba biti vrlo oprezan. Neka preduzeća ne mogu bez njih.

Ekonomista Goran Nikolić smatra: “Vi ne možete da zatvorite železaru, ne možete železnicu da zatvorite, ne možete Resavicu da zatvorite, ne možete neke gubitke koje će stvoriti druga javna preduzeća, da ne pominjemo koja – morate da ih platite. Tako da su same subvencije, odnosno gubici preduzeća koja dolaze na naplatu, nešto što je skoro pa neizbežno. Mislim da će tu biti moguća najmanja ušteda i da će tu biti rizikovog plana.”

Subvencije koje Srbija daje na javna preduzeća dvostruko su veća od regionalnog proseka. Na prevelika izdavanja za te firme u nekoliko navrata ukazivali su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Je li na Balkanu partijska knjižica najbolja preporuka za posao?  Kakav je uticaj političkih stranaka u upravljanju javnim preduzećima? Jesu li državne funkcije pozicija za podobne i poslušne, a ne za sposobne? Koliko se novca preko državnih kompanija izvuče za  finansiranje političkih stranaka? Hiljade državnih kompanija u zemljama regije nije privatizovano. Više od 20 godina […]

Preduzeća u Srbiji državi duguju tri milijarde eura poreza. Poreska uprava Srbije nedavno je objavila listu najzaduženijih, na kojoj je 227 aktivnih preduzeća. Neki od najvećih dužnika državi godinama duguju desetine miliona, a posluju bez stečaja i likvidacije. 

Mjerama štednje koje Vlada Srbije želi da provede predviđeno je i, kako je to Ministarstvo finansija opisalo, uvođenje reda u rad javnih preduzeća. Namjera je da se za godinu dana završi restrukturiranje firmi koje se finansiraju subvencijama iz budžeta i da se tako odredi sudbina više od 50.000 zaposlenih u takvim kompanijama. Marko Subotić.

Više iz rubrike Balkan
POPULARNO