Balkan: BiH najzagađenija plastičnim otpadom

Plastični otpad predstavlja ozbiljnu prijetnju ljudima širom svijeta. Rastom stanovništva, većom potrošnjom, industrijalizacijom i urbanizacijom došlo je do velikog porasta korišćenja plastike.

Istovremeno, samo 10 odsto svjetskog plastičnog otpada može da se reciklira. Situacija u zemljama regiona, kada je u pitanju plastični otpad, veoma je loša, javlja Sanel Kajan, novinar Al Jazeere.

Po zagađenosti plastičnim kesama, Bosna i Hercegovina je najzagađenija zemlja u regionu. Za godinu dana se potroši više od milijardu plastičnih kesa.

Loša navika

Razlozi za ovoliku potrošnju su višestruki, prvenstveno zato što se zbog niske proizvodne cijene besplatno distribuišu u supermarketima, pa su građani, nemajući druge alternative, stekli lošu naviku da više ne nose sopstvene, nego nekotrolisano uzimaju kese u supermarketima.

One poslije vrlo kratkog vijeka korištenja u najboljem slučaju završe na nekoj kontrolisanoj deponiji, a vrlo često u prirodi.

Prošle godine u BiH je uvezeno više od dva miliona kilograma plastičnih vrećica. Ta ogromna količina plastike većinom završava pored puteva, u rijekama, na deponijama.

Iz bh. nevladine organizacije Centri civilnih inicijativa ističu da nema vremena za čekanje, te da postoji rješenje.

“Ono što je ključni problem je da nema sistema kojim se predviđa odvajanje tog optada, odvajanje PET ambalaže od druge vrste otpada. Time se ne otvara prostor za djelovanje firmi koje bi se bavile reciklažom.

Ili da se uvede naknada onima koji proizvode kese, tj. koji uvoze plastične kese. Ili da se uvede naknada pri samoj kupovini u trgovačkim lancima”, kaže Majda Behrem Stojanov iz Centra civilnih inicijativa. 

U Ministarstvu okoliša i turizma Federacije BiH kažu da su početkom ove godine donijeli pravilnik o upravljanju ambalažnim otpadom, ali da će za čišćenje zemlje od plastičnog otpada trebati godine.

“To je proces koji će trajati narednih pet, šest, možda i više godina. Ali, to je i jedna od  obaveza za implementaciju Evropske direktive koja obavezuje zemlje kandidiate i članice da u upravljanju otpadom moraju dostići ciljeve vezane za prikupljanje, obradu i reciklažu tih materijala”, kaže Edin Terzić iz ministarstva.

Ni građani nisu dovoljno ekološki osviješteni. Malo je onih koji razmišljaju o očuvanju životne sredine. Kupci ne zahtijevaju da im se artikli koje kupe pakuju u biorazgradivu ambalažu.

Opasnost za vodu

„Dok se god ne počne upravljati otpadom tako da otpad postane sirovina, jedan resurs koji se može iskoristiti biće velika opasnost za prirodu. Jer to dođe u zemlju. Pogotovo ako dođe u vodu… a sve to na kraju dođe u vodu, ne razgrađuje se… Životinje se zapletu u to”, govori Zdenka Jelčić iz Udruge prijatelja prirode Močvara.

Mnoge zemlje smatraju zagađenje plastičnom ambalažom jednim od najvećih ekoloških problema i temeljno rade na njihovom eliminisanju iz svakodnevnog života.

Tog otpada štetnog po okolinu, kako kažu ekolozi, mogli bismo se osloboditi zabranom proizvodnje i upotrebe, ali u BiH se malo radi na tome da što prije počne upotreba biorazgradive ambalaže.

Izvor: Al Jazeera

 


Više iz rubrike Balkan
POPULARNO