Makedonci se hrane uvezenim namirnicama

Makedonija se prehranjuje uvezenom hranom, a ni subvencije Vlade od 130 miliona eura u 2012. nisu pomogle da se situacija poboljša.

Kako izvještava reporterka Al Jazeere Milka Smilevska, zemljoradnici ne uspijevaju svojim proizvodima ni kod kuće biti konkurentni stranim proizvođačima hrane.

Zemljoradnik Risto Velkov iz Strumice i ove godine nije siguran da će zaraditi od proizvodnje paradajza. Na domaćoj pijaci konkurencija mu je uvezeni paradajz iz Turske.

Velkov kaže da nema velike pomoći ni od subvencija koje mu država daje.

„I pored toga što subvencije treba da nas stimulišu da više proizvodimo, sadi se sve manje poljoprivrednih kultura, a velike površine zemlje ostaju prazne,“ kaže Velkov.

Izvoz voća i povrća za trećinu je smanjen u prva tri meseca u odnos na isti period 2011. godine.

„Prošle godine Makedonija je uvezla hranu u vrednosti od 700 miliona evra, a izvezla je hranu u  duplo manjoj vrednosti“, izvijestila je Smilevska.

Krediti i evropski fondovi

Ministar poljoprivrede Ljupčo Dimov kaže da stanovništvo kupuje više uvezene hrane zato što ima bolji standard.

„Mi ne možemo građanima zabraniti da kupuju proizvode sa većom vrijednošću u odnosu na domaće proizvode“, tvrdi on.

U Makedoniju se uvoze velike količine mliječnih proizvoda i mesa i pored toga što i u ovim granama subvencije nisu izostale. Eksperti ocjenjuju da ovakva politika Vlade omogućuje isti nivo proizvodnje, ali ne i razvoj.

Premijer Nikola Gruevski kaže da je Vlada obezbijedila zemljoradnicima jeftine kredite i korištenje evropskih fondova.

„Osim domaćeg novca koji dajemo preko subvencija i jeftinih kredita, zemljoradnici i prerađivači trebaju iskoristiti i mogućnosti IPARD-fondova“, tvrdi on.

Proizvođač Kiro Jovov izvozi 1.000 tona konzerviranog povrća u države Balkana. Sklopio je ugovore sa velikim marketima.

On kaže da Makedonija može proizvesti velike količne zdravog voća i povrća, ali za to je potrebna planska proizvodnja.

„Treba da se probijemo na nova tržišta, pre svega rusko i ukrajinsko, koja imaju milione potrošača, a i nisu daleko. Dobro bi bilo da više proizvođača zajedno u ovim zemljama otvori veliki magacin sa našim proizvodima“, kaže Jovov.

Izvor: Al Jazeera