Poticanje energetske efikasnosti u BiH

Bosna i Hercegovina troši gotovo pet puta više energije po jedinici društvenog proizvoda nego države Europske unije, a dva i pol puta više od svjetskog prosjeka.

Istovremeno, ukupna potrošnja energije po stanovniku u toj zemlji manja je od svjetskog i europskog prosjeka. Ipak, projektima poticanja energetske efikasnosti može se značajno utjecati na smanjenje gubitka energije, a samim tim i novca.

Kanton Sarajevo (KS) godišnje troši više 500 miliona eura samo na energetske potrebe.

Slaba izolacija

Stariji stambeni objekti, građeni u vrijeme kada energetska efikasnost nije bila primarna, projektirani su sa slabijom izolacijom. Uz oronule ili oštećene fasade i dotrajale prozore takve zgrade danas su veliki potrošači energije.

U okviru projekta “Velike opravke”, Ministarstvo stambene politike KS planira na brojnim objektima sanirati krovove, fasade, elektro, vodovodne i kanalizacione instalacije, te zatvoriti vanjske otvore.

Prema važećem EU zakonodavstvu, propisuje se maksimalna godišnja potrošnja energije u zgradama od 95 KWh (kilovatsati) po metru kvadratnom. U zgradama u Bosni i Hercegovini se troši više od 200 kilovatsati po metru kvadratnom energije godišnje, dok se kod privatnih kuća ti pokazatelji kreću oko 350 KWh.

DELTER je projekt kojeg finansira EU, a čija je svrha pružiti podršku Bosni i Hercegovini, kako bi dostigla zahtjeve EU Ugovora o energetskoj zajednici, sa posebnim fokusom na energetsku efikasnost. Ističu da je energetska efikasnost dobra platforma za razvoj lokalnih zajednica ali i društva u cjelini.

“Mogućnosti su velike. Za uštedu novca, prvenstveno. A to je i najvažniji razlog mnogim ljudima danas. Posebno za Bosnu i Hercegovinu  velika je mogućnost da postane evropski igrač izvoza energije”, kazuje  Waltraud Gehrig, EU projekat DELTER.

Iz Centra za edukaciju i podizanje svijesti o potrebi energetske efikasnosti ističu da je neophodno povećati uštedu energije, kako u zgradarstvu, tako i u industriji. Iako spada u najveće rasipnike energije u Evropi, BiH nema Agenciju za energetsku efikasnost, pa čak ni ministarstvo za energiju na nivou države, nego je ta oblast na nivou entiteta.

„U Bosni i Hercegovini ne postoji ni zakon na državnom nivou o energetskoj efikasnosti. U Federaciji BiH taj zakon je u proceduri”, navodi  Hamid Mehinović, Energis.

Poštivanje Ugovora o energetskoj efikasnosti  jedan je od uslova na putu ka EU.

  „Agencija za energetsku efikasnost je neophodna! Svi projekti na kojima smo do sada radili,a  zadnji projekat je uključivao šest zemalja iz regije, ukazuju na značaj potrebe Agencije za energetsku efikasnost i obnovljive izvore. Ta agencija bi imala veoma bitnu ulogu u koordinaciji svih aktivnosti koje se dešavaju, a dešavaju se u našoj zemlji, po pitanju povećanja energetske efikasnosti”, ukazuje  Rusmira Mandić, Privredna komora Kantona Sarajevo.

Nedostatak agencije ili ministarstva na državnom nivou za posljedicu ima da Bosna i Hercegovina propušta  projekte EU.

Presudno za cijenu

„To je veoma bitno da bismo uopće mogli aplicirati na sredstva EU. Bilo da se radi o grantovima ili kreditima. Uvijek je to upućeno državi Bosni i Hercegovini, a ne entitetima.”

Energetska efikasnost dodatno će biti unaprijeđena kada se uvede plaćanje centralnog grijanja po potrošnji, a ne po kvadratu i kada cijena struje postane ekonomska, a ne socijalna kategorija.

Do sada je lokacija bila presudna za cijene stanova, a po svemu sudeći uskoro će to biti energetska efikasnost, javio je reporter Al Jazeere Sanel Kajan.

Izvor: Al Jazeera