EU: Odluka o Srbiji odgađa se za mart?

Njemački ministar vanjskih poslova Guido Westerwelle izjavio je danas da Berlin tek treba da donese odluku o tome da li će Srbiji biti dodijeljen status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

“Šefovi država razmotriće u narednih nekoliko sati da li su objašnjenja od proteklih nekoliko dana dovoljna. Ne želim bilo šta da prejudiciram”, rekao je Westerwelle na marginama sastanka NATO u Briselu.

On je, kako prenosi Reuters, “pozvao Srbiju da učini više na poštovanju teritorijalnog integriteta Kosova”.

Diplomate EU kažu da je jedna od opcija koja je ove sedmice dobila podršku pojedinih članica Unije odgađanje donošenja odluke do marta.

“Evropski savjet bi mogao da zatraži od ministara EU da najkasnije do marta potvrde da li je Srbija ostvarila napredak i da li može da dobije status kandidata”, izjavio je diplomata koji nije želio da bude imenovan, prenosi Srna.

Tadićevo upozorenje

Drugi diplomata rekao je da opcija odgađanja do marta za sada ima najviše šansi. 

“Još postoji mogućnost za donošenje pozitivne odluke, ali ona je sve manja. Sa druge strane, Srbija je poznata po tome što reaguje u posljednjem trenutku”, rekao je ovaj izvor. 

Predsjednik Srbije Boris Tadić upozorio je da, sa odgađanjem i dodatnim uslovljavanjima u procesu integracije u EU, raste opasnost od nove nestabilnosti i prijetnja da Srbija, a time i zapadni Balkan, još jednom potonu u mrak nacionalizma i netrpeljivosti.

Tadić je u autorskom tekstu za njemački list Frankfurter Allgemeine Zeitung  istakao da je članstvo u EU strateško određenje Srbije, kao što bi i za Evropsku uniju od strateške važnosti morala biti evropska orijentacija Srbije.

On je podsjetio da je Srbija u cjelosti ispunila sve ranije uslove u procesu približavanja EU, a to je, kako je istakao, podrazumijevalo i donošenje nepopularnih i teških odluka, preuzimanje velike političke odgovornosti, a u nekim slučajevima čak i velikog ličnog rizika, prenosi Tanjug.

Sistem vrijednosti

“Nameće se pitanje zašto se Srbija gura na marginu savremenih istorijskih procesa i zbog čega se ogromni politički napori, preduzeti u cilju odlučnog raskida sa politikom koja je dovela do ratova u bivšoj Jugoslaviji, time unapred osuđuju na poraz i neuspeh? Neće li to možda biti preveliko iskušenje za srpsko društvo i mladu srpsku demokratiju”, zapitao je Tadić u tekstu pod naslovom “Srbija na evropskoj prekretnici”.

Ukoliko Srbija ostane izvan EU, to će se dugo doživljavati kao dokaz da je poseban sistem vrijednosti kojim se Evropa definiše kao zajednica, samo privid vječite politike velikih i malih, upozorio je Tadić.

“Danas je više nego ikada ranije očito da proces evropskih integracija Srbije ne zavisi samo od spremnosti i sposobnosti da se u zemlji zaokruže započete društveno-ekonomske reforme, već i od toga u kojoj meri je EU spremna da u dogledno vreme zaokruži svoju misiju uspostavljanja zone mira, prosperiteta i stabilnosti na celom evropskom kontinentu”, konstatovao je Tadić.

 “Evropa neće biti zaokružena bez zapadnog Balkana, a to nije moguće bez evropske, demokratske i prosperitetne Srbije u njegovom centru”, poručio je Tadić.

Srbija će, sa svoje strane, istakao je on, nezavisno od toga kada će Srbija i Evropa biti spremne jedna za drugu, zadržati tempo sprovođenja društvenih, političkih i ekonomskih reformi.

Tadić je podsjetio da su reformski napori i rezultati Srbije konstatovani i u veoma pozitivnom izvještaju Evropske komisije.

“Na osnovu učinjenog Srbija već danas zaslužuje status kandidata, a pod pretpostavkom da se reše započeta pitanja u dijalogu sa Prištinom, uskoro bi se mogli otvoriti i pregovori o članstvu”, ističe Tadić.

Predsjednik Tadić je priznao da je Kosovo trenutno najveći izazov Srbije, ali da ona, bez obzira na sve, neće priznati nezavisnost.

“Međutim, Srbija želi da pronađe rešenje za pitanje Kosova – nezavisno od toga da li će jednog dana biti član EU ili ne, jer ne želi još jedan tinjajući konflikt na Balkanu. Tragajući za funkcionalnim rešenjem ovog pitanja, Srbija se oslanja, između ostalog i na iskustvo dve Nemačke, koje su – ne bez kontroverzi i ne bez posredovanja i uplitanja sa strane – vodile duge i teške razgovore o uređenju svojih odnosa”, napisao je Tadić.

Upravo zato, kako je naglasio, iznenađuje stav nekih uticajnih njemačkih političara, suprotan većinskom mišljenju njihovih evropskih kolega, da Srbija najprije i odmah treba da riješi pitanje Kosova kako bi uopšte postala kandidat za članstvo u EU.

Velika ideja

“Verujemo da naše članstvo u EU nije utemeljeno samo na geografskom položaju, istorijskim procesima ili na ekonomskim interesima. Istinski verujemo u zajedničku, evropsku političku kulturu i u zajedničku odgovornost za mir i stabilni razvoj celog našeg kontinenta. Oni koji nam to odriču kao da dovode u pitanje naše bolno sećanje da su se neke od najružnijia stranica evropske istorije događale upravo na našim prostorima i to sve kroz 20. vek”, objasnio je Tadić.

“Velika evropska ideja nadilazi današnjih 27 zemalja članica. Evropa neće biti zaokružena bez zapadnog Balkana, a to nije moguće bez evropske, demokratske i prosperitetne Srbije u njegovom centru”, poručio je Tadić.

Izvor: Agencije