Vojvoda i vitez, ideološki blizanci

Piše: Dževad Sabljaković

Na početku suđenja Andersu Behringu Breiviku za ubistvo 77 osoba, među kojima više od 60 tinejdžera u glavnom gradu Norveške i njegovoj okolini, optuženi je rekao da je ultranacionalist. Ta izjava podsjetila je na iskaz lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja koji se, istina, u Haškom tribunalu zadovoljio formulacijom “istaknuti nacionalist”, ali mu zapadni mediji redovno pridodaju epitet “ultra”, što je norveški terorista mogao eventualno zapaziti i preuzeti.

Podudarnosti u iskazima i ponašanju “norveškog monstruma” i lidera srpskih radikala

“Ja sam srpski nacionalista i najveći neprijatelj Haškog tribunala”, uobičajio je haški optuženik da se predstavlja u sudnici, ponekad se koristeći i varijantom da je “najveći živi srpski nacionalista i vodeći srpski nacionalistički ideolog”. “Ja sam ultranacionalista, ali ne priznajem norveški sud”, rekao je Breivik.

Čudesno bliski

Između dvojice optuženika a ni tužbi protiv njih, nema nikakve veze, a ipak su i njihovo držanje i retorika pred sudom čudesno bliski i dodiruju se suštinski u zaprepašćujuće velikom broju tačaka. Nije po srijedi koincidencija. Sve ekstremne ideologije su slične, proste, ako ne i prostačke, i nadasve opasne. Otud podudarnosti u iskazima i ponašanju “norveškog monstruma” i lidera srpskih radikala.

I za univerzitetskog profesora Šešelja i za nesvršenog studenta Breivika najveći neprijatelji Srbije, odnosno Norveške, su komunisti i muslimani.

Ni jedan ni drugi ne priznaju sud pred koji su izvedeni, i jedan i drugi tvrde da nisu krivi, ali ne poriču navode optužnice. Breivik priznaje da je ubio 77 osoba, ali “nije kriv” jer je to učinio kako bi zaštitio “ukorijenjene” Norvežane i etnički i kulturno čistu Norvešku. Šešelj ne poriče da je osnovao Srpski četnički pokret, čiji pripadnici su, prema haškoj optužnici, počinili niz zločina u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, ali se ne smatra krivim, pošto je to učinio samo radi odbrane srpskog naroda.

Pošto ne priznaju sud pred kojim su, ni Šešelj ni Breivik neće da ustanu kad se sudije povlače, što nalaže utvrđeni red i protokol u sudnici. Obojica smatraju da su i sudije i tužioci neznalice i marionete nekih drugih sila, a ne u funkciji pravde. Šešelj je rekao da mu u sudnici niko nije ni do koljena, doduše nakon više od osam godina provedenih u pritvoru Tribunala.

Breivik već trećeg dana suđenja s ironijom odgovara na pojedina pitanja tužilaca jer su mu, kaže, postavljena samo zato da bi na njih negativno odgovorio, a potom sugeriše šta bi ga trebalo pitati. On to bolje zna.

Šešelj: Optužen za zločine protiv čovječnosti

I za univerzitetskog profesora Šešelja i za nesvršenog studenta Breivika najveći neprijatelji Srbije, odnosno Norveške, su komunisti i muslimani. Šešelj je u više navrata u Haškom tribunalu osuđivao diktatorski komunistički režim, a u jednom video snimku, predočenom kao dokaz u haškoj sudnici, rekao je da sve muslimane treba protjerati tamo gdje im je mjesto, to jest u Anadoliju. Breiviku su “teror marksista i muslimanska imigracija”, koja će Norvežane učiniti nacionalnom manjinom u sopstvenoj zemlji, osnovni agens movens masakra u Oslu i na ostrvu Utoja.

Koriste termine “izdajnici”

Retorika srpskog nacionaliste i norveškog ultranacionaliste je slična. Angažman u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini prije rata i “govori mržnje”, koji su, prema optužnici Haškog tribunala, vodili zločinima i pravdali ih, za Šešelja su bili nužni i opravdani jer su bili u funkciji odbrane srpskog naroda. Breivik svoj masakr pred zgradom vlade u Oslu i na ostrvu Utoja označava kao “preventivnu akciju” radi zaštite norveškog naroda od “muslimanske invazije i marksističke diktature”.

I jedan i drugi rado koriste termine “izdajnici” i “izdajnički”. Breivik kaže da je podmetnuo bombu ispred zgrade norveške vlade jer su na vlasti “izdajnici koji su kulturno uništili skandinavsko carstvo ili se spremaju da to učine”. Šešelj je u više navrata u haškoj sudnici okvalifikovao vladu u Beogradu kao “izdajnički, prozapadni režim”, protiv kojeg će se boriti cijelog života.

Šešelj i Breivik imaju sličan izbor ličnosti i zemalja koje uživaju njihove simpatije.

Pominjući da pripada mističnom udruženju “Templarski vitezovi”, Breivik ističe da ono štiti Evropu i Norvešku od najvećih civilizacijskih opasnosti – komunizma, islama i multikulturalnosti. Ne obrazlaže šta je za njega “multikulturalnost”, ali kaže da su svi koji nameću vrijednosti te pošasti legitimna meta ultranacionalista. O Šešeljevom shvatanju multikulturalnosti donekle govori njegova u više navrata ponovljena tvrdnja u haškoj sudnici da su i “Hrvati i Muslimani izmišljene nacije, pošto srpski narod, u svom etničkom biću, obuhvata i Srbe pravoslavne, i Srbe katolike i Srbe muslimane”.

Na optužbu haškog tužilaštva da je nasilnim putem ostvarivao ideju Velike Srbije koja treba da se prostire do one čuvene linije Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica, Šešelj prkosno uzvraća da u toj ideji nema ništa inkriminirajuće i da će se za nju boriti do kraja života. Breivik kaže da njegove žrtve “nisu nevina djeca”, pošto su se zalagali za multikulturalnost i da bi ponovio ono što je učinio 22. jula prošle godine.

Šešelj i Breivik imaju sličan izbor ličnosti i zemalja koje uživaju njihove simpatije. Za Breivika je Jozeph McCarty, lovac na vještice modernog doba, uzor-borac protiv komunističke opasnosti, a Sjeverna Koreja uzor otpora multikulturalnosti. Šešelj je kao svog prijatelja i ideološki blisku ličnost, uz Gaddafija i Saddama Husseina, zatim predsjednika Irana Ahmadinejada i Bolivije Huga Chaveza, naveo i nedavno preminulog sjevernokorejskog predsjednika Kim Jong-Ila.

Kako Šešelj, tako i Breivik smatraju da su sudnica i zatvor pogodna mjesta za propagiranje ideologije. Breivik je za obrazloženje svoje nacionalne ideologije utrošio sat i po obraćanja sucima, koji ga, poštujući odredbe norveškog pravosuđa o pravednosti suđenja, nisu prekinuli, uprkos protestima prisutnih u sudnici.

Obojica se rado pozivaju na deklaracije i institucije za zaštitu ljudskih prava.

Šešelj, optužen za zločine protiv čovječnosti, propagirao je svoju ideologiju i kad su ga prekidali. Na posljednjoj raspravi o stanju u postupku tražio je da mu se video linkom iz pritvora u Sheveningenu omogući da se obrati srpskim medijima i javnosti, kako bi podržao svoju ženu Jadranku, koja se kandidovala za predsjednika Srbije i obračunao se sa “izdajničkom strankom” Tomislava Nikolića, ali mu to nije odobreno.   

Obojica se rado pozivaju na deklaracije i institucije za zaštitu ljudskih prava. Breivik kaže da je u Univerzalnoj deklaraciji o pravima čovjeka našao opravdanje za svoj “mandat da brani sopstveni narod i zemlju”. Šešelj kaže da će u borbi za svoja ljudska prava tužiti i same Ujedinjene nacije.

Obojica vole riječi “braća” i “naši”. Breivik kaže da je uvjeren da će “naša braća evropski nacionalisti pobijediti jer ne prihvataju da naše zemlje budu kolonizovane”. Šešelj na haškom suđenju svaki čas pominje misteriozne “naše”, koji ga štite, otkrivaju zavjere protiv njega ili “rastjeruju rulju” koja demonstrira protiv njegovih “govora mržnje”.

Breivik je izrazio uvaženje za akcije Al-Kaide i rekao da je prihvatio i respektuje “tradiciju mučenika” koje se drži ta teroristička organizacija. “Biti u zatvoru ostatak života ili umrijeti kao mučenik za svoj narod najveća je mogućna čast, ako ne i zadatak”, rekao je on. Šešelj nije šehidski raspoložen, ali kaže da stoički podnosi zatvor i da može tu ostati doživotno pošto tako ima priliku da “napakosti Haškom sudu i njegovoj upravi”.

Sličnost njihove retorike i ponašanja navodi samo na pomisao o sličnosti i ograničenosti svih ekstremizama.

U svakom ekstremizmu ima mitomanstva i narcizma. Breivik pred članovima porodica žrtava svoj zločin naziva “najspektakularnijim političkim napadom koji je jedan nacionalista počinio nakon Drugog svjetskog rata”.

A Šešelj na kraju suđenja po optužnici za zločine protiv čovječnosti kaže: “Ja odavde odoh direktno u slavu.” Zbog te slave, rekao je u više navrata, ni zatvor, u kojem je već devet godina ne pada mu teško.

Dva skribomana

Šešelj za sebe kaže da je (četnički) vojvoda, Brejvik da je (templarski) vitez. Obje titule su beznadno zastarjele kao i njihove ideologije. A time i njihova retorika. I jedan i drugi nosilac tih titula žive u nekom retrogradnom mimosvijetu. Uz to obojica su skribomani.

Šešelj je doduše produktivniji, možda zato što ima duži spisateljski staž. Objavio je, mahom u izdanju stranke, preko 100 knjiga. Breivik na webu samo jedan manifest, ali na 1500 stranica. Međutim, na sudu se predstavio kao pisac i rekao da u zatvoru piše svoju prvu knjigu. Ima 33 godine, a Šešelj 57. 

Između “norveškog monstruma” i lidera srpskih radikala nema nikakve konkretne veze, nikad se nisu ni vidjeli ni čuli. Namjera ovog teksta nije ni poređenje njihovih ličnosti niti onog za šta su optuženi i za šta im se sudi.

Sličnost njihove retorike i ponašanja navodi samo na pomisao o sličnosti i ograničenosti svih ekstremizama.

Stavovi izraženi u ovom članku su autorovi i nužno ne predstavljaju uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera