Jesi li čuo da je Mića Grčić (bivši direktor EPS-a, po profesiji pečenjar, pod čijom je ingerencijom mešan ugalj sa blatom, što je dovelo do velike havarije i gubitaka) pušten iz zatvora, pita jedan čovek svog drugara. Odgovara drugar da je Grčić sigurno prešao do Španije, pa da je tako 60 miliona stanovnika Portugalije i Španije odmah ostalo bez struje.
Ipak, to je samo vic, jer ni u jednoj od dve zemlje, članicama Evropske unije, niko nije toliko neozbiljan da energetsko snabdevanje države poveri bilo kom nestručnom licu. A kamoli jednom Grčiću.
Kako je i zašto ovih dana, u trenutku kad ljudi užurbano obavljaju najraznovrsnije poslove, celo Iberijsko poluostrvo ostalo bez struje, to je pitanje koje već dva-tri dana od ovog događaja ostaje bez odgovora.
U trenutku kada se Iberijsko poluostrvo ugasilo, kada je svih 60 miliona ljudi, ma gde da se našlo, doslovno blokirano, Pedro Sanchez, najlevlji premijer u Evropi, čije obale sve agresivnije zapljuskuju talasi desničarskog populizma, zatekao se na sastanku sa kiparskim premijerom Nikosom Hristodulidesom.
Zajedno sa još nekoliko ministara, koji su ostavili tek započete poslove ili poluzavršene sastanke, uz zvuk sirena i rotirajuće svetlo, projurio je kroz Madrid u kome je saobraćaj bio u kolapsu, a semafori nisu radili te stigao do cilja – do kompanije Red Electrica. Tu će, u firmi zaduženoj za snabdevanje strujom i električnu mrežu, smatrali su, biti epicentar informacija. Tek kasnije, procurilo je u medijima da je sastanak bio veoma frustirajući i da su tehničari, vidljivo nervozni, uspeli manje-više da opišu šta se desilo, ali ne i zašto se to dogodilo.
Koliko god su se političari trudili, odgovor je uvek bio isti: „Ne znamo, istražujemo“.
Ipak nije distopijski roman
Ako vam se čini da je gornji opis, citat iz nekog savremenog distopijskog romana, niste pogodili, pošto čitavu ovu zagonetnu situaciju doslovce opisuju španski mediji kao potpuno realnu. Svoje stanje zbunjene bespomoćnosti upoređuju samo sa osećanjima kojima su bili preplavljeni prvih nedelja pandemije kovid-19.
Na tom sastanku gotovo da je odbačena i hipoteza o sajber napadu jer Institut za sajber bezbednost, koji svakog dana skenira celu mrežu u potrazi za sajber napadima, ovoga puta nije ništa pronašao.
Sve je bilo veoma čudno. Nije bilo posebnih vremenskih uslova, ni velike potražnje, „ničeg abnormalnog“. Niko nije razumeo zašto je mreža otkazala.
Tek uveče, postepeno su delovi grada počeli da dobijaju struju, ali kako javljaju mediji, gotovo niko te noći između ponedeljka i utorka nije spavao.
Iskazana građanska odgovornost
Iako su strahovali za bezbednost, pokazalo se da su građani veoma odgovorni u kriznim situacijama. Ohrabrujuće podatke pružio je ministar unutrašnjih poslova, koji je rekao da je u Madridu tog dana bilo 70 odsto manje krivičnih ispada nego obično. Valjda su i lopovi i kriminalci bili zbunjeni, jer bio je to dan bez mobilnih telefona i interneta, tako da su onemogućeni dogovori, pregovori, zavere i konspiracije.
Većina stanovništva je provela dan u mirnoj, gotovo prazničnoj atmosferi, govore izveštaji. Najhitniji slučajevi operisani su pomoću struje iz generatora, pacijenti na respiratorima snabdevali su se iz istih izvora struje, a gotovo 35.000 ljudi ostalo je desetak sati zarobljeno u vozovima širom zemlje.
Mnoge profesije potrudile su se da iz najvećeg prekida struje u istoriji Španije izvuku neku pouku i analizu. Tako, na primer, Joan Herrera, advokat specijalizovan za energetska pitanja i savetnik Instituta za uštedu energije, ističe kako su tih nekoliko sati bez struje ukazali na ogromnu energetsku zavisnost u našem načinu života. Herrera iznosi i povezuje nizove činjenica i parametara koji bi ukazivali na probleme u funkcionisanju.
Pohvala hidroenergiji
Potrebna nam je otvorena i rigorozna rasprava, piše u kolumni u madridskom El Paisu, i dodaje da „obnavljanje sistema zahteva postepeni proces ’ponovnog aktiviranja energije’, koji uključuje međusobne veze i upravljive tehnologije kao što su hidroenergija i kombinovani ciklusi, uz neposrednu podršku obnovljivih izvora”.
Nuklearnoj tehnologiji, međutim, kako se smatra u Španiji, nedostaje fleksibilnost karakteristična za druge tehnologije i ona ne pruža trenutnu pomoć u ovim situacijama. Stručnjak obrazlaže da je najbrže reagujuća energija hidroenergija i da se Španija treba fokusirati na ovu obnovljivu energiju umesto na nuklearnu. Hidroenergija je, kako ističe, „dragulj izolovanog iberijskog sistema“.
Kao i mnoge druge struke i Herrera konstatuje da je ovaj trenutak jedinstven i da uzroci velikog nestanka struje moraju detaljno i transparentno da se analiziraju kako bi iz „zamračenja izašli osvetljeni“. Ne sme se dozvoliti da „određeni privatni interesi iskoriste ovu priliku da ograniče korišćenje obnovljivih izvora energije kako bi maksimizirali svoj profit“, upozorava se. Španija je inače lider u obnovljivim izvorima energije i zbog nižih troškova brzo napreduje ka energetskoj autonomiji.
U redu za tranzistor kod Kineza
Neuporedivo je više ljudi koji nisu stručnjaci za energetiku i koji su tog ponedeljka samo hteli da nastave sa svojim uobičajenim životom. Među njima je interesantno svedočenje Davida Uclesa, pisca i muzičara. Nestanak struje zatekao ga je pod tušem. Obukao se i izašao na ulicu. Ulazi u azijsku radnju. Kupuje četiri flaše vode i 40 konzervi tunjevine. Na ulici se čuju sirene hitne pomoći, vatrogasnih kola, policije… Po nebu lete helikopteri.
Setio se radnje u kojoj Kinezi prodaju sve i svašta, pa i tranzistore. Otišao je do njih. Red se tu odužio do sledećeg ćoška. Čekao je čitavih sat i po. Nikada do sada taj vlasnik i prodavac nije zabeležio toliki promet i profit.
Na novom radiju svira muzika. Neki taksisti otvorili su vrata na kolima kako bi ljudi čuli njihov radio. Mobilni telefoni ne rade uopšte. Nema interneta. Usput, David prolazi pored supermarketa gde se poklanjaju hleb i sladoled. Scene ljudskosti ga diraju u srce. Dovoljno je da prođe dva sata bez društvenih mreža pa da se pokažemo kao ljudi, razmišlja. Pred jednom radnjom počeo je ponovo da se jedi. Jedna dama kupovala je 16 paketa baterija. On joj je prigovorio da nije patriota zato što nagomilava baterije, a ne misli na druge.
„Prelazim ulicu gde mi padne na pamet. Semafori ne rade. U gradu vlada bezakonje“. Ne rade telefoni, kartice su neupotrebljive, David pretura po džepovima da nađe još poneki evro u metalu.
‘Krivi su Kinezi, ali i vakcina’
Čuje jednog čoveka kako govori da su „za ovo krivi Kinezi i vakcina protiv kovida“. Drugi hule Putina. Jedan tinejdžer tvrdi da je na TikToku pročitao da je na celom svetu nestala struja.
Delia Rodriguez je specijalista za medije, tehnologiju i društvo. Piše za Vanguardiju i El Pais. Obično radi od kuće, ali u ponedeljak je krenula u biblioteku u centru Madrida. Imala je potrebu da se dotera, pa je obukla kožnu jaknu, kariranu košulju, farmerke i obula čizme sa visokim potpeticama koje obično ne nosi kad planira da duže hoda. Zbog nestanka struje evakuisana je iz biblioteke i morala je kilometrima da pešači. Te proklete čizme su je uništile.
Zastrašujuće je, piše ona, da zbog nestanka struje može čitava zemlja da se sruši. Pred njenim očima dešavao se kolaps: saobraćaja, ekonomske aktivnosti, komunikacije, interneta…
Srećom sačuvani su još ponegde „svi slojevi ranijih tehnologija“, a njih Delia Rodriguez naziva „rezervnim kopijama civilizacije“, koje nikada nisu u potpunosti napuštene. To su: generatori električne energije, radio aparati, novac, bicikli, sveske, olovke, baterije, baterijske lampe, knjige, štednjaci na butan boce, sveće, fiksni telefoni, tekstualne poruke.
U poslednje vreme analogne tehnologije nam pomažu da se isključimo i počnemo da se oslobađamo zavisnosti od digitalnog sveta.
Korisne pouke
Kad se ovako nešto desi, kad nestane struja, „ranjivost naše civilizacije suočava nas sa našom sopstvenom“.
Mnogi građani Španije izvukli su korisne pouke iz ovog nesvakidašnjeg događaja. Morate biti mentalno spremni za neočekivane promene. Ako živite u velikom gradu, izgrađena mreža komšija, prijatelja i porodice pomaže da se lakše prebrode krize. Važno je ne biti sam.
Ipak, nikada do sada nismo tako daleko odmakli u podavanju jednoj spravi: naši podaci, naši nalozi, naši razgovori, naša sećanja, pa čak i naš identitet čuvaju se na našem telefonu. A on može sve to da izgubi ako prestane napajanje strujom.
Stanovnici Iberijskog poluostrva uverili su se pre neki dan, u ono na šta nas ovaj vek stalno podseća: da se budućnost sastoji od događaja za koje smo mislili da se nikada više neće ponoviti. I uspeli su da prevaziđu tu egzistencijalnu nesigurnost uz pomoć bratstva sa drugim ljudima i urođenog sarkazma prema neočekivanim nemilim pojavama.
Stavovi izraženi u ovom članku su autorovi i ne odražavaju nužno urednički stav Al Jazeere.