Nedaleko od Vatikana, na fasadi jedne zgrade pojavilo se novo delo poznate umetnice Laike posvećeno preminulom papi Franji.
Mural prikazuje papu koji sedi sa desne strane Boga i sa neba posmatra listu zvanica na sopstvenoj sahrani. Sa zbunjenim i vidno iritiranim izrazom lica, primećuje prisustvo osoba koje mu i nisu tokom života bile po volji.
Među imenima koja se pojavljuju, tu su Donald Trump, kritikovan zbog masovnih deportacija migranata u Sjedinjenim Američkim Državama, zatim Javier Milei, krajnje desničarski predsednik Argentine, optužen za razgradnju pravne države i promovisanje ksenofobičnih politika, kao i Ursula von der leyen, predsednica Evropske komisije, zagovornica ponovnog naoružavanja Evrope i protivnica politika prihvatanja migranata. Tu je i Matteo Salvini, desničarski lider stranke Lega Nord, kojeg Franjo nikada nije primio tokom svog pontifikata, kao i Matteo Piantedosi, ministar unutrašnjih poslova Italije i promoter kontroverznog „dekreta Cutro“.
Ova umetnica je prvi put prikazala papu na svojim muralima, jer joj je kako kaže, crkva daleki svet, naročito kada su u pitanju građanska prava. Međutim, ovaj crtež, koji je Laika nazvala „Pozvani“, posvetila je papa Franji koji je obraćao pažnju na migrante, na masakr Palestinaca u Gazi, bio protiv ponovnog naoružavanja sveta, te se suprotstavljao odlukama mnogih lidera koji su na listi gostiju koji će prisustvovati njegovoj sahrani.
„Kada bi mogao, mislim da bi neka imena sa svoje liste gostiju rado precrtao“, kaže Laika, a ja sam se setila da sam pre samo neku godinu bila među pozvanima na prijem u Vatikan i kod pape Franje.
Brzim vozom do Vatikana
Voz iz Milana za Rim je kasnio, po običaju. U Vatikanu je trebalo da budem tačno u podne, dok sam još uvek sedela u vagonu „Crvene strele“ (Freccia Rossa). Brzi voz koji razdaljinu od 600 kilometara, koliko otprilike ima od Milana do Rima, trebalo bi da pređe u roku od tri sata. Međutim, kasnio je više od pola sata, a ja sam cupkala i proklinjala železnicu Italije zbog kašnjenja, baš na dan kada smo moje kolege i ja, strani dopisnici, imali prijem od pape Franje. Bilo je to 18. maja 2019. godine, kada sam istrčala iz voza u deset do dvanaest, i krenula ka taksi stanici, nadajući se da samo mene čekaju.
Rim, grad pun turista, činio mi se tog dana, nikada puniji ljudi koji ispred železničke stanice čekaju taksi. Otišla sam na početak reda i zamolila, zapravo objasnila nekom Špancu da moram kod pape na prijem i da mi ustupi njegovo mesto za taksi. Čovek me je pogledao zbunjeno, ne znam da li je poverovao ili pomislio nešto drugo, ali sećam se da je rekao: „Ako je zaista u pitanju papa Franjo, onda izvolite – taksi je vaš“. Taksista me je isto tako posmatrao malo sumnjičavo, kada sam mu rekla da kasnim na prijem, ali je vozio brzo i na brzinu ispričao kako je više puta prisustvovao nedeljnoj molitvi na trgu Svetog Petra, takozvanom „Angelusu“, kada se papa pojavljuje na prozoru svog apartmana i nakon kratkog govora daje blagoslov prisutnima.
Stigla sam u Vatikan tačno u podne. Pred jednim od vrata sedišta Svetog oca, stajala su dvojica čuvara, čije su uniforme, iako sam znala da je to Švajcarska garda, podsećale na dvorske lude. Ispred nekih drugih vrata, druga dvojica, ozbiljnijih čuvara, pustili su me da prođem kroz skener, a ispred sale koja je bila spremna za prijem, pokazala sam svoju novinarsku legitimaciju, kada mi je neki gospodin iz reda sveštenstva, pustio da uđem i zauzmem mesto.
Moje kolege su već bile svojim mestima, zavladala je tišina, i tačno u podne, brzim koracima, ušetao je papa Franjo. Poželeo nam je dobrodošlicu i rekao da je počastvovan našim prisustvom.
Počastvovani gosti i počasni član
Poslednji put kada su strani novinari i dopisnici svetskih medija koji žive u Italiji, imali prijem u Vatikanu, bio je 1981. godine kod pape Paola Giovanija Drugog. Trebalo je više od 30 godina da neko ponovo pozove strane novinare u Vatikan i bio je to papa Franjo koji nam je ispričao o važnosti naše profesije u vremenima teških kriza i izazova.
Govorio je o istini, pravdi, slobodi i svim onim moralnim vrednostima koje bi trebalo da budu vodilje profesionalcima koji imaju moć da menjaju svet na bolje.
„Delujte u skladu sa istinom i ne budite megafon onima koji su najglasniji“, rekao nam je tada. Zahvalio se i svim ženama novinarkama, te istakao važnost i ulogu koju imamo u poslu koji radimo. Sećam se da je rekao da „žene znaju bolje i osećaju bolje“.
Svoj govor završio je rečenicom: „Skroman novinar je slobodan novinar. Slobodan od pritisaka, slobodan od predrasuda i zato hrabar. Sloboda zahteva hrabrost. Budite hrabri“.
Papa Franjo se tada pozdravio sa svima nama prisutnima, nas gotovo 400 novinara, članova Udruženja stranih novinara u Italiji. A tog dana i on je postao počasni član našeg udruženja, koje u Italiji postoji više od 100 godina, sa rednim brojem 5313.
Poklonio je svakome od nas svoju poslednju knjigu koju je objavio Logika ljubavi, rukovao se sa svima nama, zahvalio se što smo ga tako lepo primili, iako smo mi bili njegovi gosti, a zatim je otišao.
Moćnici, beskućnici i zatvorenici
Kao Laika, ni ja nisam „čovek od crkve“, ali susret sa papom Franjom je privilegija koji su retki doživeli. Mnogi, na žalost, nezaslužno i ne njegovom voljom.
Papa Franjo bio je neko ko je mnogo toga promenio u katoličkoj crkvi ili se barem trudio da promeni. Prkosio je stavovima ultrakonzervativnih katolika i zbog toga je stekao mnogo neprijatelja u katoličkim kleru. Bio je optuživan da deli crkvu, pa čak i da je „uzurpator“ papinskog trona. S druge strane, brinuo je o siromašnima, prao noge beskućnicima, odlazio u zatvore i molio se za oproštaj zatvorenicima.
U skladu sa njegovom željom za skromnošću, sahrana će biti pojednostavljena. Biće sahranjen u Bazilici Svete Marije Velike u Rimu, čime će postati prvi papa posle više od jednog veka koji nije sahranjen u Vatikanu. Među liderima, delegacijama i religijskim vođama iz celog sveta, u prvim redovima, sahrani će prisustvovati „poslednji“, oni koje je on najviše voleo, migranti, beskućnici i zatvorenici. Tako je želeo papa Franjo koji je 2013. stigao s kraja sveta, čovek koji je pokušao da pomiri suprotstavljene strane i učini crkvu otvorenijom i bližom ljudima. Njegova smrt zatvorila je jedno poglavlje u kojem je, posle Paola Giovanija XXIII, vladao još jedan „dobri papa“.
Stavovi izraženi u ovom članku su autorovi i ne odražavaju nužno urednički stav Al Jazeere.