Kako su građani, aktivisti i muzičari odbranili Unu

Dan pre nego što je Inspekcija zaštite prirode Državnog inspektorata Republike Hrvatske protiv investitora hidroelektrane na izvoru reke Une pokrenula upravni postupak kojim mu je zabranjeno obavljanje radnji i radova na izgradnji male hidroelektrane, otišla sam na koncert Mileta Kekina.

Protesti na izvoru Une koji je najdublji krški izvor u Hrvatskoj i među pet najdubljih u svetu, a čija temperatura vode iznosi dva do tri stepena, počeli su pre više od mesec dana. Meštani sela Srba i Donje Suvaje, koji pripadaju Gračacu, jednoj od najsiromašnijih opština u Hrvatskoj, telima su branili obalu od njenog uništavanja. Među njima najaktivnija je bila Darinka Rasuo, koja je više puta stala na put bagerima koji koji su tu došli kako bi izgradili mini hidroelektranu, snage 160 kW, poznatiju kao “Una-mlin”.

Kada sam stigla na lokaciju, Darinka nas je pozdravila i zamolila me da potpišem peticiju protiv izgradnje ove hidroelektrane za koju je investitor “Pipra” dobio dozvolu za gradnju bez provedene ocene prihvatljivosti za područje ekološke mreže Natura 2000, kojem ovo vrelo pripada. Darinka kaže da u podnešenoj dokumentaciji nema plana za otpadne vode, nema zaštite od buke, nema analize uticaja na ekološku mrežu, niti procene uticaja na stanje vodnog tela. Ničeg toga nema, ali velikog bagera ima, koji se isprečio baš tu negde, na ulazu za putić koji vodi do izvora i na kojem naslonjen na svoj automobil stoji Dule koji naplaćuje ulaznicu od tri evra.

‘Una, nema tih kuna’

Pre nekoliko godina posetila sam izvor ove reke i u sećanju mi je ostalo da sam se zaledila, što od neverovatnog prizora i lepote, ali i temperature te vode. Ovoga puta se nisam popela do izvora. Nisu u pitanju tri evra, već početak koncerta Mileta Kekina koji je jedan od umetnika koji je podržao aktivste, meštane i ljubitelje prirode koji danima čuvaju, kako kažu neki kažu ovaj “izdašan dar prirode”.

Dok sam posmatrala okolinu i ljude koji su polako pristizali, setila sam se jednog od transparenta od pre nekoliko godina, kada su meštani Dvora na Uni, još jednog mesta blizu granice sa Bosnom i Hercegovinom, branili svoju reku od skladištenje nisko i srednjeradioaktivnog otpada iz Nuklearne elektrane Krško. “Una, nema tih kuna” bio je jedan od transparenata za zaštitu reke koja je, kako se čini, veoma atraktivna kao lokacija za investicije korisne pojedincima, te štetne za prirodu i lokalnu zajednicu.

Dok je neko stavljao limenke pića da se hladi u reci, ja sam otišla na mini-štand na kojem su dve devojčice prodavale svoje kreacije posvećene reci – crteže, kolaže, obojene boce i slično. Jedna mi je rekla da njihova prodavnica nije još uvek otvorena i da dođem malo kasnije, a njena drugarica kaže da se cene kreću od jednog do tri evra.

Hladne limenke iz reke pokupile su tri devojke, drugarice iz Bihaća, koje su došle da podrže protest i čuju Kekina kako peva.

‘Granice nisu problem, rijeka je zajednička’

Inspekcija zaštite prirode Državnog inspektorata je od Zavoda za zaštitu okoliša i prirode Ministarstva zaštite okoliša i zelene tranzicije u Republici Hrvatskoj, zatražila mišljenje kako bi se utvrdilo jesu li radovima na izgradnji ove hidroelektrane oštećena staništa populacije zavičajne vrste i da li je prouzrokovana šteta za prirodu.

Kada su konačno utvrdili da je dosadašnjim radovima došlo do štetnog uticaja na prirodu, te upozorili da se ne može isključiti i dalji negativan uticaj, investitoru je zabranjeno dalje sprovođenje radova.

Sjajnu vest sa radošću dočekao je Alen Zulić, direktor Nacionalnog parka Una u Bosni i Hercegovini, koji mi je rekao de je ovo početak kraja.

“Rijeka je zajednička i tu granica ne postoji. Pozdržali smo ovaj protest, ali i svaki drugi ćemo”, kaže Zulić i dodaje da u prostornim planovima postoji izgradnja još četiri ovakve hidroelektrane.

Zulić najavljuje i okrugli sto za četvrtak, 22. avgusta koji će se održati u Bihiću i na kojem će učestvovati predstavnici Hrvatskog sabora, ali i iz Unsko-sanskog kantona i na kojem će početi razgovori o ovom problemu, ali i u budućoj saradnji.

Uništene sedrene barijere

Una je gotovo celim svojim uzdužnim tokom kaskadna reka. Njenu posebnost pre svega čine sedrene barijere koje stvaraju slapove, rečne otoke, kaskade, bukove, te veće slapove. Proces taloženja sedre u čistim prirodnim vodama rezultat je određenih fizikalno-hemijskih i bioloških procesa koji traje stotinama hiljada godina.

“Godišnji rast sedre se mjeri u milimetrima, a može biti uništen za jedan dan rada bagera”, kaže Una Rastović, aktivistkinja grupe “Spasimo Unu”.

Radovi za izgradnju ove hidroelektrene koja bi imala snagu za napajanje strujom deset kuća, pokrenuti su početkom jula meseca i do sada se dogodilo očigledno uništenje Uninog korita, te sedrenih barijera.

“Devastacija okoline koja je do sada napravljena je ogromna i ono što nam je sada prioritet jeste da vratimo koliko je moguće rijeku u prvobitno stanje”, objašnjava Rastović i dodaje da je strašna činjenica da sa lokalnim stanovništvom nikada nije sprovedena javna rasparava o gradnji hidroelektrane i da niko od njih nije video projekat.

Ono što su stanovnici takođe nedavno saznali jeste da je lokacijska dozvola ovom investitoru izdata za gradnju na površini od 15 metara kvadratnih. Međutim, naknadno je izmenjena na površinu od 600 kvadratnih metara.

Zajednička pobjeda dobrih ljudi

Na koncertu pre ovog, Darko Rundek držao je transparent na kojem je pisalo “Ja Una jesam tvoj sin”. Nisam bila na tom koncertu, a na ovom, pred nekoliko stotina ljudi, Mile Kekin pojavio se na improvizovanoj bini.

“Mi smo mini bend, ovo je mini koncert, a ja ne mogu da vjerujem kako je nekom mamlazu palo na pamet da ovdje napravi mini hidroelektranu”, pozdravio je Kekin okupljene aktiviste.

Otepavao je nekoliko svojih hitova, zapravo pevao je samo hitove. Zatim je gitarista iz njegovog benda otpevao jednu pesmu Bijelog dugmeta, a Kekin poznatu pesmu grupe Film. Pretpostavljam, izbor tih pesama je zbog solidarnosti i jedinstva dva, zapravo tri naroda koji zajednički brane prirodu. Ipak, nismo ostali da pjevamo do zore, jer kada padne noć, padne i temperatura pokraj najhladnije reke koju sam ikada iskusila.

Una je ostala da teče, zapravo izvire, a okupljeni su otišli svojim kućama ili ka pravcima iz kojeg su došli, u nadi u zajedničku pobedu, koju su dobili.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.