Trebamo li tjerati djecu da čitaju?

Nije lako odgovoriti na pitanje koje su čitalačke navike današnje generacije mladih s obzirom da im je pažnja poremećena, dok su okruženi informacijama i distrakcijama sa društvenih mreža i iz medija raznih vrsta.

Iako su digitalizacija i novi trendovi ozbiljno zaprijetili štampanim izdanjima, a mnogi očekivali da će doći do njihovog izumiranja, dogodio se ipak suprotno (Tali Arbel / AP)

Da današnji tinejdžeri “ništa ne čitaju” i da su za to krive društvene mreže, predrasuda je koja više ne pije vodu. Ako bi uzeli u obzir poslednje istraživanje globalne marketinške agencije Ipsos, mladi čitaju, samo ne na način kako su čitali i njihovi roditelji.

Oni to rade drugačije i na načine koji su još uvek neprihvatljivi starijim generacijama, te zbog takvih njihovih navika, za Generaciju Z se olako kaže da su nepismeni. Predrasude često sude kad je reč o generacijskom jazu, pa pretpostavku da današnja generacija mladih nema nikakve čitalačke navike, stariji uglavnom uzimaju zdravo za gotovo.

Međutim, da su novine dosadne slaže se većina ispitanika, a mladi se informišu na portalima i određenim društvenim mrežama. A veštine koje oni poseduju, čitajući u neprekidnim sekvencama, skačući sa jedne teme na drugu, menjajući uređaje sa kojih čitaju i informišu se, načini su na koji nove generacije koriste medije.

Čitalačke navike generacije Z

Profesorka sociologije pri Univerzitetu u Urbinu, Lella Mazzoli kaže da današnja generacija čita i piše u skladu da vremenom u kojem živi, na isti način kako su čitale i pisale prethodne generacije.

“Čitanje, dakle, nije mrtvo i verovatno nikada neće biti. Ono mora biti kontekstualizovano, kao i svaki istorijski period. Naši roditelji ne čitaju kao naši dede i bake, niti su oni čitali kao njihovi roditelji”, kaže Mazzoli koja je i direktorka Festivala kulturnog novinarstva u Urbinu.

Iako se čini da današnje generacije manje čitaju ili da su manje motivisane za to, većina njih ipak pronađe literaturu koja je zanimljiva, inspirativna i koja odgovara njihovim interesima. Čitanje je vrlo usamljenička stvar, te nije lako odgovoriti na pitanje, koje su čitalačke navike današnje generacije mladih, s obzirom da im je pažnja poremećena, dok su okruženi informacijama i distrakcijama sa društvenih mreža i iz medija raznih vrsta. S obzirom da su odrasli na digitalnim medijima, to ne znači da je to nužno loše, već samo da novine i knjige nisu za njih primarno sredstvo informisanja i saznanja. To su već odavno mobilni telefon, kompjuter i Kindle, uređaji koji nude širok spektar informacija, koje pravilnim odabirom mogu stvariti generaciju pametnih i odgovornih ljudi.

BookTook, fenomen koji je vratio knjige u modu

Iako su digitalizacija i novi trendovi ozbiljno zapretili štampanim izdanjima, te dok su mnogi očekivali da će doći do njihovog izumiranja, dogodio se ipak suprotno.

U moru sadržaja na društvenim mrežama, i na jednom od najpopularnijih mreža među mladima, na TikToku izdvojio se jedan tip sadržaja, koji spada u edukativne, a to je BookTok.

Katie Fulton, influenserka iz Filadelfije je u 2022. godini pročitala 266 knjiga, od kojih je potom na kraju te godine, napravila novogodišnju jelku. Taj video snimak ona je objavila na svom TikTok kanalu, koji je postao viralan i doneo joj više od osam miliona lajkova.

Sa preko 30 miliona postova koje u sebi sadrže haštag #booktok, na toj društvenoj mreži sve popularniji su kratki video sadržaji u kojima influenseri daju preporuke za čitanje. Pored same preporuke oni iznose i svoje stavove vezane za knjige koje su pročitali, čime su i privukli veliki broj čitalaca, te vremenom postali i kritičari savremene književnosti. Samim tim, stvorili su jedan poseban žanr knjiga na TikToku, a čije liste mnogobrojne knjižare i izdavačke kuće prepoznaju i objavljuju u svojim selekcijama najpopularnijih knjiga.

Kako ova društvena mreža zapravo pripada tinejdžerima i korisnicima do 30 godina starosti, upravo kod njih zahvaljujući takozvanim booktokerima, interesovanje za knjigu u štampanom izdanju je poraslo. U anketi koju je sprovelo britansko Udruženja izdavača, BookTook je presudan u čitalačkim navikama među mladima od 16 do 25 godina starosti, a 59 odsto njih je reklo da im je ta društvena mreža pomogla da otkriju strast za čitanjem.

Kredibilitet tradicionalnih medija opada

Dok strast za knjigom kod mladih donekle oživljava, to ipak nije slučaj kada je reč o čitanju informativnih sadržaja poput vesti ili analiza. Mladi danas ne gledaju vesti na televiziji, a ako ih čitaju, oni ih pronalaze na TikToku i Instagramu.

Prema podacima Digital News Report Reuters Institutea, 20 odsto korisnika TikTok mreže, između 18 i 24 godine, koristi je za informisanje. Međutim, njihovi izvori često nisu provereni, a najviše pažnje poklanjaju i veruju influenserima i poznatim ličnostima.

Takav trend doveo je u pitanje kredibilitet novinara i tradicionalnih medija, te širenje nepoverenja u njih. S druge strane, u moru dezinformacija koje kruže internetom, mladi često nisu u mogućnosti da odluče šta je istinita, a šta lažna vest. Iz tog razloga, u zemljama zapadne Evrope radi se na reformi obrazovanja neophodnog za pripremu generacije koja će biti medijski pismenija od sadašnje. Finska je jedna od retkih zemalja u kojoj deca već u osnovnim školama uče kako funcionišu mediji i na koji način treba da se informišu.

Finski model za učenje kako čitati vesti

Fondacija za otvoreno društvo od 2017. godine objavljuje međunarodni izveštaj o nivou obrazovanja u korišćenju masovnih medija u pojedinim zemljama. Finska je uvek bila među prvima. To je i evropska zemlja u kojoj je najmanja zastupljenost verovanja u teorije zavere i širenje dezinformacija i lažnih vesti među populacijom. Zapravo, još pre 30 godina, grupa pedagoških stručnjaka iz okruga Laponija, pokrenula je studiju o medijskom obrazovanju koja se danas primenjuje u školskom obrazovanju u toj zemlji.

Počinje se još u vrtiću. Deca između treće i četvrte godine uče kako da snime na telefonu video sadržaj. Kasnije, u osnovnoj školi uče kako da kreiraju video sadržaj za portale i vesti za novine. U finskim školama ne postoji poseban predmet o medijskom obrazovanju, već se on primenjuje u svim materijama, od književnosti do matematike. Zahvaljujući ovakvim aktivnostima, deca počinju da shvataju da iza svake priče stoji neka osoba koja ima određenu svrhu i koja javnosti nudi deo njene stvarnosti ili određene činjenice.

Profesor Leo Pekkala, koji vodi Odsek za studije medijskog obrazovanja osnovan 2012. godine u Finskom audiovizuelnom Institutu, kaže da njihov prioritet nije samo borba protiv dezinformacija, te da nema smisla ispravljati pojedinačne lažne vesti.

“Naš rad se zasniva na podršci i jačanju društva i njegove medijske pismenosti“, objašnjava Pekkala, prema kome je otpor Finaca prema dezinformacijama, rezultat kombinacije sticanja znanja o masovnim medijima i školskog sistema koji stvaraju generacije koje razumeju vrednosti demokratije, politike, društva i sveta u kojem žive.

Na pitanje, da li misli da finski model može da se primeni i u drugim zemljama, Pekkala kaže da oni nemaju standardni model koji bi mogao da se eksportuje.

“Svaka zemlja morala bi da pronađe model koji joj odgovara, a značaj koji Finska pridaje sticanju znanja o masovnim medijima, može da posluži kao ideja vodilja”, zaključuje Pekkala.

Izvor: Al Jazeera