Rusi u Srbiji: Bijeg od putinizma, rata i mobilizacije

Srbija je, uz Kazahstan, Gruziju, Jermeniju i Tursku – jedno od najčešćih utočišta za Ruse koji dijele ono što bi se nazvalo korpus zapadnih vrijednosti.

Različite su procjene koliko ruskih građana trenutno živi u Srbiji: neki tvrde čak pola miliona, a druge procjene se kreću oko 300.000 (Andrej Čukić / EPA)

Oni koji imaju tu ne baš preterano srećnu priliku da često putuju autobusima koji iz Beograda ili Novog Sada jezde ka Bosni i Hercegovini preko graničnog prelaza Sremska Rača, među saputnicima primećuju uglavnom mlađe ljude drugačijeg izgleda. Različiti su manje zbog svetlijeg tena i kose, a više zbog načina oblačenja i jasne distanciranosti, utišanosti. Ne nose uske majice i trenerke, ne furaju gangstersku frizuru, više su skloni nonšalantnom oblačenju, takoreći pankeraju. I nije ih mali broj.

Ako pažljivo osmotrite, u očima ćete im naći nelagodu. Najmanje su dva razloga za nju. Prešli su hiljade kilometara, napustivši sopstvenu kuću, pobegavši od rata i sulude politike koja im je uništila život i došli su u ovu balkansku zabit. A pritom moraju i da ispoštuju besmislenu zakonsku normu da na svakih mesec dana napuštaju Srbiju, kako bi u njoj mogli da ostanu. Do daljnjeg.

Među njima ima pokoji Ukrajinac, ali su u ogromnoj većini to građani Rusije, oni koji nisu uspeli da reše problem boravišne dozvole u Srbiji. Na graničnom šalteru obraćaju se policajcima na engleskom jeziku. Jedan od službenika, već uvežban očito, drži im lekciju. „Besmisleno je“, veli, „da pripadnici dva bratska slovenska naroda – pričaju na tuđinskom engleskom jeziku“.

„Govorite vi ruski, a ja ću srpski, i videćete da ćemo se sve razumeti“.

Oni ga gledaju u čudu, ali klimaju glavom. Samo da im udari pečat i da prođu. Okreću se prema ostalim putnicima sa izvinjavajućim pogledom. Još jedna nelagoda, jer drugi čekaju zbog njih duže nego što bi trebalo.

Izlaze u Bijeljini, odmah kupe kartu za natrag – za prvi bus koji ide. Ako imaju viška vremena, prošetaju po čaršiji za koju se ne može reći da nudi pregršt razonode.

Neki od njih ni ne stignu do ovog semberskog grada. Ne idu autobusom, dođu automobilom, parkiraju blizu prelaza, naprave peške đir od srbijanske do bosanskohercegovačke carine i vrate se. Vidite nekad veliki broj njih kako tumara pored uske ceste, bez pešačke staze naravno. A nije to blizu – granična šetnja može da potraje. Prelaz Sremska Rača je najpopularniji, jer je blizu Beograda i Novog Sada, i jer im za Bosnu i Hercegovinu nije potrebna viza. Taksisti i drugi prevoznici su razvili biznis, imaju specijalne ture za Ruse koji izlaze i ulaze, izlaze i ulaze.

Beograd i Novi Sad – glavne destinacije za Ruse u Srbiji

Beograd i Novi Sad su glavne destinacije najnovije ruske emigracije u Srbiji. Ima ih i u manjim mestima, pa i u selima, pogotovo u Vojvodini. Različite su procene koliko ruskih građana trenutno živi u ovoj državi: neki tvrde čak pola miliona, a druge procene se kreću oko 300.000. Svejedno, ogromna brojka za jednu malu zemlju. Činjenica je da je njihov dolazak u Srbiju i dalje neprekinut proces. Oni koji su se nadali da će Putinova agresija na Ukrajinu, prateće sankcije i mobilizacija, brzo proći – polako gube nadu i beže iz Rusije. Primećen je i izvesni priliv Rusa iz Izraela. Onih koji su prvobitno pobegli u Izrael, pa se iz Izraela izmestili zbog rata u Gazi. Nešto ih sreća ne prati odveć.

Samo baš minijaturna manjina Rusa u Srbiji dobilo je proteklih godina državljanstvo. Drugi su, uz pomoć u međuvremenu specijalizovanih advokatskih kancelarija, ali i pravnika pristiglih iz Rusije, rešili problem boravišta. Imaju tzv. dozvolu za privremeni boravak – neki na osnovu firme koju su osnovali u Srbiji (postoji 10.000 preduzeća koje su pokrenuli ruski građani), neki na osnovu zaposlenja, a neki zahvaljujući kupovini stana. Privremeni boravak se može dobiti i na bazi ugovora o zakupu stana. Neki vizu rešavaju uz pomoć dece. Ukoliko upišu školu u Srbiji, deca dobijaju vizu, a roditelji se onda šlepaju na njih. Ali, najveći je broj onih koji su bez vize i koji, kako rekosmo, moraju na Sremsku Raču ili neki drugi granični prelaz. Jednom mesečno. I koji su manje ili više nevidljivi državi.

Procene su neprecizne jer je u pitanju fluktuirajuća populacija. Nekima od njih je Srbija samo usputna stanica. Neki dolaze i odlaze, pa se ponovo vraćaju. Kako god, većina njih je izgubila gotovo svaku nadu da će se ikada vratiti u svoju zemlju, odnosno da će u njoj doći do političkih promena koje će omogućiti normalan i dostojanstven život – bez ratova, represije i straha, koje će vratiti ukinute slobode. Kada razgovarate sa njima, shvatite da su mnogi za sobom isekli sve spone.

Zašto idu u Srbiju?

Srbija je, uz Kazahstan, Gruziju, Jermeniju i Tursku – jedno od najčešćih utočišta za Ruse pobegle od putinizma, rata i mobilizacije. Rusiju je od februara 2022. godine, odnosno početka agresije na Ukrajinu, napustilo oko milion ljudi. Za mnoge od njih možemo reći da predstavljaju svojevrsnu elitu, a za još veći broj njih da dele ono što bi se nazvalo korpus zapadnih vrednosti. Što će reći: pokazuju privrženost demokratiji, ljudskim pravima, i tako to. Ima među njima i pripadnika marginalizovanih grupa, koji su strahovali za svoju bezbednost. Slušaju dobru muziku, reći će za sebe. Neki sa kojima smo razgovarali planirali su odavno da odu iz Rusije, a rat je bio samo dodatna i konačna motivacija.

Na izborima za predsjednika Rusije na biračkom mjestu u Beogradu Putin je dobio samo tri posto glasova (Darko Vojinović / AP)

Srbiju biraju zbog toga što ova zemlja još uvek nije pod sankcijama i zbog toga što između ostalog u njoj mogu nastaviti i razvijati biznise koji su uglavnom, bar na neki način vezani za Zapad i kojima svakako smetaju sankcije i zatvorenost. U Srbiju se može bez viza, a relativno je lako, zbog avionskih i drugih veza, doći do nje. Još jedan razlog je važan: veliki broj Rusa je dospeo u Srbiju još posle 2014. godine i aneksije Krima, te prvog turnusa sankcija. Zbog biznisa, uglavnom. Oni su novim pridošlicama bili od velike pomoći, sa dugogodišnjim iskustvom života ovde. Ne treba naravno zanemariti ni tradicionalno prijateljstvo i druge veze Srbije i Rusije. U najmanju ruku, izbeglice su se nadale da u Srbiji neće biti prokazani.

A jesu li dobrodošli?

No, ne može se reći da su Rusi u Srbiju primljeni baš uz bubnjeve dobrodošlice, uprkos ljubavi koji mnogi građani ove zemlje svakodnevno upućuju „majčici Rusiji“ i njenom „caru“ Putinu. Dolazak ruskih imigranata je za mnoge bio tek dobar način da se ostvari ekstraprofit. Cena iznajmljivanja stanova u Beogradu i Novom Sadu takoreći je udvostručena, a mnogi su izbacivali svoje dotadašnje podstanare jer nisu mogli da plate onoliko koliko su plaćali „bogati Rusi“. Za rast cena nekretnina takođe su optuživani ruski imigranti, mada su ova poskupljenja proizvod velikog broja faktora, između ostalog i dramatičnog pranja novca kroz građevinsku industriju, o čemu je bilo mnogo reči u nezavisnim medijima. Čak su i mnoge zanatlije htele omastiti brk, pa su imigrantima naplaćivale mnogo više nego domaćim klijentima. Osim toga, Rusi su napadani u medijima da u firmama koje vode zapošljavaju samo svoje. I tako dalje. I tako dalje.

Te 2022. godine usijale su se društvene mreže i komunikacione grupe, neke od njih su brojile i desetine hiljada članova, na kojim su Rusi u Srbiji razmenjivali informacije kako bi se zaštitili od dobrodošlice i snašli u svetu tuđem. Bio je to i ostao, kako kažu, primer solidarnosti koji se u međuvremenu razvio i u svojevrstan biznis. Postoje naime danas sajtovi koji Rusima u Beogradu i Novom Sadu pružaju informacije i usluge. Rusi Rusima – s ljubavlju!

Ili su bili tu ili su u međuvremenu pristigli iz Rusije – i mnogobrojne zanatlije, automehaničari, frizeri, moleri, praktično sve što možete zamisliti. Potom su počeli da se otvaraju i ruski ugostiteljski objekti i oni sa ruskom tradicionalnom kuhinjom, ali i klubovi u kojima je atmosfera identična kao u nekom njujorškom džez-klubu. Muzičari su Rusi. Ako im zafali, recimo, kontrabasista, nađu ga među domicilnima. Charlie Parker. Thelonious Monk.

Ovo se vidi i u privrednoj statistici. Ruski građani u Srbiji su prvobitno osnivala gotovo isključivo IT kompanije ili kompanije vezane za IT, a onda sve više konsultantskih firmi, zanatskih, trgovinskih i ugostiteljskih. Naravno da razlog za ruski paralelni svet nije samo ne baš najbolja dobrodošlica, već i jezik. I naravno da se sve više dešava da građani Srbije počinju da koriste, kako kažu, jeftinije i bolje usluge ruskih pridošlica.

Kako je Srbija profitirala na antiputinizmu

Verovatno bi utilitarna dobrodošlica Rusima u Srbiji bila još i gora da su ovdašnji građani znali koga su ugostili. Nisu, dakle, to oni koji u novčaniku drže Putinovu sliku, već oni koji su od ovog diktatora pobegli. Da novopristigli Rusi nisu režimlije, bar u ogromnoj većini, najbolje se videlo po rezultatima izbora za predsednika Rusije sprovedenim na biračkom mestu u Beogradu u martu ove godine. „Ruski car“ je dobio mali šamar, odnosno samo tri posto glasova. Najbolje je prošao opozicionar Vladislav Davankov, a mnogi su na glasački listić dopisivali ime Alekseja Navaljnog, koji je život okončano u ruskom zatvoru kao politički prognanik mesec dana ranije.

Uglavnom, desio se svojevrsni paradoks. Srbija, u kojem je Putin popularniji čak i od Aleksandra Vučića, profitirala je na antiputinizmu. U nju su pristigli vredni, stručni, sposobni, snalažljivi ljudi koji dele savremene civilizacijske vrednosti i koji bi mogli da pomognu da njeno društvo krene napred. Da popune praznine koje su nastale zbog dramatično brojnog odlaska mladih ljudi na Zapad.

Ipak, pitanje je da li će potencijal koja je dobila kroz paradoks znati da iskoristi, kao što je recimo Kraljevina Jugoslavija znala da upotrebi priliv tzv. belih Rusa posle Oktobarske revolucije. Beograd, ali i drugi centri tadašnje države, postali su jedno od glavnih pribežišta ruske carističke elite, pored Francuske i Belgije. Pristiglo je na ove prostore oko 40.000 njih, među kojima i brojni stručnjaci, intelektualci i umetnici koji su značajno uticali na naučni i kulturni život. Oni su, takođe kao i današnji imigranti, zapravo sa Istoka donosili nam Zapad.

Iako trenutno prilično zatvoreni u svom krugu, vremenom će se Rusi u Srbiji značajnije socijalizovati i sve više učestvovati u svakodnevnom životu, uključujući i javni, dajući mu svoju aromu i kulturu. Ukoliko ovde ostanu, naravno. Mnogo će zavisiti od toga u kojem se smeru Srbija kretati. Kako stvari stoje, nije skroz isključeno da će uskoro morati da beže od Vučića kao što su klisnuli od Putina.

Rekli smo već da mnogi od njih imaju za cilj da se dokopaju Evrope i Severne Amerike. Ali ne svi. Naprotiv, nije mali broj onih koji bi ostali ovde. Ali, oni koji su u Srbiji, kao i oni koji su u drugim zemljama bliskim Kremlju – imaju jedan strah. Plaše se da će ta bliskost ugroziti njihovu bezbednost, kao osoba koji su evidentni protivnici Putinovog režima. Plaše se elem ruskih službi bezbednosti. A nikako se ne može reći da one u Srbiji sede skrštenih ruku. U Beograd su pristigle i specijalne diplomate proterane iz zapadnih zemalja. Imaju ovde i kravu muzaru, Naftnu industriju Srbije, koju je onomad ruski državni Gazpromnjeft kupio za kantu ribe.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

Reklama