Besplatno regionalno ‘halo’: Balkanski roaming ima prednosti, ali krije i zamke

Iako je dodatna naplata roaminga na teritoriji Zapadnog Balkana ukinuta prije nepune tri godine, još uvijek postoji jedna bitna nepoznanica, a i moguće neprijatno iznenađenje.

Ukidanje naplate roaminga predstavlja svojevrsnu revoluciju u regionalnoj komunikaciji (Emma Kim / Getty Images)

Kada su aprila 2019. godine svih šest država Zapadnog Balkana, a uz podršku Saveta za regionalnu saradnju (RCC) i Evropske unije, potpisale Regionalni roaming sporazum, bilo je jasno da će se u potpunosti promeniti slika korišćenja mobilnih telefona na Zapadnom Balkanu.

Sporazum je stupio na snagu dve godine kasnije, 1. jula 2021, i od tada stanovnicima Bosne i Hercegovine, Srbije, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije se dodatno ne naplaćuje korišćenje roaminga kada putuju u neku od pomenutih zemalja.

Princip „roaming kao kod kuće“ (roam like at home, RLAH), koji se u Evropskoj uniji primenjuje od 2017. godine, iskopiran je i u našem regionu čime je ukinuta naplata roaminga za postpaid i prepaid korisnike, te obuhvata dolazne i odlazne pozive, SMS poruke i mobilni internet. To znači da postpaid korisnici imaju na raspolaganju minute i poruke iz paketa koje inače imaju „kod kuće“. Mobilni internet se takođe troši iz paketa s tim da operateri mogu da primenjuju takozvano primereno ograničenje količine prenosa podataka u roamingu, odnosno korisniku je na raspolaganju 70-80 posto raspoloživih gigabajta, što je u praksi sasvim dovoljno. Slična je priča i kod prepaid korisnika.

Odluka primljena s dozom rezerve

Iako je sve pomenuto bilo poznato od početka primene, ipak je ukidanje naplate roaminga primljeno s dozom rezerve jer je roaming „noćna mora“ većine korisnika mobilnog telefona kada pređu državnu granicu i treba da se povežu na „tuđu“ mrežu. Koliko ste puta čuli priče kako su se ljudi povezali na mobilnu mrežu u inostranstvu zaboravivši da isključe opciju „mobilni prenos podataka“, pa ih je na računu dočekalo neprijatno iznenađenje.

Kako su korisnici uvideli da ovde nema čak ni čuvenih „sitnih slova“, počeli su da koriste besplatni roaming što se videlo i po ciframa – broj samih roaming korisnika se udvostručio, kao i broj minuta razgovora. Ipak, najimpresivniji podatak jeste da je korišćenje mobilnog interneta skočilo za 450 odsto.

Kako u Evropskoj uniji, pa tako i na Zapadnom Balkanu, RLAH je osmišljen da korisnicima olakša komunikaciju dok su u inostranstvu. S tim u vezi, postoji jedno ograničenje i to vremensko – koliko dugo možete da koristite telefon u stranoj mreži. Takozvana „politika primerenog korišćenja“ podrazumeva da ne koristite telefon van matične mreže duže od četiri meseca u kontinuitetu. Ukoliko vaš operator utvrdi da ste prekoračili taj period poslaće vam obaveštenje putem SMS poruke i daće vam rok od 14 dana da se prilagodite ovoj politici.

Praktično jedina nepoznanica i moguće neprijatno iznenađenje predstavlja zvanje „stranog“ broja iz domaće mreže. Da pojasnimo: ako se Sarajlija nađe u Beogradu, sa svojim bh. brojem telefona, on može bez ikakve dodatne naplate da poziva sve brojeve telefona sa teritorije Zapadnog Balkana – kako srpske i bosanske, tako recimo i makedonske, jer je on u roamingu, tačnije u sistemu „roaming kao kod kuće“.

Problem nastaje kada tog korisnika pozove neko iz Srbije, sa mobilnog ili fiksnog broja nekog srpskog operatora. Kako pozivalac nije u roamingu, već u svojoj domaćoj mreži, njemu će taj poziv biti naplaćen po tarifi pozivanja međunarodnog broja. Roaming korisnik je naravno „zaštićen“, odnosno, nema dodatnih troškova. Zato je najbolje u tom slučaju da roaming korisnik „odbije“ pozivaoca i zatim ga pozove.

Ručno biranje mreže preporučljivije

Još jedan praktičan savet se odnosi na način povezivanja na roaming mrežu. Kao što znate, telefon je moguće povezati na mobilnu mrežu na dva načina – automatski, kada se telefon sam povezuje na neku od dostupnih mreža, i ručno, kada korisnik sam bira željenu mrežu. Iako je automatski vid jednostavniji, predlažemo da ipak koristite ručno povezivanje iz dva glavna razloga.

U slučaju da se nalazite u pograničnom području u kome postoje signali matične i roaming mreže, može vam se desiti iako ste prešli granicu i nalazite se u stranoj zemlji, da je vaš telefon i dalje povezan na matičnu mrežu. Tada će se našem pomenutom Sarajliji, koji u tom trenutku zove prijatelja iz Beograda, taj poziv naplatiti jer poziva strani broj iz svoje mreže. Žalba tipa „ali ja sam tada bio kod Loznice“ svakako mu neće biti prihvaćena.

Ručno povezivanje je naročito preporučljivo ako naš Sarajlija odluči na nastavi svoje putovanje do, recimo, Subotice. Ako je na telefonu namešteno automatsko povezivanje, postoji mogućnost da se njegov telefon u jednom trenutku sam poveže na mađarsku mrežu. Tada će mu se, pored razgovora, tarifirati i internet, za koji pretpostavljamo da je uključen. Ipak, neće doživeti stanje šoka jer su krajem prošle godine snižene roaming cene mobilnog interneta za korisnike na Zapadnom Balkanu kada putuju u EU, kao i obrnuto.

Ukidanje naplate roaminga predstavlja svojevrsnu revoluciju u regionalnoj komunikaciji, a kako je počelo i snižavanje roaming usluga za žitelje Zapadnog Balkana kada putuju u Evropsku uniju, tačnije snižavanje cena mobilnog interneta, verujemo da ćemo u bliskoj budućnosti putovati i koristiti mobilni telefon „kao kod kuće“, ne samo u Beogradu, Sarajevu, Skoplju… već i u Zagrebu, Berlinu, Parizu.

Izvor: Al Jazeera