Slavni festival na kojem je zabranjeno spominjati genocid

Na muzičkom festivalu u Sanremu, reper Ghalli je nakon svog nastupa pozdravio publiku i rekao: ‘Stop genocidu’. Njegov istup izazvao je brojne reakcije.

Mladi umjetnik je poručio kako se ne boji da javno kaže da je u Gazi u toku genocid (Daniele Venturelli / Getty Images)

Kada je čuveni italijanski kantautor Domenico Modugno davne 1958. godine na najpoznatijem muzičkom festivalu Sanremo otpevao svoju pesmu „Nel blu dipinto di blu” (U plavom obojenom u plavo) publika je ostala u šoku. Naviknuti na laganu italijansku kanconu, Italijani su zaprepašćeno gledali Modugna kako se dere i mlatara rukama kao da leti.

Da je tada diskvalifikovan sa festivala, kao što su organizatori priželjkivali, njegova pesma poznatija kao “Volare” možda i ne bi postala svetski hit. Modugno je te godine ipak pobedio, a pozornica Ariston od tada postaje stecište društvenih događaja, političkih previranja, afera i drama, te slika svih aspekata italijanskog društva.

Festival Sanremo je vremenom postao najvažniji događaj u zemlji, a njegova forma i oblik kroz decenije su se menjali. Međutim, ono što je važilo za njega jeste da je to festival svih Italijana i da je umetnička sloboda izražavanja neprikosnovena.

Sanremo više nije Sanremo

“Sanremo je Sanremo”, jeste zvanični slogan festivala koji se održava već 73 godine. Poslednjih godina, na pozornici čuvenog teatra osim muzike, ima svega i svačega, od anonimaca, komičara koji nisu smešni, upitnih heroja današnjice. Stilovi i žanrovi vremenom su se menjali, ali sasvim sigurno se može reći da kvalitet italijanske muzike nikada nije doveden u pitanje.

Ove godine na sceni pozornice Ariston pojavio se jedan vanzemaljac, kojeg je milanski reper tunižanskog porekla Ghalli doveo da zajedno izvedu njegovu pesmu “Casa mia” (Moja kuća). Zapravo vanzemaljac koji se šetao po teatru Ariston, kako je Ghalli objasnio na konferenciji za novinare, došao je na Zemlju u pokušaju da razume šta se to kod nas dešava. Da će biti problema sa ovom pesmom bilo je očigledno i pre Ghallijevog nastupa, kada se među novinarima pojavio sa palestinskom maramom na glavi, pod ruku sa svojim prijateljem sa neke druge planete koji je došao da ga poseti.

Pravi Italijan pjeva na italijanskom, ali i na arapskom

Kada je Ghalli počeo da niže stihove svoje pesme, jedan je nekima itekako zasmetao.

Ali kako možete da kažete da je sve normalno
Bombardovanje bolnica u ime imaginarnih linija
Radi komada zemlje ili hleba nikad nema mira

Otpevao je to, između ostalog, 30-godišnji umetnik i atmosfera u sanremovskom teatru naizgled se promenila. S druge strane, publika koja glasa od kuće pozicionirala ga je u prvih pet izvođača, iako je već tada bilo svima jasno da sigurno neće da pobedi. (Ove godine pobedila je Angelina Mango i njena pesma “La noia” (Dosada)).

Muzički festival traje ukupno pet dana. Izvođači nastupaju svake večeri, a pri jednoj izvedbi biraju da otpevaju pesmu nekog drugog kantautora, u slobodnoj interpretaciji. Ghalli, koji je rođen u Italiji i odrastao sa roditeljima Tunižanima, odabrao je pesmu Totoa Cutugna “Italiano vero” (Pravi Italijan). Međutim, njegovo izvođenje je bio zapravo mix tri pesme.

Prva je “Bayna” koju je otpevao na arapskom i koju je snimio 2022. godine. Po ovoj pesmi Ghalli je nazvao brod koji je donirao nevladinoj organizaciji Mediterranei, koja spašava migrante u Mediteranskom moru. Druga pesma bila je njegov hit “Cara Italia”, u kojoj ovaj muzičar peva o svojoj zemlji – Italiji. Kao treću pesmu otpevao je spomenuti bezvremenski hit legendarnog Cutugna. (Ovaj italijanski pevač napisao je na društvenim mrežama da je ponosan što je muzičar kao što je Ghalli odabrao njega, dok je milanski reper pre nego što je nastupio rekao da mu je majka kada je bio mali stalno pevala upravo tu pesmu.)

Ne bojim se reći: Stop genocidu!

Ghalli je odrastao u siromaštvu, u radničkom kraju na periferiji Milana. Otac mu je završio u zatvoru, a njegova majka učinila je sve da mu omogući donekle pristojan život. Kada je imao 13 godina u svom malom stanu snimao je sam sebe kako repuje i te snimke je objavljivao na YouTube kanalu. Nekoliko godina kasnije, jedan poznati milanski reper ga je primetio. Na žalost, i sam je imao problema sa kriminalom i neko vreme je proveo u zatvoru. Pre šest godina njegova pesma “Cara Italia” postaje veliki hit, a život počinje konačno da mu se menja.

Pretposlednje večeri Sanrema, kada su na scenu izašli ponovo svi izvođači i kada je već bilo evidentno ko je mogući pobednik, Ghalli je nakon svog nastupa pozdravio publiku i rekao: “Stop genocidu”.

Ubrzo posle toga, medijima se obratio predstavnik milanske jevrejske zajednice Walker Meghnagi koji je njegovu pesmu okarakterisao kao sredstvo protivizraelske propagande, dok je izraelski ambasador u Italiji, Alon Bar na svom X profilu napisao: “Sramota je koristiti festival Sanremo za širenje mržnje”.

Na ove optužbe Roberto Sergio, direktor RAI televizije, koja organizuje festival, izjavio je da njegova televizija ne prestaje da izveštava o tragediji koja je pogodila izraelski narod 7. oktobra i o taocima koje Hamas još uvek drži zarobljenima. Palestince i palestinske žrtve nije ni spomenuo Zbog takvog stava, koji se smatra i stavom javnog servisa, Sergio je počeo dobijati pretnje i zbog toga ima policijsku pratnju. Istovremeno, u većim gradovima Italije poslednjih dana se organizuju protesti na kojima se zahteva da podnese ostavku.

S druge strane, mladi umetnik odgovorio mu je da se ne boji da javno kaže da je u Gazi u toku genocid.

“Ako moja muzika baca svetlo na ono što mnogi ignorišu, onda je to veliki uspeh”, rekao je Ghalli koji nije pobedio na Sanremu, ali je sasvim sigurno moralni pobednik muzičkog festivala na kojem sloboda govora ima svoju cenu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera