Džek, škrti, vickasti i lukavi kovač u borbi protiv đavola, nadmudrio je gospodara zla i to dva puta. Legenda se iz Engleske proširila svetom, a njeni tragovi se spominju i danas. S obzirom da je opisan kao pijanica i lupež koji je punio džepove grehom, a ne kao vrsni kovač, poslužio je kao idealan primer da postane deo predanja i primer o kazni, grehu i dovitljivosti.
U jednoj od mnogobrojnih noći koje je proveo u pabu, pored njega je seo nečastivi. Kako je počeo dijalog možemo da naslućujemo, ali obrt i kulminacija su ono što stvara mit. Pre nego što je duša trebala da mu bude uzeta, kovač je zamolio svog sagovornika za još jedno piće, ali nije imao novca. Đavo se pretvorio u kovanicu, pa ga je ovaj hitro tutnuo u džep u kojem se nalazio krst. Tako je kupio sebi obećanje da će biti slobodan, ujedno i živ još deceniju.
Posle isteka dogovora došlo je vreme za naplatu. Ah, siroti Džek zatražio je jabuku, može biti kao poslednji obrok, i đavo se popeo na drvo da je dohvati. Džek je na stablu nacrtao krst i još jednom nadmudrio zlo.
I živeo je ko zna koliko dugo u grehu, ali bez obzira na snalažljivost nije zaslužio rajski večni život, ali ni mesto u paklu. Ni đavo mu nije oprostio smicalice, pa je njegova duša poslata da luta večnim mrakom sa samo jednim komadom užarenog uglja. Verujem da se šeret nasmejao kada je izvadio repu iz džepa, izdubio je, u nju stavio ugalj i odšetao zviždukajući nekakvu melodiju uz koju je ranije bančio.
Nastanak slavne bundeve
Ova legenda otvara religijska pitanja o kategoriji dobra, složenosti greha, kazni, zagrobnom životu, ulozi Boga, oprostu i šansi za iskupljenjem, ali slabo da su je na taj način analizirali teoretičari. Prenosila se među ljudima zbog potrebe da u neravnopravnoj borbi sa demonima nadmudre suparnika i budu pobednici. Usled nedostatka imperativa života u skladu sa dobrim, jer mu je data druga prilika, Džek je jednima ostao samo propalica, drugima pajtaš sa kojim bi rado ukrstili krigle verujući da su i oni podjednako vični da nokautiraju đavola, a ostalima je bundeva. I to ne bilo kakva.
Jack O'Lantern (ili Džek Fenjer) je naziv bundeve koja se rezbari u strašne ili komične likove, a u čiju unutrašnjost se stavlja sveća. Tako ovo povrće pre više vekova postaje simbol Noći veštica (Halloween) koja se obeležava 31. oktobra, uoči hrišćanskog praznika Svih svetih.
U bogatoj istoriji Noći veštica koja vuče paganske korene koje su iseljenici iz Engleske preneli u Severnu Ameriku, potom i u ceo svet, inkorporirano je i raznovrsno lokalno nasleđe kako se svetkovina širila. Zbog toga postoje mnogostruki pristupi ceremonijalnom obeležavanju i značenju te noći. Ritualnim obeležavanjima ulazi se u period posvećen preminulim dušama svetaca, mučenika i predaka kada se služe liturgije i odlazi na groblje.
Počinje i period usnuća prirode i dolazak tame. Zalutalim dušama je potrebno osvetliti put, pa su zato sokacima nošene fenjer-bundeve, a kako su se od vajkada mrtvaci strahopoštovali i za njih se vezivalo sujeverje, narod se maskirao u strašila. Stavljali su životinjske rogove, bojili lice pepelom, oblačili dronjke kako bi ih plamenom i izgledom oterali od sebe i izbegli moguću osvetu.
Običaji vezani za Noć vještica
Vatra je još jedan simbol Noći veštica. U mnogim mestima pale se logorske vatre ili nose baklje. Neki veruju da se na taj način sprečava padanje mrtvih duša na zemlju i teraju demoni ili odagnava mrak zime koja neumoljivo stiže.
Hrana ima važnu poziciju u ovozemaljskom i zagrobnom životu. Kostimirani ljudi obilaze kuće u potrazi za hranom, a za uzvrat recituju ili pričaju kratku istoriju počivšeg iz te kuće. Domaćice pripremaju poseban kolač za tu priliku. Domaćinstvo koje bi odbilo da daruje hranu pratila bi nesreća. U kolač se kao u česnicu stavljaju predmeti koji bi onom koji bi ih dobio sugerisali u kojem smeru ide njegov život naredne godine. Proricanje sudbine je mahom vezano za brak i smrt. Tumače se snovi, trag daha na ogledalu ili sipanjem olova i belanaca u vodu.
Kolektivne igre koje su vezane za obeležavanje ovog datuma uključuju i jabuke, što ima veze sa šeretom Džekom i njegovom avanturom sa đavolom. U bure vode stave se jabuke i učesnici ih love ustima, ne koristeći ruke ili se ovo voće okači za kanap da visi i tako se hvata.
Popularizacija horora i straha
Uz protok vremena došla je i nadgradnja kojom se akcentuje zabava. Tu su tarot karte, kao i specijalizovane magične table i kugle. Maskirana deca obilaze komšiluk u potrazi za slatkišima koje se popularno naziva smicalica il’ poslastica (trick ‘r treat), gledaju se horor filmovi, posećuju se kostimirane žurke, prave se jela od bundeve i cimeta, ali i medenjaci dekorisani u zločeste pojave.
Komercijalizacija straha, obreda i za njih vezanih artefakata, doprinela je da Noć veštica postane svetski fenomen oko kojeg se oštro debatuje i zarađuje. Ovaj milenijum je popularizovao sve što je u vezi sa praznikom i industrija zabave lako inkasira milione. Kostimi, kućna dekoracija, tematska hrana i piće, korporativni događaji, igrani i animirani filmovi samo su deo lepeze proizvoda.
Turističke agencije prave ture u Transilvaniju, obilazeći znamenitosti vezane za najpoznatijeg vampira Vlada Cepeša, kao i popularne uklete atrakcije širom sveta. Histerija odlazi do neslućenih visina kada se izgrađuju kuće strave i mladima, na kojima je najveći akcenat, priređuje se posebno horor iskustvo. U nekontrolisanim uslovima dogodilo se nekoliko tragedija što jeste podiglo svest o nebezbednosti takvih mesta, ali i prostor za razvijanje ideje nadražaja straha.
Raskošne, jezovite i neobične rezbarije bundeva ukrašavaju domove, tržne centre i mnoge institucije u svetu. Organizuju se takmičenja u najneobičnijim i najveštijim kreacijama Jack O'Lantern bundeva i repa. Na našim pijacama mogu se kupiti bundeve sa zabavnim kreativnim rešenjima, jer niko bolje od trgovaca ne prepoznaje trenutak za zaradu. A tu su i kostimi. Nekada su danima pravljeni od ovčje vune, drvenih perli, zvončića i sitnih relikvija kojima se tera zlo. Danas postoje profitabilnija rešenja. Od vampir-vila i zombi-pčela do neverovatno realističnih i kreativnih kostima zombija, Drakule, veštica. Ipak, smisao maskiranja tog dana većini je nepoznanica.
Kada smo već kod veštica, iako u nazivu stoji da to jeste njihova noć, one su bile manje u fokusu. Naziv “Noć veštica” je hrišćanski naziv. U XX veku je radi scenske atraktivnosti i dodatne hororičnosti koja je bliska ljudima, uveden kotao, otrovni napici, crna magija i ružne veštice. Uz plejadu univerzalnih likova koji bude strah, potrebu ljudi da čuju i pričaju horor priče, ozbiljan je uticaj Holivuda i pop kulture. Uz sujeverje, isprepleten uticaj crkve i paganskog nasleđa, ali i traženje još jednog razloga za zabavu i zaradu, ovaj dan je doživeo globalno omasovljenje.
Kontroverze i sveopšta histerija
Kakofoničnost 21. veka se ne da razgrnuti kako bi se na jasan način rastumačio ovaj dan i sa njega skinule kontroverze. U raznim oblicima, prilagođen podneblju se obeležava i na Dalekom istoku, u Evropi i kod nas.
Religijske scene stradanja pojedinih mučenika i svetaca, Golgota, lobanje, groteskni likovi koji favorizuju demone i palog anđela podstakli su crkve da povremeno vode kampanju protiv Noći veštica. Mada u tom stavu nisu bili jedinstveni, ni u prošlosti, a ni sada, posebno zbog bliske veze Noći veštica i sutrašnjeg dana Svih svetih, kada se bogosluži u ime pokojnika. Rituali vezani za smrt, ispraćaj duša, obredno odevanje, obedi namenjeni pokojniku, posećivanje groblja, konzumiranje hrane i pića na istim u sitnim varijacijama su prisutni svuda, posebno na Balkanu.
Pojedini verski poglavari su umereni u izjavama i pomirljivim tonom pokušavaju da pojasne suštinu tog dana i postojanje ili nepostojanje veze sa našim korenima, a neki su oštri i skloni bacanju anateme. Među vernicima neretko vlada histerija koja se jasno očitava u intenzivnim i burnim raspravama na socijalnim mrežama. Posebno su zabrinuti roditelji da se na taj način njihova deca uvode u svet satanizma i kritikuju vaspitače i učitelje. Naravno, oni su krivi za sve, ti demonizovani instruktori pravopisa i razlomaka. Koliko je situacija ozbiljna govori to da su tradicionalni maskenbali povodom Dečije nedelje izazvali salvu osuda propraćenu odveć rabljenim izjavama kako je to uvoz sa zapada, đavolja propaganda i da mi imamo dovoljno naših svetkovina. Mada ti isti nisu odnegovali Poklade, niti Lilanje o Petrovdanu. Oba praznika su vezana za slovensko nasleđe, pale se vatre, kora divlje trešnje, maskira se i organizuje karneval. Impozantni su zapisi o magijskim ritualima koji se sprovode. I maske zasenjuju sve industrijske koje se proizvedu u fabričkim pogonima. Hajde da ih omasovimo i učinimo prijemčljivim mladima o čijim dušama se toliko brinemo. Imamo sijaset autohtonih duhova, strašila i bogova. I reč vampir je srpska, a koriste je svi. Neka, dogodine!
Histerija je jedina reč koja prikladno opisuje domaću i globalnu pomamu ili kriticizam koji počinje krajem oktobra i onda se prelazi na nove teme. Tek što smo preživeli jadikovke zbog izmeštanja Glavne autobuske stanice u Beogradu, dolazi Noć veštica oko koje se vode digitalni ratovi, pa onda sledi Božić, Nova godina, prepiranje oko kalendara i koji je ispravniji, pa Dan zaljubljenih ili Sveti Trifun, pa… Tako unedogled.
Uz trgovce koji ne vode nikakve debate, već rafove pune maskama, plastičnim bundevama i sekirama, kutijama veštačke krvi i gumenih bombona u obliku paukova, političari i njihovi dobro obučeni timovi koriste i ovaj datum za koji dodatni poen. Zavisi na kojoj strani igraju i čiji im glasovi trebaju, tako se i oglašavaju. Mada, njima ne trebaju nikakve maske. Zbog mnogih od njih nema potrebe da se zabave radi pretvaramo da živimo u strahu i strepnji. Kako je pisalo na jednom billboardu koji je postavljen u Tunisu: No Halloween this year… The horror is real.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.