Čujete li kako tam-tam ispunjava džunglu i selo svojim tananim, toplim, muklim i patetičnim tonovima? Čujete li ga kako se uspinje uz brežuljke i silazi sa planine, kako izbija između proplanaka i penje se viskoko kao srebrnasti glas patuljaka? Reklo bi se da taj tam-tam uopšte ne želi da ode, toliko kuka, viče, urla, grmi! Načas zamre pa se onda vrati, brži nego vetar što ga nosi. Ipak, čuvajte se da ne zaigrate. Čuvajte se da ne ponovite za začaranim tam-tamom njegove Si-bum! Si-bum-ka!” (Paukova grba, Bernard Dadie)
Senufo ili Siena narod naseljava oblasti Obale Slonovače, Malija i Burkine Faso. Prema verovanju, tu su došli pre četiri veka. Siena su pastoralisti, vezani za kult zemlje, plodnosti i predaka. Njihove skulpture mitske ptice kljunorog (Setien, kako je oni nazivaju), simbolizuju univerzalno znanje, dok njen naglašen kljun, po pisanju profesorke Senke Kovač, simbolizuje muški polni organ. Njhova sela su umetnička dela prepuna simbolike.
Afrička umetnost naglašava snagu subjekta i pruža estetski doživljaj svojom lepotom u pokretu tela, izrazu lica, navodi se u tekstu Ane Mateljak u časopisu Koraci, 1983. Afrička tradicionalna umetnost najčešće je skulptura u drvetu, kako navodi Jelena Aranđelović Lazić u knjizi Magija i oblik. Drvene skulpture i danas bude interesovanje, najčešće zbog svog slobodnog oblika koji odiše nekom magijskom snagom. Ta snaga ogleda se na maskama.
Maska je percipirana kao složeni znak sastavljen od jednostavnih znakova u zapadnoafričkim društvima, kaže profesorka sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Senka Kovač u svojoj knjizi Maska kao znak. Maske su nastale iz najdubljih potreba čoveka da prekorači granice koje mu je priroda nametnula. Stavljajući masku na lice, čovek se bližio svetu svojih predaka, ali i svetu bogova, od kojih je očekivao pomoć i zaštitu. Maske su imale značaj i u učvršćivanju lokalne političke vlasti preko različitih tajnih društava, održavajući postojeći sistem društvenih odnosa, navodi profesorka Kovač.
Statue i maske mogu da imaju realističan izgled ili čudesne geometrijske oblike, oblike koji naglašavaju sveti ritam i razliku između punoće i praznine, koja je svuda oko nas, ali i u nama. Njihova uloga u obredima inicijacije je nezamenljiva. Uz pesmu i ples, tradicionalno društvo Poro, hvata energiju rasutu po univerzumu i daruje je zajednici, kroz masku. Poro je tajno društvo za koje se veruje da neguje običaje predaka i priprema mlade za zrelo ponašanje i život.
Dva univerzuma
Senufo veruju da postoje dva univerzuma, onaj kome pripada čovek i drugi, veliki, koji obuhvata sve ostalo. Senufo umetnici su umeli da ožive i trule komade drveta, što besciljno leže kraj puta, utkajući u njih dušu svakog člana zajednice koji veruje da je samo jedinka u mnoštvu.
Kult plodnosti je neobično važan u svim afričkim društvima. Motivi vezani za plodnost su i danas veoma aktuelni, jer sve počinje sa rađanjem. Majka je i žena, ali i priroda, zemlja, dok hranjenje može simblično biti prikazano kao plod manga na velikom drvetu što daje stanovništvu sveti hlad.
Ana Mateljak navodi da je kosmogonija u afričkoj umetnosti ograničena na prostor oko čoveka, koji je i njegov osećajni svet. Naime, njegove četiri strane sveta su njegove četiri strane tela, a glava i stopala predstavljaju nebo i zemlju.
Profesorka Senka Kovač piše da se Senufo maske prave od bronze i drveta, da mogu biti antropomorfne i zoomorfne, i mogu da pripadaju različitim tajnim društvima. Kovač navodi da Senufo veruju da se stvaraje sveta odvijalo u etapama. Najpre je vladao haos. Zatim su u prvoj etapi stvoreni muškarac i žena, zatim Sunce, Mesec, kiša, biljke i životinje. Kad su došla deca, koja su bila potpuno različita i govorila drugim jezicima, moralo je da dođe do razdvajanja. Kad su sukobi postali neizbežni, počeo je rat i nakon prve žrtve, čije je telo kamenjem pokriveno da bi se zaštitilo od gladnih hijena, nastao je grob, simboličko stecište besmrtnih duša predaka. Oltar su napravila deca, da bi prinosila životinjske žrtve na grobove svojih preminulih.
Zmija je čest simbol na maskama Senufo naroda. Kovač navodi da na mitološkom planu zmije simbolizuju vezu između duhovnog načela, odnosno muške energije i materijalnog, u kome je ukorenjena ženska energija. Zbog svog menjanja kože, zmija je simbol besmrtnosti i čuvar svakog izvora.
Afrička umetnost je duboko izražajna, ali istovremeno i veoma jednostavna. Ona se bavi životom čoveka, usavršava njegovo lice i figuru, muškarac i žena zajedno predstavljaju temelj afričke porodice i zavise jedno od drugog, a umetnost ih samo prati od rođenja do smrti. Kako dalje Ana Mateljak navodi, oni su razvili univerzalno verovanje nadživljavanja kao svojevrsnog trijumfa nad smrću, prikazanom na maskama nadživelih predaka, jer sva moguća božanstva, zemaljske i nebeske sile i davno umrli preci sačinjavaju vojsku koja pomaže čoveku u njegovima uspesima na zemlji i rešava njegove nevolje.
Afrički ples i umetnost su nedvojbeno vezani sa religioznim shvatanjima u svetu na jedan ili drugi način, navodi Walter Rodney u Koracima, časopisu za književnost, umetnost i kulturu. Za Afrikance je oduvek čitava egzistencija bila religiozna pojava.