Najbolji fudbaler Obale Slonovače, Didier Drogba je počeo karijeru u malom lokalnom klubu, da bi nastavio svetsku slavu. Veliko siromaštvo, loši socijalni uslovi života, bolesti, nedostatak obrazovanja i zaostavština civilnog rata su nešto što motiviše hiljade dečaka da sanjaju o ovoj igri.
“Fudbal je strast! Za nas je to šansa za bar naizgled normalan život”, kaže Emanuel dok posmatra utakmicu druge lige Obale Slonovače u malom gradu na severu zemlje. On je lokalni doktor i zaljubljenik u “navažniju sporednu stvar na svetu.”
Nedaleko od njega su rudnici zlata, ali grad koji su osnovali Malinke više nije u njihovim rukama. Vetar diže prašinu boje krvi, jer je zemlja natopljena mineralima za kojima svi tragaju.
“Ne, ne, mi smo daleko od prve lige. Klinci se trude da odu bar do Abidjana, zaigraju tamo. Zato ostavljaju srce na terenu, motivisani su. Didier Drogba je ostvario san svih nas. Tu su i dvojac Toure, Ibrahima Bakayoko, Zaha, Pepe… svi oni igraju nekako i za nas, nada i dalje živi u ovoj deci.”
Rudnici u Obali Slonovače su nekada bili u posedu stranih korporacija, no vlada je rešila da legalizuje manja nalazišta, pa zlatna groznica ozbiljno trese zemlju godinama. Neretko kopači mogu da zarade i celu godišnju platu jednog poljoprivrednika za samo mesec dana. Primećeno je plansko uništavanje plantaža zarad nelegalnog kopanja zlata u pojedinim delovima zemlje, iako to šteti ne samo prirodi, već i ozbiljno ugrožava zdravlje lokalnog stanovništva, ilegalno rudarenje se ne zaustavlja. Ovi rudnici ne plaćaju porez državi, a predstavljaju i realnu opasnost za održavanje krhkog mira u ovoj zapadno afričkoj zemlji.
Prošle godine Obala Slonovače proizvela je 48 tona zlata, dok je primećen dalji rast, te se veruje da će tekuća godina doneti čak 50 tona. Za narednu, 2024. godinu, predviđa se proizvodnja 55 tona zlata, jer se očekuje otvaranje novog rudnika. Zabrinjavajuće veliki broj vodenih površina oko rudnika je kontaminiran i niko ne preuzima odgovornost za to.
Prosečna mesečna plata je nešto viša od 200 američkih dolara, dok inflacija i spoljni dug i dalje rastu, sve manje ljudi može da priušti dva obroka dnevno. Veliki broj mladih smatra da je bolje da se prepusti, samo naizgled, lakoj zaradi u rudnicima, pa je primećeno napuštanje škole.
Emanuel objašnjava da imaju veliki problem sa malarijom, pogotovu od aprila do jula. Zemlja je imala najviši procenat obolelih od malarije, ali i smrtnih ishoda u 2020. godini, budući da se Plasmodium falciparum javlja u 98 do 99 odsto slučajeva obolelih.
Stradanje djece
“Deca stradaju najviše, vidiš da sad rađa samo mango… nema previše raznovrsne hrane. Jedemo uglavnom isto, malo ribe ili piletinu kad ima, banane za kuvanje i manioku. Nije to dovoljno za decu u razvoju i one koji treniraju.”
Inostrane korporacije kupuju plodno poljoprivredno zemljište i ta vrsta kupovine može da se karakteriše kao oblik agrarnog kolonijalizma. Veruje se da je pretnja razvoju i bezbednosti hrane u budućnosti.
“Nije ovo život… Svaki dan je neka borba – najpre kolonijalizam, civilni rat, a sad ovo… Ne ide”, objašnjava Emanuel.
Hiljade pripadnika Malinka je preveženo brodovima u obe Amerike kao roblje. Grioti, pripovedači, čuvali su istoriju porodica, zajednice od zaborava. Svirajući na kori, tradicionalnom instrumentu, sličnom harfi, utkali su bol, strah, ali i čast, hrabrost u svaku izgovorenu reč. Znali su da će se borba nekada morati da se nastavi i probudila se sa Samori Toure, kraljem ratnikom i herojem otpora protiv francuske kolonizacije tokom 19. veka. Francuska je bila sve upornija, te je neustrašivi Toure bio prinuđen da se povuče i osnuje novo carstvo u gradu Kong, današnjoj Obali Slonovače. Konačan slom Tourea značio je i pad pod Francusku upravu krajem 19. veka. Obala Slonovače je zvanično postala kolonija 1893. godine.
Više od tri decenije nakon konačnog sticanja nezavisnosti od Francuske ova zemlja važila je za jednu od najstabilnijih, pravi primer razvoja afričke ekonomije. Predsednik Felix Houphouet-Boigny bio je na čelu od sticanja nezavisnosti sve do svoje smrti, 1993. godine. Prvi vojni puč dogodio se 1999, a sve se srušilo 2002. godine, kad je počeo oružani sukob i zemlja je pala u inferno.
Prvi civilni rat podelio je muslimane i hrišćane. Drugi civilni rat dodatno je destabilizovao 2010. godine. Nakon toga oporavak ide polako, dok život ljudi nekako teče sve brže, kako Emanuel navodi.
Svi znaju za Đokovića
“Najviše volim Zidana, a od naših Yanatrou, i naravno Drogbu. Tu je Modrić, a od srpskih, ma samo da se setim prezimena… Kežman, Vidić, ali uvek mi je na uvek umu Novak Đoković, najbolji teniser sveta, pa svi znaju za njega i ovde.”
Obala Slonovače ima jednu od najviših stopa infekcije HIV virusom u zapadnom delu afričkog kontinenta. Produžena kriza i politička nestabilnost povećavaju siromaštvo, čime je pogoršana situacija ranjivih grupa, od kojih najveću čine devojke i mlade žene. Mnoge izlaz pronalaze u bavljenju prostitucijom, koja ih direktno stavlja u rizik dobijanja i prenošenja virusa.
Nemogućnost pristupa zdravstvenim uslugama je izražena u ruralnim delovima zemlje, odakle je Emanuel.
“Deca najviše ispaštaju i zato igraju fudbal. Tad mogu da budu samo deca, da misle samo na loptu i teren po kojem trče.”