Kada su se delfini vratili u venecijansku lagunu, bio je to spektakl za oči i velika radost nekih starijih meštana, koji su tada potvrdili da se ne sećaju kada su poslednji put videli ove životinje kako plivaju kanalom. U pitanju je bio jedan odrasli i jedan mladi delfin u vodama nedaleko od poznatog Trga Svetog Marka. Vlasti su tada ispratile defline nazad u more korišćenjem akustičnih uređaja, posle čega se više nisu vraćali.
Ovaj neobičajni događaj dogodio se usred pandemije korona virusa i kada u ovom gradu više nije bilo turista. Kako su restriktivne mere popuštale, pesetioci su počeli polako da se vraćaju. Tada sam iskoristila priliku da posetim jedan od najlepših italijanskih gradova, u kojem sam do tada već više puta bila.
Od 1951. grad izgubio 70 posto stanovnika
Bio je to prvi put da sam zaista videla lepote Venecije u pravom smislu te reči, bez gužve, napetosti i upadanja u kadar turistima. Privilegija je bila videti Veneciju oslobođenu od masovnog turizma i kako “diše”, kako mi je tada rekao jedan starosedelac.
Zbog masovnog turizma te problema sa podizanjem nivoa mora, u centru ovog grada uglavnom su ostali da žive stariji ljudi. Od 1951. godine, kada je grad doživeo demografski bum i brojao oko 180.000 stanovnika, od tada do danas izgubio je čak 70 odsto stanovnika.
Kada je 14. septembra odbor UNESCO-a odlučio da neće upisati Veneciju na popis ugrožene svetske baštine poštedeo je italijansku vlast sramotne presude, ali i mogućnosti da se suoči sa stvarnim problemima ovog grada. Italijanski ministar kulture Gennaro Sangiuliano rekao je tada da bi dodavanje Venecije na popis ugrožene baštine bio neumesan potez, neutemeljen na objektivnim činjenicama. Tom prilikom je naglasio da ovaj grad nije u opasnosti.
Grad godišnje posjeti 28 miliona turista
Opasnost koju ovaj ministar ne vidi primećuju stanovnici ovog grada, koji su bili upravo ti koji su pokrenuli peticiju za stavljanje Venecije na crnu listu UNESCO-ve kulturne baštine. Venecijanski režiser Pierandrea Gagliardi, zajedno sa drugim građanima, poslao je poziv generalnom direktoru Audreyu Azoulayovu da lično poseti najromatničniji italijanski grad, koji je još poznat po nazivu “La Serinissima”.
Peticiju su u roku od 24 sata potpisale hiljade ljudi, a Gagliardi, pre nego što je poslao pismo i poziv direktoru UNESCO-a, napisao je na društvenim mrežama da jedini način da se njihov grad spasi jeste stavljanje Venecije na listu ugrožene kulturne baštine. Na spisku problema koji su građani potpisali navedeni su depopulacija, povećanje hotelskog i turističkog najma, neefikasan javni prevoz, napuštena javna imovina, sve teži kvalitet života te nemogućnost života u gradu zbog visokih cena i još mnogo toga.
Pre donošenja odluke da li će se ovaj grad naći ili ne na popisu ugroženih kulturnih dobara, agencija Ujedinjenih nacija je u izveštaju navela da je Venecija u opasnosti da pretrpi nepovratnu štetu od ogromnog broja turista, oko 28 miliona godišnje, te prekomernog razvoja i porasta nivoa mora zbog klimatskih promena. Kako naučnici predviđaju, ovom gradu preti opasnost od podizanje nivoa mora od četiri do 77 centimetra do kraja ovog veka.
Venecije nema u planu od 191 milijardu eura
Nakon sastanka odbora u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji, kada je 20 zemalja, osim Tajlanda, glasalo da se ovaj grad ipak ne stavi na taj popis, italijanska vlast je sa smeškom dočekala tu vest. Ministar Sangiuliano je naglasio da je UNESCO pozitivno ocenio italijanske napore da zaštite grad od visokog vodostaja sistemom mobilnih podvodnih brana, a odnedavno i uvođenjem ulaznica za turiste, čime će se ograničiti njihov broj i koje će početi prodavati sledeće godine. Ideja o ulaznicama za grad postoji godinama unazad, ali do sada još uvek nije sprovedena u delo.
Iako je UNESCO i ovoga puta upozorio italijanske vlasti da je potrebno više uraditi kako bi se zaštitio grad, činjenica je da italijanska Vlada nije uključila zaštitu Venecije u svoje planove potrošnje od 191 milijarde evra donetih po planu oporavka i otpornosti (PNRR) koji je izglasala Evropska unija 2021. godine.
Još pre dve godine UNESCO je predložio stavljanje Venecije na listu ugrožene svetske baštine, ali to se nije tada dogodilo. Kada je italijanska Vlada usvojila neke hitne mere. jedna od njih bila je zabrana ulaska u lagunu za velike brodove. Da bi ovu meru trebalo proširiti i na druge modele brodova koji zagađuju more i grad smatra Lidia Fersuoch, predsednica sektora za Veneciju, organizacijeItalia Nostra, najveće italijanske organizacije za zaštitu kulturnog nasleđa i ambijenta.
Gradonačelnik rasprodao državne stanove
Sa njom se ne bi složio bivši gradonačelnik Venecije Massimo Cacciari, koji je poznat po tome da je i optužio UNESCO da je jedno od najskupljih i najbeskorisnijih tela na zemlji te da mišljenja ove međunarodne insitucije ne treba uvažavati.
Sadašnji gradonačelnik Luigi Brugnaro nije postigao ništa. Osim što su se svi njegovi pokušaji da kontroliše broj posetilaca putem sistema za prodaju karata pokazali neuspešnim, rasprodao je skoro sve državne stanove u tom gradu, koji su mogli da omoguće većem broju meštana da nastave ili da se vrate da žive u Veneciji.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.