”Za mene ovo jeste zlato, moje zlato. Zlato za moju decu, za moju porodicu”, tvrdi Mariam, starija žena koja se godinama bavi proizvodnjom ši putera (shea butter).
“I moja kćerka Aisha je ovde. Nisam imala dovoljno novca da je školujem, rano sam se udala, dobila decu… ovo nam je spas. Presrećna sam što imamo mogućnost da radimo zajedno i donesemo hranu na sto.”
Aisha ima 25 godina i bebu koja spava ispod raskošno razlistalog mango drveta.
„Teško je, fizički je težak ovaj posao. Prerađujemo ši orahe na tradicionalan način, onako kako su to naše bake oduvek radile. Same sakupljamo, donosimo ovde… zatim meljemo i sušimo, na suncu uglavnom, da bismo ga posle samlele u mlinu. Zreli plodovi padaju sa drveta i beru se pre izlaska sunca. Često nam deca pomažu. Pulpa je hranljiva i dobar je izvor kalorija za nas koje beremo.
Nakon sušenja, ljusku uklanjamo, a zrno se suši na suncu još nekoliko dana, pa ih meljemo dok ne dobijemo prah koji se meša sa vrućom vodom i čeka ceđenje. Ja ovo radim za nju“, nežno je okrenula pogled ka bebi i sa osmehom kazala: „Samo zbog nje. Da bi ona imala šansu koju ja nisam, kako bi umela da napiše svoje ime i čita šta god bude želela.“
Porast potražnje
Ši puter je maslac koji se dobija preradom ploda karite drveta. Koristi se u kulinarstvu i kozmetičkoj industriji širom sveta. U Africi ga zovu „žensko zlato“ jer daje mnogim ženama priliku da budu ekonomski nezavisne, često i po prvi put u životu. Na severu Obale Slonovače, neke žene rade zajedno na stvaranju zadruga koje proizvode i prodajuju ši puter, no među velikim proizvođačima se ubrajaju i susedne Gana i Burkina Faso.
Na nekim poljima u okolini sadi se nova vrsta ši oraha, čiji prinosi daju više orašastih plodova od tradicionalnih karite drveta, budući da potražnja za ovim proizvodom u svetu raste. No, žene iz zadruge prepoznaju da je važno sačuvati stare, autohtone vrste, te i da nekad profit nije najbitniji.
Watara se bavi skladištenjem i prodajom ši putera, koji je važan izvor prihoda za njenu porodicu. “Ši puter je potreban ženama”, tvrdi.
Nerafinisani ši puter je žućkasto-bež boje, karakterističnog orašastog mirisa. Watara kaže da karite puter neguje njenu kožu i čini je mladom.
„On štiti moje lice i od sunca i od vetra i prašine. Ako mi se dete razboli i dobije temperaturu ili osip, neki ožiljak, ja ga istrljam dobro ši puterom. Ako ga boli stomak pomešam puter sa biljkama. Koristim ga za i kuvanje, jer svemu daje lep ukus.“
Sastavljen je od visokog procenta masnih kiselina, vitamina A i E, ši puter dobro prodire u kožu i ne zapušava pore. U Africi se tradicionalno koristi vekovima. Veruje se da ga je Kleopatra u svojim odajama skrivala u glinenim posudama.
Nedostatak kapitala
Proizvodnja ši putera je postala održivija pretvaranjem ostataka u kompost i korišćenjem posebnih peći za smanjenje seče drveća. UN navodi da postoje napori da se trgovina ši puterom učini održivom kroz procenu klimatskih rizika i različite aktivnosti prilagođavanja klimi, kao što su sadnja drveća, organsko kompostiranje radi poboljšanja plodnosti zemljišta i zadržavanja vlage u regionima koji su podložni suši, ali i diversifikaciju useva za uvođenje sorti otpornih na sušu.
No, jedna od glavnih prepreka koja sprečava žene i male farmere da osnuju lokalna preduzeća ili ulažu u svoje farme je nedostatak kapitala. Pokretanje mnogih zadruga finansira FAO (UN Food and Agriculture Organization), a obuka je fokusirana na tehnike pravljenja kvalitetnog ši putera.
Ova pomoć se sastojala od instaliranja poboljšane opreme za proizvodnju ši putera, izgradnje objekata, obuke i davanja sredstava za zadruge, koje igraju značajnu ulogu u društvenim životima žena. One obezbeđuju okruženje da žene sa različitim etničkim i verskim poreklom razmenjuju priče, nauče nove veštine i stiču nove informacije dok rade za ostvarivanje zajedničkog profita.
Procesi sakupljanja, sortiranja, pranja i drobljenja orašastih plodova i pravljenja putera mogu biti fizički veoma zahtevni, a nedostaje i oprema za zaštitu žena, uglavnom dok sakupljaju plodove.
Smanjenje rodne nezavisnosti
Žene se oslanjaju na međusobnu podršku, sa težnjom da imaju lakši pristup sredstvima za proizvodnju, ali i tržištu. Ono što i dalje nedostaje je pristup sistemu socijalne zaštite i finansijama, u obliku različitih kredita koji bi im pomogli da se brže i boje razvije posao.
Žene koje rade u zadrugama više nisu marginalizovane, već postaju nezamenjiva karika društva, koja podstiče njegovu solidarnost.
Osnaživanje žena kroz ove zadruge promoviše smanjenje rodne nejednakosti i smanjuje zavisnost žena. Dok one dele ideje, dobijaju obuku o upravljanju finansijama, pravilnom vođenju domaćinstva, značaju školovanja dece. Na ovaj način one se bore za njihovu bolju budućnost u jednom od najsiromašnijih delova sveta.