„Luna-25“, ruski lander nije se uspešno spustio na Mesec. Hoće li bolje proći „Vikram“, indijski lander koji se upravo sprema za sletanje u istu oblast – oko Mesečevog južnog pola?
Ako uspe, Indija će postati četvrta zemlja na planeti koja je savladala sletanje na Mesec. Ali, to nije kraj saobraćajne gužve oko našeg satelita. Svoj lander ka Mesecu uskoro bi trebalo da pošalju i Japanci.
Prva ruska misija nakon pola vijeka
Početkom avgusta 30-ak stanovnika jednog malog sela na istoku Rusije dobilo je obaveštenje da bi bilo dobro da se 11. avgusta u ranim jutarnjim satima, nakratko evakuišu iz svojih kuća. Razlog za evakuaciju bio je nesvakidašnji – da ih ne povrede ostaci rakete koji bi prilikom lansiranja sa kosmodroma Vostočni mogli da padnu na objekte u toj oblasti, iako su šanse za to, kako je procenjeno, veoma male.
Tako su meštani sela Šahtinski poslušali savete nadležnih i tog dana poranili iz svojih kuća. Uz besplatan doručak omogućeno im je da sa bezbedne udaljenosti posmatraju lansiranje Lune-25, prve ruske misije na Mesec u poslednjih gotovo pola veka.
Poslednji put Rusi su davne 1976. godine na Mesec uspešno spustili sondu Luna-24 koja je na Zemlju donela oko 170 grama uzoraka sa Meseca, u okviru sovjetskog programa Luna.
U narednih 37 godina nijedna letelica se više nije uspešno spustila na Zemljin satelit sve do 2013. godine kada je to uradila Kineska nacionalna svemirska agencija (CNSA) sa landerom pod imenom Change-3. Nakon toga Kina je nastavila da niže uspehe na Mesecu. Misijom Change-4, pre četiri godine, prvi su i jedini spustili lander na tamnu stranu Meseca, a godinu kasnije, sa Change-5 potvrdili su da su se na Mesecu odomaćili. Postavili su kinesku zastavu i u, okviru te misije, na Zemlju dopremili gotovo dva kilograma uzoraka koje su poslednje dve godine kineski naučnici detaljno istraživali. Pre nekoliko dana stavili su ih na raspolaganje i međunarodnim istraživačima.
Luna-25 kao novi ruski neuspjeh
Decenijama se ruska svemirska agencija Roscosmos pripremala za novo sletanje na Mesec. Naziv Luna-25 izabran je kako bi nosio sećanja na nekadašnje sovjetske uspehe kada su Rusi na Mesec slali svoje landere i orbitere potvrđujući status svemirske sile. Ovoga puta, skoro pola veka kasnije, ruski naučnici nisu uspeli. Luna-25 udarila je u površinu Meseca 19. avgusta, osam dana nakon poletanja. Kako su iz Roscosmosa saopštili, kontrola nad letelicom izgubljena je u Mesečevoj orbiti. Problem je nastao kada je aktiviran raketni motor za smanjenje brzine kako bi letelica ušla u novu orbitu i pripremila se za spuštanje na Mesec. Međutim, zbog neočekivanog problema koji je sada predmet opsežne istrage, letelica je krenula ka površini u koju je udarila.
Plan je bio da se lander sa 30-ak kilograma naučne opreme spusti na Mesečev južni pol na koji do sada ni jedna letelica nije uspešno sletela. Rusi su planirali da tu provere nove tehnologije za sletanje, istraže unutrašnju strukturu Meseca i potraže vodu. Tehnologije su na kraju ipak zakazale, pa je Rusija sa gubitkom Lune-25 propustila priliku da se vrati u društvo svemirskih sila koje poslednjih godina osvajaju Mesec i koračaju ka misijama sa ljudskom posadom. Rusi su se nadali uspehu, mada su i sami šanse procenjivali na 70 odsto.
‘Ako je svemir težak, slijetanje je još teže’
Ruski neuspeh sa misijom Luna-25 ali i pokušaji drugih svemirskih agencija i kompanija da kontrolisano spuste letelicu na Mesec, pokazuju da je to još uvek veliki izazov i da do neprijatnog iznenađenja može da dođe i u poslednjim trenucima misije.
Tako je u aprilu ove godine japanska kompanija ispace izgubila letelicu vrednu 90 miliona dolara pred samo spuštanje, kada su bili blizu površine. Zbog pogrešne procene visine, letelica je lebdela na pet kilometara iznad površine da bi se obrušila kada je ostala bez goriva. U toj misiji uništen je i prvi arapski rover, pod nazivom Rashid, koji su sa velikim entuzijazmom poslali stručnjaci Ujedinjenih Arapskih Emirata.
O težini mekog sletanja govori dovoljno činjenica da su do sada landere na Mesec uspešno spustile samo tri države – SAD, nekadašnji Sovjetski savez i Kina, a dobro je poznato da su Amerikanci jedini koji su imali uspešne misije sa ljudskom posadom, čuveni program Apollo.
„Ako je svemir težak, sletanje je još teže“, opisala je ukratko taj osećaj Laurie Leshin, direktorka Jet Propulsion Laboratory u agenciji NASA koja ima gorka sećanja na Mars Polar Lander koji se na tu planetu srušio davne 1999. godine. „Iz ličnog iskustva znam kakav je to odvratan osećaj“, rekla je Leshin u jednom intervjuu.
Zašto južni pol?
U 21. veku postalo je jasno da je južni pol Meseca posebno zanimljiv za istraživanja. Uslovi u blizini lunarnih polova značajno se razlikuju od regiona oko ekvatora koji su ranije proučavani. Glavna je razlika u tome što polarni regolit (gornji sloj tla) ima visok sadržaj isparljivih jedinjenja od kojih je glavna voda. Gradnja buduće lunarne stanice zato je najkorisnija u predelima oko polova, jer je smrznuta voda dragocen resurs koji bi mogao da oslobodi astronaute sa Zemlje potrebe da vodu donose na Mesec. Zamrznuta voda koja se uglavnom nalazi u kraterima ima veliki kapacitet jer bi mogla da se iskoristi i za proizvodnju raketnog goriva.
Baš zbog toga Rusija nije jedina koja je krenula na južni pol. Pre nego što su Rusi lansirali svoju novu misiju, ka Mesecu je svoj lender Vikram poslala i Indijska svemirska agencija (ISRO) u okviru misije Chandrayaan-3. Plan je da se Vikram spusti stotinak kilometara dalje od Boguslavsky kratera, mesta gde je bilo planirano sletanje ruskog landera. Ako sve bude po planu, spuštanje indijskog landera na Mesec očekuje se 23. ili 24. avgusta.
Ruska misija završena je za osam dana, a razlog za to što je indijskoj letelici potrebno više od mesec dana od lansiranja do spuštanja na Mesec je, između ostalog, to što je Indija koristila kompleksniju putanju koja podrazumeva i korišćenje manje snažne rakete. Letelica je najpre postavljena u Zemljinu orbitu, a tek potom, nakon deset dana i nekoliko krugova oko Zemlje, kako bi dobila na ubrzanju, Chandrayaan-3 se uputio ka Mesecu.
Ovo je drugi pokušaj Indijske svemirske agencije da spuste lander na Mesec. Prvi, Chandrayaan-2 bio je neuspešan i završio je tako što se lander srušio na površinu. Za sada je sve kako je i planirano. Pre nekoliko dana, lander koji nosi ime po Vikramu Sarabhaiju, jednom od najzaslužnijih astronoma za razvoj indijskog svemirskog programa, uspešno se odvojio od glavnog broda. Vikram sa sobom nosi i mali rover lepog imena – Pragyan, što u prevodu znači mudrost. Indijska Mudrost ima šest točkova, a teška je svega 27 kilograma. Jedan od glavnih zadataka rovera, dok se bude vozio po Mesečevom tlu, biće ispitivanje njegovog sastava, ali i ispitivanje promena u tankoj atmosferi Meseca.
Na kraju, nisu Indijci i Rusi jedini koji su se ovog leta uputili na Mesec. Dane do lansiranja odbrojavaju i Japanci, odnosno Japanska svemirska agencija (JAXA) koja uskoro planira da na Mesec spusti svoj mali lander. Lansiranje je predviđeno za 26. avgust.
Na južni pol za nekoliko godinu stižu i ljudi
Sva istraživanja i svi podaci koje landeri budu slali, predstavljaće pripremu za budući, svi se nadaju, skori odlazak ljudi na Zemljin satelit.
Za južni pol uveliko se sprema i NASA. Ambiciozna misija Artemis koja je uspešno obavila prvi let pokazala je da SAD ima spremnu i raketu i letelicu kojom do Meseca mogu da pošalju i ljudsku posadu. Za više od godinu dana, planirana je druga Artemis misija u kojoj će već odabrani astronauti obleteti Mesec, a onda najranije 2026. trebalo bi da se realizuje i misija Artemis 3 koja će bar donekle mlađim generacijama pokazati kakav je to osećaj bio davne 1969. godine kada je cela planeta gledala prvo sletanje ljudi na Mesec.
Plan je da se u Artemis 3 misiji astronauti spuste u oblast južnog pola, a na Mesec će tada kročiti, kako iz NASA najavljuju, prva žena i prva osoba tamne puti. Novo sletanje ljudi na Mesec bilo je planirano za decembar 2025, ali NASA je nedavno izrazila zabrinutost da bi sve moglo da se prolongira najranije u narednu godinu zbog kašnjenja kompanije SpaceX sa testiranjima Starshipa, koji će u Artemis misijama biti lander za spuštanje na Mesec.
Iz SpaceX-a najavljuju uskoro nove test letove, a trebalo bi da ih bude više uspešnih uz demonstraciju sletanja na Mesec, pre nego što astronauti uđu u lander.
Istovemeno, Kineska svemirska agencija uveliko radi na razvoju svog programa u kome planira da na Mesec pošalje ljudsku posadu najkasnije do 2030. godine.
Sve to pokazuje da je trka do našeg jedinog satelita uveliko u toku i da će naredne godine vesti sa Meseca biti redovna rubrika.