“Svi ljudi sanjaju; ali ne podjednako. Oni koji noću sanjaju u prašnjavim delovima svog uma, probude se da otkriju da je to bila taština. Ali oni koji sanjaju danju su opasni ljudi, jer mogu da ostvare svoje snove otvorenih očiju”, napisao je Thomas Edward Lawrence u svojoj knjizi Sedam stubova mudrosti.
Obučen u dugu belu arapsku haljinu, sa zakrivljenim bodežom koji visi sa opasača, Thomas Edward Lawrence jahao je kamilu po nepreglednoj crvenoj pustinji. Marama oko glave čuvala mu je lice od jakog sunca i vetra.
Pustinja u Jordanu prekrila je krvavu istoriju razdvajanja Bliskog Istoka u borbi za nezavisnost početkom XX veka, u kojoj je Lawrence imao jednu od značajnih uloga. Arheolog, vojni oficir, diplomata i pisac, Lawrence je dobio ulogu da proceni ko bi bio najbolji vođa ustanka.
Lawrence uz Arape upoznao tajne pustinje
U knjizi je objasnio da je prvi problem arapskog pokreta bila činjenica da se spozna ko su zapravo Arapi, no da bi se razumeo ustanak, političke i socijalne razike između Arapa su bile važne.
U oazama po imenu Kasim i Aridh leži pravi centar Arabije, pisao je on.
Lawrence kaže da je šerif bio star, a sinovi – Abdulla previše pametan, Ali previše čist, Zeid previše opušten. Faisal je bio vođa sa potrebnim žarom, ali i razumom da njima, Britancima, prepusti vođstvo. I on je odabran da dovede nezavisnost svim Arapima.
Lawrence je napisao u svojoj autobiografiji da su neki Englezi verovali da će pobuna omogućiti Engleskoj da porazi i Tursku, dok se istovremeno bori na drugom frontu sa Nemačkom.
U čuvenom filmu Lawrence od Arabije iz 1962. gospodin Dryden kaže: „Lorense, samo dve vrste stvorenja se zabavljaju u pustinji: beduini i bogovi, a ti nisi ni jedno ni drugo. Poslušaj me, za obične ljude, to je zapaljena, ognjena peć.“
Peter O’Toole u ulozi Lawrencea je odgovorio: “Ne, Drydene, biće zabavno.“
Lawrence je uz Arape upoznao tajne pustinje. Wadi Rum, zaštićeno područje, danas je pod zaštitom UNESCO-a. Nalazi se u južnom Jordanu, nedaleko od granice sa Saudijskom Arabijom, i prostire se na 74.000 hektara. Uske klisure, litice, pećine i arheološki ostaci svedoče o 12.000 godina istorije. Samudski, nabatejski i brojni arapski natpisi pokazuju da je postojala pismenost među pastoralnim društvima.
Pobjeda nad Turcima u Aqabi
Odavde je krenuo napad na Aqabu, tvrđavu i luku na obali Crvenog mora, koju su Turci držali. Kad je bila uspešno osvojena, Arapi su silovito nastavili do Damaska. Ta velika pobeda dogodila se u julu 1916. godine.
“Radio sam sa Auda abu Tayijem… Od njih bismo mogli da podignemo pokretnu vojsku kamila i pojurimo na Aqabu sa istoka bez pušaka i mitraljeza. Istočna je bila nečuvana strana, linija manjeg otpora, najlakša za nas.”
I krenuli su kroz pustinju, bez odobrenja Britanaca. Arapi su izgubili samo dva vojnika, dok su gubici Turaka bili nemerljivo veći.
“Naše osvajanje Aqabe završilo je Hejaz rat i dalo nam zadatak da pomognemo Britancima u invaziji na Siriju,“ napisao je u svojim memoarima. Lawrence je tad trijumfalno odjahao iz Aqabe u Cairo da bi preneo vest generalu Allenby.
Oblikovanje modernog Bliskog istoka
Žurila sam da stignem na voz. Ali je davao gas i u krivinama, sve vreme objašnjavajući kako je mali deo orginalne Hejaz pruge i danas aktivan kao u vreme okršaja sa Turcima.
“Arapi su sa Lawrenceom napadali baš ovaj isti voz.“
Renovirana lokomotiva usred putinje vraća me u vreme sukoba koji je pomogao u oblikovanju modernog Bliskog istoka. Vijori se turska zastava na nemirnom vetru, dok statisti nose uniforme Otomanskog carstva, ali i oružje.
Železnička pruga Hejaz izgrađena je između 1900. i 1908. Povezivala je Damask sa Medinom i izgrađena je da služi hodočasnicima na putu ka Saudijskoj Arabiji, sve do svetog grada Meke, ali je izgradnja stala zbog početka Prvog svetskog rata. Poslednja stanica bila je Medina.
Takođe, širenje kontrole Otomanskog carstva nad Arapskim poluostrvom, nad svetim mestima islama, bio je strateški razlog za postojanje ove železnice. Lawrence je 1917. godine uništio Pillgrim Express.
‘Shvatila sam zašto je Lawrence prihvatio avanturu’
Osećaj kad hodaš bos po pesku i osećaš sve nesavršenosti Zemlje me je preplavio… Dok jašeš bos i osetiš toplinu konja, mišiće koji se napinju i opuštaju, dok trči kroz ogromnu crvenu pustinju. Spavala sam napolju, u srcu crvene pustinje, u prašnjavim čizmama, dok sam gledala u nebo puno zvezda koje je spustilo najmračniju noć na mene. Razumela sam zašto je Lawrence prihvatio avanturu i zavoleo ovo, pomalo i okrutno, mesto.
Lawrenceovo i moje putovanje završava se u Amanu, gradu gde je svoje misli pretočio u memoare, u knjigu pod nazivom Sedam stubova mudrosti.
U južnim vrtovima Darat al Fununa leže ruševine vizantijske crkve iz šestog veka i stare pećine. Britanski istraživač major C. R. Conder iskopao je deo crkve krajem 19. veka. Nimr Pasha al Hmoud, gradonačelnik obližnjeg grada, počeo je izgradnju glavne zgrade 1918. godine. Dvospratnica je služila kao zvanična rezidencija britanskog komandanta Arapske legije, pukovnika F. G. Peakea, sve do 1938. godine. A 1921. godine Lawrence od Arabije je živeo je u ovoj kući tri meseca, kad je, veruje se, i napisao najveći deo svojih memoara.
Darat al-Funun, mesto susreta umetnosti, arhitekture i arheologije, sada je galerija koja slavi modernu umetnost.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.