Božić u Etiopiji

Etiopska pravoslavna tevahedo crkva spada u grupu drevnoistočnih crkava, prihvatajući samo jednu, ujedinjenu božansku i ljudsku prirodu.

Na Badnje veče Etiopljani posećuju noćnu službu [Svetlana Dojcinović]

Metalna vrata su se zatresla od jačine udarca. “Jesi li budna? Hajde, vreme je.” Bio je to Solomon, vlasnik malog pansiona u Addis Abebi. Badnje je veče u Etiopiji, 6. januar, poslednji dan 40 dnevnog posta, posta proroka -Tsome Nebiyat, jer se ispunilo proročanstvo o dolasku Isusa.Tokom ovog perioda, vernici se posvećuju molitvi, uzdržavaju od nečasnih misli, dela i reči, ali i mesa, mleka, jaja i alkohola, jer se veruje da post čisti od grehova, kako telo, tako i duh, u isčekivanju rođenja svog Spasitelja.

“Voziću te do crkve Svete Trojice, a ti se posle vrati sama, sad već kasniš. Evo, uzmi i ključ od kapije.“

Crkvu Svete Trojice sagradio je etiopski car Haile Selasije, a koja je i njegovo konačno odmorište [Svetlana Dojčinović]

Etiopska pravoslavna tevahedo crkva spada u grupu drevnoistočnih crkava, prihvatajući samo jednu, ujedinjenu božansku i ljudsku prirodu Hrista. Manastiri su verski centri, i veoma su značajni u životima vernika. Monasi žive po pravilima Svetog Pahomija, a iako se ne koristi u svakodnevnom govoru, sveti spisi su obično na ge’ezu, liturgijskom jeziku etiopske crkve. Spisi su prevedeni su i na amharski, semitski i službeni jezik Etiopske savezne vlade. Najveća pravoslavna crkva na afričkom kontinentu stekla je autokefalnost, te pravo da bira svog poglavara u Addis Ababi ne tako davne 1959. godine. Danas etiopska crkva broji više od 45 miliona vernika.

Na Badnje veče Etiopljani posećuju noćnu službu. Solomon se zaustavio na jednom od trgova, čim je ugledao povorku ljudi odevenih u shammu, belu pamučnu odoru, koju neretko krase vezene pruge jarkih boja na krajevima tkanine. Duga bela odora prekrivala je glave svih žena.

Povorka ljudi odjeveni u shammu, bijelu pamučnu odoru [Svetlana Dojcinović]

Kretali su se u koloni, noseći upaljene sveće, koje su im nežno osvetljavale lica. Koraci su bili spori, a molitva sa usana tiha. Kretali su se ka crkvi Svete Tojice. Osećao se miris voštanih sveća u vazduhu, koji je uz tamjan nagoveštavao svetu noć.

Crkvu Svete Trojice sagradio je etiopski car Haile Selasije, a koja je i njegovo konačno odmorište. Groblje koje okružuje crkvu je je sada dom mnogim značajnim Etiopljanima, uključujući patrijarhe, premijere, ali i sufražetkinju Sylviju Pankhurst.

Povorka vernika je stigla do crkve okruglog oblika, koja je izgrađena kad je Addis Ababa postao prestonica, kako su me uverili. Skrivena iza Svete Trojice, bila je neobično jako osvetljena te noći. Neonska svetla u zelenoj boji naglašavala su njen oblik, ali i zastavu domovine, koja nosi zelene, žute i crvene nijanse.

Mala crkva ubrzo je bila puna vernika, koji su, sjedinjeni u molitvi, tražili blagoslov. Mnogi su zauzeli svoje mesto napolju, i u nameri da dočekaju jutarnju liturgiju praćenu umilnim zvucima sistruma i negarita, usnuli su u porti crkve. Gena, praznik Hristovog rođenja je počeo.

Dok se jutro užurbano rađalo, već umorna, krenula sam peške ka pansionu.

Iako leži na oko 2.300 mnv, u Adisu je Božićno jutro bilo veoma toplo. Pre 10 sati ujutru temperatura je dostigla 20 stepeni Celzija. Upijala sam sunce dok sam pila kafu. Crna i slatka, ova arabika je kompleksnog ukusa, koji joj daju nadmorska visina i hranljive materije iz crvene zemlje, budući da sporije raste. Solomon je strpljivo prži u tiganju svako jutro, a onda istuca u avanu. „Kuvam kafu samo u jebeni.“ Kaže da je tako naučio od majke i bake. Jebena je je tradicionalni etiopski lonac za kafu napravljen od grnčarije, obično crne boje. “To je tradicija ovde, kafa je oduvek bila deo nas, naših života, svih proslava i verskih praznika… Ceremonija traje i po sat, dva… svi smo tu zajedno na okupu, što je najvažnije, i onda delimo sve, priče, smeh, suze…”

Na Badnji dan lokalci kupuju najčešće žive kokoške, nerijetko koze i krave [Svetlana Dojčinović]

Na Božićno jutro oko Sholla pijace u Addisu vladala je velika gužva. Lavirint tezgi koje nude začine, lokalno povrće, garderobu i plastiku iz Kine, bio je zaklonjen perjem i odranim kožama životinja koje će završiti na božićnoj trpezi nakon dugog posta.

Na Badnji dan lokalci kupuju najčešće žive kokoške, neretko koze i krave, no budući da koštaju više, ne nalaze se često na trpezi. Obično se jede doro vat na Božić, začinjeni pileći paprikaš koji je često mastan i pripremljen sa malo povrća. Služi se i jede sa injerom, etiopskim hlebom koji se u šali naziva jestivom kašikom, jer se hrana ovde jede prstima. Napravljena od drevne tef žitarice, kiselkasta injera, osnova je nacionalne etiopske kuhinje. Nema gluten, ali ima visok sadržaj minerala, vitamina, i sadrži sve esencijalne aminokiseline.

“A za tebe injera samo sa povrćem, bez mesa,“ reče Solomon, pružajući mi metalni poslužavnik na kojem se nalazio ukusan božićni ručak. „Melkam Gena! Srećan Božić! Da jedni za druge imamo samo mir i ljubav, koji će uvek biti u našim molitvama i srcu.“

Izvor: Al Jazeera