Zatvorila sam oči, usne su mi bile slane. Telo je plutalo bez ikakvog napora. Dok je vetar je donosio zemljani miris, duboko sam udahnula, a misli su se pročistile. Mrtvo more jedno je od najslanijih jezera na svetu. Prosečan salinitet iznosi oko 33 posto. Budući da je voda veoma slana, ima i veliku gustinu.
Tufik, markantan stariji gospodin, menadžer divnih bungalova na obali Mrtvog mora, kazao mi je da vlada ozbiljna nestašica pitke vode, i da im je to mnogo veći problem od isparavanja Mrtvog mora.
“Voda mora da se naplati, nadam se da me razumeš. Ti nakon kupanja u moru moraš da se istuširaš, a to mene mnogo košta. Isparavanje je takođe problem, jer se površina Mrtvog mora smanjuje, a povećava se dubina. Nema kiše, ne padaju kao ranije, a reka Jordan, jedina pritoka, sve je manja, iz mnogo razloga. Nije i neće biti dobro”.
Mrtvo more se nalazi u velikoj depresiji i sa nadmorskom visinom od –422 metra. Jezero neprestano gubi vodu zbog velikog isparavanja i kao posledica toga ovaj broj će se povećavati, te će Mrtvo more imati sve nižu nadmorsku visinu. Zbog njegovog značaja za lokalne narode ovo jezero se oduvek nazivalo morem.
To izaziva vrtače, koje mogu biti veoma opasne jer se iznenada pojavljuju, i druge probleme poljoprivrednom sektoru, jer veliki delovi zemlje nestaju. Bezbednost vode i dalje ostaje glavni izazov jordanskih farmera. Nedostatak vode će imati razoran uticaj na siromašne u ruralnim područjima, čiji osnovni prihodi zavise od poljoprivrede. Iako Jordan uvozi hranu, poljoprivreda uzima oko 60 odsto ukupne upotrebe vode u Jordanu, a veliki deo se koristi za useve niske vrednosti.
Sve manje padavina ugrožava vodosnabdijevanje Jordana
Prema podacima koje je UNICEF objavio, Jordan je druga najsuvlja zemlja na svetu, jer su godišnji obnovljivi vodni resursi ovog kraljevstva manji od 100 kubika po osobi. Oko 52 posto raspoloživih voda se koristi za potrebe poljoprivrede, dok oko 46 posto čine podzemne vode i izvori. Još jedan složeni faktor su visoki nivoi vode bez prihoda, kao što su curenje vode i nelegalni priključci.
Atallah, jedan od vlasnika malog hotela u Wadi Musi, gradića kraj arheološkog lokaliteta Petra, objašnjava mi da mnogi hoteli organizuju sopstvena sredstva za pristup čistoj vodi.
“Kako gostima da objasnim da nakon celog dana pešačenja u Petri, ne mogu se istuširaju? Naš hotel bi bio prazan, pa niko ne bi dao dobru recenziju, i ja ne bih imao posao, ni zaradu.“
Atallah kaže da je metoda koja se najviše koristi kupovina vode u prenosivim rezervoarima.
“To nije jeftino, ali mnogi od nas nemaju izbor. Mi imamo sreću da je iznad nas izvor pijaće vode.”
Mali objekti za desalinizaciju u privatnom vlasništvu mogu se integrisati u strukturu hotela, no to je skupo ulaganje.
Očekuje se da će klimatske promene imati značajan uticaj na Jordan, što će najverovatnije dovesti do povećanja temperatura, varijacija u obrascima padavina, ali i ekstremnih vremenskih pojava, najčešće suša. Ono što možda najviše brine je moguće intenziviranje sukoba u već fragilnom regionu, jer klimatske promene mogu da ugroze već dodatno oskudne resurse i time doprinesu pogoršanju bezbednosne situacije regiona.
Jordan je otvorio svoje granice za više od milion izbeglica, od kojih je oko 670.000 registrovanih iz Sirije, prema podacima UNHCR-a. Deo živi u urbanim oblastima zemlje, dok su mnogi u izbegličkim kampovima, gde su veoma ranjivi, jer se bore sa nedostakom vode i hrane.
Jordanski monarh Abdulah II naglasio je da je voda za piće najvažnija, no da se mora balansirati između potreba za pitkom vodom, vodom za navodnjavanje i industrijskom vodom.
Neprikladno ponašanje turista
Poslednih desetak godina Jordan beleži rekordne brojeve međunarodnih posetilaca. Velika prestonica Nabatejaca, Petra, uklesana u crvenom peščaru, nalazi se odmah izvan grada Wadi Musa u južnom Jordanu. Arheološki park obuhvata drevni grad u kome možete videti čuvene grobnice, ali i spektakularnu prirodnu klisuru sa starim sistemom vodenih kanala.
Od ponovnog otkrića 1812. istraživače i turiste privlačio je crveni grad. Poslednjih decenija taj broj se rapidno povećao, te glavni negativni uticaj na životnu sredinu karakteriše neprikladno ponašanje turista na lokaciji. Nasumično penjanje i kretanje po stenama ostavlja ozbiljne i trajne posledice. Još jedna pretnja sa kojom se Petra suočava je rastući nivo vlažnosti koji je rezultat velikog broja ljudi prisutnih na lokalitetu, što, takođe, oštećuje peščar.
Jahanje konja i kamila stvara problem, jer prašina koju ove životinje podižu oblaže kanjon, dok su neki od meštana čak razbijali peščar sa lokaliteta da bi ga samleli i punili flaše od peska, i prodavali kao suvenir. Brojne studije su ukazale na negativne sociokulturne promene beduina iz Petre. U to se ubrajaju napuštanje škole i dečiji rad, ali i promena sociokulturnih vrednosti.
Nekako se čini da smo, u neumornoj potrazi za znanjem i pokoravanjem prirode zaboravili da pokušamo da čujemo i razumemo sebe i svet oko sebe. Pritisnuti strahom, obuzeti težnjom za posedovanjem, udaljavamo se od prirode, od drugih, ali i od sebe.