Poslednjih nekoliko godina građani Severne Makedonije vide Evropsku uniju kao spasioca. Ulazak u evropsku porodicu bio je kao prilika za bekstvo od siromaštva, da se zaradi više, nađe posao u drugoj zemlji, uspostavi stabilna ekonomija, izbavi od korupcije.
I ankete su to pokazale. Jedna takva anketa, koju je sproveo Institut za demokratiju “Societas Civilis” u Skoplju, pokazala je da je 2019. godine 43,2 odsto ispitanika smatralo da je Evropska unija najveći saveznik Severne Makedonije.
Iste godine građani (čak 44,8 odsto) smatrali su da EU ima najveći uticaj na državu i pravac u kome se ona kreće. Kredibilitet Unije u tom periodu teško da je mogao da dostigne viši nivo. Entuzijazam je bio na visokom nivou, a signali evropskih lidera bili su takvi da se Severna Makedonija samo što nije pridružila ovoj porodici.
Ipak, u poslednjih godinu dana slika se polako menja. Prema poslednjoj anketi Instituta “Societas Civilis”, 2021. godine (na osnovu reprezentativnog uzorka od 1.000 ispitanika) samo 13,1 odsto građana smatralo je EU najvećim saveznikom Severne Makedonije. Oštar pad sa visokih 43,2 odsto za 2019. godinu. Štaviše, samo 9,5 procenata veruje da EU ima najveći uticaj u zemlji, što je isto veliki pad u odnosu na prethodnih 44,8 procenata.
Šta se u međuvremenu dogodilo?
Godinama su građani sa svih strana slušali da je Severna Makedonija “sledeća na listi”, da zaslužuje da bude za stolom odlučivanja, da će “svuda” čekanju biti kraj. I izgledalo je da je istina bila takva. U pregovorima sa Grčkom napravljeno je niz ustupaka. Vlada je promenila ustavni naziv države na (spornom) referendumu po Prespanskom sporazumu. Složivši se da se pridržava nove metodologije proširenja koju promoviše Francuska, Savet EU je u martu 2020. odlučio da otvori dugo očekivane pregovore o pristupanju. Uzalud.
Baš kad je, u novembru 2020. godine, prva međuvladina konferencija trebala da se održi, Bugarska je blokirala usvajanje pregovaračkog okvira o pitanjima vezanim za identitet i istoriju. Kada je došlo vreme da se odlučuje, Bugarska se pojavila kao novi izazivač koji veruje da Severna Makedonija mora da ispuni niz uslova pre nego što razmisli o pridruživanju Evropskoj uniji.
Pregovori traju već nekoliko godina i ne nazire im se očigledan kraj. S vremena na vreme čitamo kako se sastaju komisije i rukovodioci institucija i izjavljuje da smo “blizu rešenja”. Prošle godine u pregovorima nije postignut napredak. Bugarska je čak postavila pitanje statusa bugarske manjine u Severnoj Makedoniji, što je dodatno otežalo pregovore.
Kako ceo ovaj proces napreduje, kredibilitet EU u zemlji (i u regionu) opada, dok se kredibilitet Sjedinjenih Američkih Država povećava. Unija postaje sve manje značajna u životima građana Severne Makedonije. To bi podjednako trebalo da brine i EU, i makedonsku Vladu zato što je većina vladajućih garnitura u prošlosti koristila ulazak u EU kao “mamac” za građane. Ako nestane taj “mamac”, šta će im onda biti glavni adut?
Ono što je zastrašujuće je da, generalno gledano, opada poverenje u institucije zemlje i u Evropsku uniju. To poverenje se teško vraća.
Podrška pristupanju EU i dalje ostaje
Stanje nije beznadežno. Uprkos smanjenom poverenju u EU i njenom uticaju u Severnoj Makedoniji, građani i dalje podržavaju članstvo u ovoj porodici (čak 68 odsto ispitanika u anketi podržava članstvo u EU, u odnosu na brojku od 71 odsto u 2019. godini).
Međutim, građani (čak 71 odsto anketiranih) smatraju da Severna Makedonija ne bi trebalo da pravi dodatne ustupke u pregovorima sa Bugarskom. Tako dolazimo do zanimljive protivrečnosti.
S jedne strane, san o ulasku u EU je još uvek živ. S druge strane, Makedonci nisu spremni na ustupke, a Bugarska ne pokazuje znake da popušta. Postoji nekoliko mogućih opcija izlaska iz ovog ćorsokaka. U svakoj od opcija, čini se da će Severna Makedonija negde morati da popusti.
Kao i uvek.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.