U svojoj knjizi I miei Balcani (Moj Balkan), Rossend Domenech, dugogodišnji dopisnik iz Italije za španski dnevni list El Periodico, ali u prošlosti i ratni izveštač za vreme rata u Jugoslaviji, piše kako je za jedan dan osedeo kada mu je neki hrvatski vojnik prislonio pištolj na glavu, negde u blizini Vukovara.
Rossend je tada bio mladi novinar, a tadašnji rat bilo je njegovo prvo iskustvo. Ipak, seda kosa ga nije zaustavila da izveštava o ratu u Bosni i Hercegovini, kao i tokom bombardovanja Srbije i dešavanjima na Kosovu.
Jednom prilikom mi je rekao da je rat kao droga, pa se verovatno iz tog razloga nije zaustavio i kada su počeli sukobi u zemljama Bliskog istoka. Međutim, u jednom trenutku je ipak odlučio da prekine sa onim što je najviše voleo da radi, sa ratnim izveštavanjem. Kako kaže prestao je u onom momentu kada je došlo vreme za to. A to je bilo baš u periodu kada smo o sukobima i ratovima širom sveta počeli da se informišemo sve više putem društvenih mreža.
Rat u očima milenijalaca
“Hvala Putinu što mi je poklonio jedno od najgorih putovanja u mom životu”, naziv je jednog od videa na društvenoj mreži TikTok, dvadesetogodišnje Valerije Šašenokove, koja je od početka ruske agresije na Ukrajinu, počela da dokumentuje sve ono što se dogodilo njoj i njenoj porodici. Od odlaska u bunker i života u njemu, do evakuacije iz njenog rodnog grada Černigov, koji se nalazi nedaleko od granice sa Belorusijom i koji je bio jedan od prvih ciljeva ruske agresije.
U svakom videu, Valerija koja je publici već bila poznata zbog svojih zanimljivih fotografija na Instagramu, koristeći pre svega humor, opisuje život u ratnim uslovima i događaje koji su joj zauvek promenili životne planove. Ova mlada influenserka je za samo nekoliko dana postala heroina jednog rata za koji nije verovala da će se dogoditi. Takođe je podstakla i mnoge druge korisnike da putem ove mreže pokažu svetu jednu novu normalnost u nenormalnim uslovima.
Pre samo šest meseci, kada su talibani ponovo zauzeli Avganistan, bilo je gotovo nemoguće pronaći video snimke sa vojnicima ili scenama nasilja na ovoj društvenoj mreži. Platforma bi ih odmah uklonila. Sada je, međutim, upravo TikTok postao jedan od kanala na kojima se može naći gotovo sve kada je reč o dešavanjima u Ukrajini.
Tu su priče vojnika sa fronta, slike ruskih tenkova ostavljenih na ulicama ili video snimci u kojima se publici obraća ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Na TikToku je napravljena i nova himna ove zemlje, verzija pesme Another Love, britanskog pevača Toma Odella, koju je pevao sa publikom na koncertu u Instanbulu 2019. godine.
Sada tu društvenu mrežu koriste hiljade mladih Ukrajinaca, sa namerom da pokažu kakva je bila njihova zemlja pre nego što je Vladimir Putin odlučio da pokrene svoje trupe. Preko 40 hiljada video snimaka je već napravljeno koristeći muzičku pozadinu ove pesme.
Vojska tiktokera
Iako je tehnologija vremenom sve više napredovala, s pretpostavkom da će nas učiniti pametnijima, preciznijima i objektivnijima, dogodilo se upravo suprotno. U moru informacija koje nam svakodnevno pristižu, mišljenja su postala sve podeljenija, a uverenja ubedljivija, s obzirom na ono u šta se veruje. Novine više niko ne čita, a od “eksperata” na društvenim mrežama očekuje se istinita informacija.
Kako su prošle skoro već dve decenije od kada su društvene mreže počele da postaju “najiskrenije” društvo, ipak neke od njih kao što je recimo Facebook ili Twitter, odlaze polako u klasike. S druge strane, neki novi klinci po prvi put prepričavaju jedan rat na najpopularnijoj platformi među mladima, TikToku.
Kada je invazija počela, ukrajinski predsednik pozvao je svoje građane, a posebno mlade da koriste društvene mreže i pokažu svetu svoja stradanja. TikTok se najviše koristi, a slike porušenih zgrada i kuća, bežanja i stradanja ljudi, zvuk eksplozija bombi, koegzistiraju zajedno sa svim drugim sadržajima na ovoj platformi.
Između indoktrinacije i dezinformacija
S druge strane, pre nego što su mnoge društvene mreže ugašene u Rusiji, režim je lansirao kampanju među mladim i uticajnim influenserima, a kada su isti u video snimcima ponavljali identične rečenice kojima se opravdava ruska vojna intervencija u Ukrajini, čiji je cilj uspostavljanje mira u regiji Donbas.
Mnogi od ovih sadržaja su uklonjeni sa ove mreže, ali ukrajinska fotografkinja Christina Magonova, uspela je dokumentuje na svom Instagram profilu, ono što je ostalo od njih.
Takođe, mnogi materijali koji kruže ovom mrežom ispostavilo se da su lažni, kao što je video jedne Ukrajinke dok objašnjava kako se upravlja napuštenim ruskim tenkom. Ovaj video ubrzo je postao viralan, a za njega se kasnije ispostavilo da nema veze sa ovim ratom.
Zoom meeting sa Bijelom kućom
Pet miliona video snimaka se postavlja na ovu platformu svakog sata. Za osam dana, između 20. i 28. februara, gledanost video snimaka sa hashtagom #Ukraine porastao je sa 6,4 milijarde na 17,1 milijardu, u proseku 1,3 milijarde videa dnevno.
U međuvremenu, Bidenova administracija postala je zabrinuta da li korisnici dobijaju tačne informacije. Kako bi zaštitila svoje građane od propagande i dezinformacija, koje kako tvrde, pristižu isključivo iz Rusije, nadležni u Beloj kući 10. marta organizovali su sastanak sa 30 najuticajnijih influensera na TikToku, na kojem su im dali određene upute na koji način da prenose informacije.
“Prepoznali smo da je ova platforma važan izvor informacija za Amerikance, pa smo želeli da budemo sigurni da naši građani dobijaju informacije iz tačnih izvora”, rekao je tokom tog Zoom sastanka direktor digitalne strategije Bele kuće, Rob Flaherty.
Nakon sastanka, neki od influensera postovali su da sada imaju alate za “razotkrivanje” dezinformacija i kao one za efikasnije komuniciranje o tom evropskom ratu, kako je naglasio jedan od njih.
‘Instant’ novinarstvo
Dok klasični mediji gube sve više na svojoj popularnosti, a društvene mreže poput TikToka ili Instagrama postavljaju neke nove medijske trendove i pravila, moj drug i kolega Luca Steinmann, pozvao me je nedelju dana pre početka rata kako bi mi rekao da ide u Ukrajinu. Na moje pitanje u šali, da li to zaista znači da će rata ipak biti, nije mi ništa odgovorio.
Jedna od prvih reportaža na naslovnoj stranici italijanskog dnevnog lista La Repubblica bila je njegova, objavljena drugog dana od početka sukoba. Posle nje, usledilo je još mnogo priča, fotografija, video snimaka koje je Luca do sada objavio ne samo za taj dnevni list, već i druge italijanske medije, s obzirom da je freelance novinar. Luca slabo koristi društvene mreže za svoje izveštavanje, kadkad objavi koju fotografiju na Facebooku.
Razmišljam o tome kako mi je Rossend u nekoj prilici rekao da današnje površno i kako je naglasio “instant” novinarstvo ne služi ničemu osim da nas plaši.
Njegova rečenica da novinar nije samo novinar, već i istoričar, politikolog i psiholog, a čije priče nam pomažu da razumemo sadašnjost, odzvanja mi u glavi, dok na vestima gledam po ko zna koji put, opet neki od instant videa, što bi rekao Rossend, ko zna čiji, sa ratišta.