Geografski daleko, sa malom ekonomskom razmenom sa obe zemlje i apsolutnom nezavisnošću od ruske nafte i gasa, činilo se da Portugal i neće osetiti rat u Ukrajini u meri u kojoj će neke druge članice Evropske unije.
Međutim nade i očekivanje su jedno, realan život nešto sasvim drugo. Počele su da pristižu loše vesti jedna za drugom. Poljoprivredni proizvođači najavili su smanjenje proizvodnje većine proizvoda kako bi izbegli gubitke; desio se očekivan rast cena u supermarketima, kao i alarmantan nivo rezervi pojedinih prehrambenih proizvoda; najavljeno je poskupljenje struje, inflacija…
U globalnoj ekonomiji koja je toliko povezana i uzajamno zavisna, zamah krila leptira u jednoj može biti ekonomski cunami u drugoj zemlji, a kamoli u trenutku kada preživljavamo jedno od najvećih geopolitičkih preslagivanja od Drugog svetskog rata i jedan od najvećih izbegličkih egzodusa u novijoj istoriji Evrope.
U takvoj situaciji naivno je bilo očekivati da Portugal ostane netaknut. Izjava predsednika Marcela Rebela de Souse od pre nekoliko dana mnogima je zvučala kao izjava predsednika u ratna vremena nego uobičajeno Sousino komentarisanje situacije u zemlji nakon sastanka Državnog Saveta. Predsednik je upozorio na veliku cenu koju će Evropa platiti zbog rata u Ukrajini i situacije u čitavom svetu.
„Dolaze nam izuzetno teška vremena. Moramo garantovati osnovne životne proizvode, da obezbedimo funkcionisanje ekonomije, podržimo kompanije posebno one u najvažnijim sektorima i da brinemo o ljudima. Najviše o najsiromašnijim i onima kojima je pomoć potrebna. Sve ovo uz čvrstu veru u vrednosti i principe koje delimo i odluke koje smo doneli ili ćemo tek doneti“.
Ekonomisti predviđaju rast cijena
A te odluke imaće posledice pre svega na obične građane. Ekonomsti su već predvideli rast cena prehrambenih proizvoda za 20 do 30 odsto u narednim nedeljama.
„Nalazimo se u vandrednoj siutaciji sa hranom u kakvoj ne pamtim da smo ikada živeli“, dramatično je upozorenje predsednika Konfederacije poljoprivrednih proizvođača Portugala, Eduarda Olivaire. On je najavio da će poljoprivrednici smanjiti proizvodnju kukuruza, povrća i pojedinih voćki kako bi izbegli gubitke. Rezerve pojedinih proizvoda su toliko male, da bi neke od njih poput brašna u narednih nekoliko meseci mogli biti predmet racionalizacije kao što se već dogodilo sedamdesetih godina prošlog veka, upozorio je Olivaira. Cene hleba i drugih proizvoda od brašna, retke su koje nisu povećane od početka godine. Razlog je što se još uvek koristi brašno kupljeno prošle godine.
Iz udruženja distributera tvrde da poremećaja u snabdevanju tržišta još nema, ali da postoji pritisak bez presedana da se cene povećaju. Tako bi smo imali identičan scenario onom na pumpama, gde će ljudi stajati u redu da bi kupili namirnice sa dužim rokom trajanja. Predsednik „Banke hrane protiv gladi“ upozorio je da se može očekivati nestašica hrane kakva do sada nije viđena.
Najveći deo struje u Portugalu je proizveden iz obnovljivih izvora energije – iz vetra 26 i hidropotencijala 23 odsto. Iz biomase se obezbeđuje sedam, a iz solarne energije 3,5 odsto struje.
Od neobnovljivih izvora najveće učešće ima prirodni gas sa 29 odsto. Portugal prirodnog gasa nema, pa sve svoje potrebe zadovoljava iz uvoza. Najveći deo gasa je LNG koji stiže iz SAD-a i Nigerije, a deo iz Iberijskog gasovoda koji se snabdeva gasom iz Alžira.
Do sada je bio običaj da EDP, najveći distributer struje, ispostavi ono što nazivaju ažuriranim cenama na početku godine. Običnim rečnikom rečeno: poskupljenja su bila jednom godišnje. U januaru cena struje porasla je za 2,4 odsto, a majsko poskupljenje iznosiće tri odsto. Nije isključeno da račune ažuriraju još jednom do kraja godine, što će zavisiti od cene gasa, ali i cene kilovat sata struje na berzama, jer deset odsto struje koliko Portugalu nedostaje tokom godine, nadomešćuje se iz uvoza.
Turizam pomoć, ali ne i spas
Ažuriranje cena doživeće i gas za domaćinstva i to do tri evra po metru kubnom.
Ako se ovome dodaju i cene nafte i naftnih derivata koje stalno rastu od projektovane inflacije od 4,2 odsto ove godine nema ništa.
Nema ništa ni od povećanja plata bar u iznosu godišnje inflacije jer su plate manje-više zamrznute još početkom pandemije. Malo ko i da se buni jer u trenutnoj situaciji najbitnije je imati posao i koliko-toliko siguran izvor prihoda.
Ono što bi ekonomiju moglo da pomogne, ali ne i da spase jeste turizam. U 2019. godine turizam je učestvovao sa 20 odsto u portugalskom BDP-u, a to učešće je 2020. i 2021. godine značajno palo zbog pandemije. Rezervacije za april i celo leto su u porastu i za sada izgleda da se turizam vraća tamo gde je bio pre pandemije. Međutim i to može lako da se preokrene zbog rata u Ukrajini.
„Podaci za naredne mesece izgledaju vrlo dobro ali je važno da se rat u Ukrajini završi što brže jer bi produženje sukoba moglo imati uticaja na odluke turista i njihovo poverenje u sektor turizma“, tvrdi Luis Araujo, predsednik turističke organizacije Portugala.
U takvoj situaciji Portugal se nije dvoumio da li će ili ne otvoriti vrata za izbeglice iz Ukrajine. Objektivno gledano Portugal je jedna od onih zemalja EU koja je svoja vrata držala otvorena i za sirijske izbeglice i ekonomske migrante, sa sistemom integracije u portugalsko društvo.
U tri nedelje od kada je rat u Ukrajini počeo, Portugal je primio 11.800 ukrajinskih izbeglica – više nego svih izbeglica u poslednjih sedam godina. Olakšavajuća okolnost za Ukrajince koji dolaze u Portugal je to što je ukrajinska zajednica već do sada bila vrlo brojna, pa nema sumnje da među gotovo 12 hiljada koji su stigli u poslednje tri nedelje ima i onih koji ovde imaju rođake ili prijatelje. Ukrajinci su sada treća najbrojnija zajednica stranaca u Portugalu posle Brazilaca i Britanaca i ima ih 27.000 ukupno.
Za ukrajinske izbjeglice 23.000 radnih mjesta
Ukrajincima koji stignu u Portugal odbrava se privremena zaštitna boravišna viza. Ured za strance (SEF) ubrzao je proces apliciranja i odobravanja viza, a otvorena je i posebna online platforma.
Osim što će dobiti smeštaj, ako ga već nemaju kod prijatelja i rođaka, svima koji dobiju vizu, automatski dobijaju poreski broj, identifikacioni broj socijalnog osiguranja i identifikacioni broj Nacionalne zdravstvene službe. To će im omogućiti da imaju ista prava kao i svi državljani i rezidenti. Lisabon je usvojio i poseban program adaptacije koji između ostalog uključuje i kurs portugalskog.
Vlada je pozvala i sve kompanije u Portugalu da ponude radna mesta izbeglicama iz Ukrajine, a do sada je na platformi predviđenoj za te namene registrovano 23.000 radnih mesta.
Portugal je spreman da primi još desetke hiljada izbeglica iz Ukrajine, ali koliki će biti maksimalni broj još uvek se ne zna, jer se na nivou EU još uvek razmatra uvođenje kvota koliko bi koja članica EU trebalo da ih primi.
Portugal u prijemu ukrajinskih izbeglica ima i direktnu korist za sebe. Centralni delovi zemlje, posebno sela su pusta. Ništa nije bolje ni na jugu u regionu Alentežo. Radne snage ne dostaje, a nije ni čudo jer više od 20 odsto Portugalaca živi van zemlje. Broj bi mogao biti znatno veći jer još uvek nema zvanične statistike koliko je Portugalaca otišlo u poslednje dve godine tokom pandemije.
„Jasno je da su nam ljudi potrebni. Radno sposobno stanovništvo reducirano je mnogo i Portugal treba ljude. Zato je naša ideja da prihvatimo što je više ljudi moguće“, rekla je Franciska Van Dunem, ministarka pravde i unutrašnjih poslova.
Brze provere i još brži prijem ukrajinskih izbeglica ponovo su u fokus vratili rad ureda za strance, koji sve do sada nije pokazivao toliku efikasnost u procesuiranju izbeglica iz drugih delova sveta, a niti efikasnost u radu generalno. Kada je SEF u pitanju tu ima svega – od namerne sporosti, nemara pa do nasilja. Sud u Lisabonu prošle godine osudio je trojicu pripadnika granične policije, koja pripada SEF-u, zbog ubistva ukrajinskog državljanina koga su brutalno prebili na lisabonskom aerodromu. Svi koji su bili u kontaktu sa Uredom za strance znaju da je reforma neophodna – sad i odmah. Tim pre jer su na primeru ukrajinskih izbeglica pokazali da mogu da budu efikasni kada i ako to hoće i žele.
Kako god, nema sumnje da će izbeglice iz Ukrajine u Portugalu naći sigurno utočište, daleko od pakla iz koga su pobegli, neki sa nadom da će se vratiti kući, a neki sasvim sigurno sa željom da ostanu ovde u čemu će bez sumnje imati podršku države.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.