Rusija je danas ujutru napala Ukrajinu. Bez povoda za rat i casus belli, čak makar i izmišljenog u ruskim lavinama lažnih vesti. Putin je otpočeo rat u svom maniru surovosti, u nameri da šokira i stvori paniku.
Poruka Putina je jasna i strašna – napadnut je se verni saveznik Zapada, napadnuta je bivša bratska sovjetska republika koja teži da uspostavi demokratiju, objavljen je rat državi koja pokušava da izađe iz sfere uticaja Moskve.
Putin je želeo podelu sfera uticaja u Evropi i na evroazijskom kontinentu i on je to dobio. Možda neće dobiti pismeni odgovor od NATO da se neće širiti ka granicama Rusije, ali je svakoj državi sada jasno šta je očekuje ako prijavi evroatlantske ambicije. Rusija računa na licemerje Zapada – da će se SAD i EU povući iz Ukrajine i da će nakon zabrinutih dramatičnih diplomatskih napora i budućih mirovnih konferencija posle ovog rata ponovo po starim šemama i novim cenama prodavati gas uplašenim evropskim partnerima.
Rat protiv Zapada
Rusija je krenula u ratno prekrajanje granica i ma koliko trajao, ovaj sukob će trajno promeniti ne samo Ukrajinu, već pre svega Evropu. Ovo nije samo rat protiv Ukrajine, Putin je otpočeo rat protiv Zapada, po cenu ogromnih ekonomskih gubitaka. Ko je pre nekoliko dana slušao Putinovo predavanja i javni čas istorije, mogao je odmah to da nasluti.
Rusija, slavna pobednica u Drugom svetskom ratu, preko noći se pretvorila u predatora kakvog je 1945. sa saveznicima i sama pobedila. Protiv istih tih saveznika Rusija danas ratuje. Zar nismo 1991. gledali taj krvavi film na prostoru bivše Jugoslavije? I nije sve počelo preko noći?
Zapad je od 2000. godine licemerno tolerisao obnavljanje autoritarne sile, u kojoj je video tržište i energente. Umesto da se odlučno reagovalo 2008. godine na napad Moskve na suverenu Gruziju takođe pod izgovorom mirotvorstva. Nije se adekvatno reagovalo ni na aneksiju Krima 2014. godine i prvu posrednu agresiju u Donbasu.
Za očekivati je da će Rusija secesionisati delove Ukrajine, minimalno ono što su priznali Duma i predsednik Putin, a to su cela Donjecka i Luganska administrativna oblast. Separatisti prethodno nisu kontrolisali u potpunosti te teritorije. Pre osam godina očekivalo se da će separatisti zauzeti važna ključna mesta Mariupolj i Odesu, te da će napraviti koridor i spojiti sve secesionističke krajeve sve do Pridnjistrovlja u Moldaviji. Ovo mogu sada postati potencijalni ciljevi ruske agresije na Ukrajinu i njeno odsecanje od Crnog mora.
Zabrinuti bi trebali da budu pre svega sami Rusi, jer ih vodi autokrata koji je pohađao Staljinovu školu. Pred građanima Rusije je stigma njihovog vođe, države agresora i godine izbačenosti iz civilizovanog sveta.
Putinov lični rat
S obzirom da se radi o prekrajanju granica nasilnim, vojnim putem, ova kriza će se neminovno reflektovati i na druge delove Evrope, posebno na Zapadni Balkan. Zabrinjavajuće je da se prostor bivše Jugoslavije našao u novom ratu u Evropi osetljiv i načet za destabilizaciju, sa starim tendencijama raspada, poput Bosne i Hercegovine. Nacionalistima se već pale lampice, sa apetitima za nove teritorijalne podele i velikonacionalističke planove na dohvatu.
Sankcije Rusije neće biti dovoljne, Zapad bi pre svega trebao vojno braniti Ukrajinu, po cenu ulaska u rat. Posle konflikta, SAD i EU bi trebali kao u slučaju Evrope tokom Hladnog rata da u potpunosti preuzmu brigu o ekonomskom oporavku Ukrajine i da je direktno uzmu pod oružanu zaštitu, kao što su to učinili sa SFRJ 1948. nakon Staljinove pretnje i Rezolucije Informbiroa.
Kad smo već kod istorijskih lekcija, ovaj rat protiv suseda i bivšeg saveznika je kontinuitet sovjetske totalitarne politike okupacije Mađarske 1956. i Čehoslovačke 1968. godine. To je ipak trend lažne pobede, koja se uvek završavala potiskivanjem Moskve na istok, u svoje predimperijalne granice. Retorično je pitanje: da li možete da zamislite okupaciju u 21. veku jedne od teritorijalno najvećih država Evrope sa više od 40 miliona ljudi?
Još je rano govoriti o miru, rat je jutros tek počeo. I ranije je najavljivan kao najveći i najkrvaviji od Drugog svetskog rata. Za tako nešto Rusija nema snage ni volje, ali ima lično Putin. Jer je to i njegov lični rat.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.