Kada je jedanaestogodišnja Embla Ademi iz Gostivara krenula u školu, mora da je očekivala normalan dan nastave. Međutim, umesto da zajedno sa drugarima iz razreda sluša lekcije iz drugog polugodišta u Osnovnoj školi „Baškimi“ u Gostivaru, ona je nastavu slušala sama.
Razlog za ovo je neverovatan. Roditelji njenih drugova iz četvrtog razreda bojkotovali su jedanaestogodišnju devojčicu sa Downovim sindromom. Prema njihovim rečima, bila je “agresivna” i mogla je negativno uticati na ostalu decu u odeljenju. I da će se, ako se ona ne ukloni i ne nauči u izolaciji, njihov bojkot nastaviti.
„Zbog opstrukcije nastave od strane učenice Embla Ademi i zbog agresivnosti, mi smo kao roditelji doneli odluku da bojkotujemo nastavu redovnih učenika“, navodi se u peticiji koju su pokrenuli roditelji.
Zastareli obrasci razmišljanja
U Severnoj Makedoniji je inkluzija dece sa posebnim obrazovnim potrebama počela 1998. godine. Od tada njihovo uključivanje u redovnu nastavu ima svoje uspone i padove. Roditelji žele da njihova deca imaju normalno obrazovanje kao i svi drugi đaci, ali predrasude i stereotipi još uvek postoje, čak i danas.
A da đaci sa posebnim potrebama mogu da imaju posebna postignuća, pokazao je Aleksandar Matovski-Cako, koji već razmišlja da li da upiše master. Završio je pedagoški fakultet, a sve ovo ne bi bilo moguće da mu nije bilo dozvoljeno da uči u redovnoj školi i u redovnom odeljenju.
“Tužan sam, zato što je 1998. uveden ovaj inkluzivni proces, a zamislite da se ovako nešto desi 2022. godine”, rekao je Cako.
Obično su odrasli razlog uskraćivanja obrazovnih mogućnosti za decu sa posebnim potrebama, što pokazuje primer sa malom Emblom. Drugovi iz razreda dece sa posebnim potrebama obično se tretiraju sa poštovanjem, ljubaznošću. Ali nisu imali vremena da odrastu sa diskriminatornim obrascima razmišljanja.
Trenutno iskustvo pokazuje da većina učenika sa Downovim sindromom pohađa nastavu u redovnim školama. Međutim, Ministarstvo prosvete i nauke ne vodi evidenciju o njihovom broju. Poseduju podatke o ukupnom broju učenika sa posebnim obrazovnim potrebama koje obuhvataju više vrsta invaliditeta, kao što su autizam, intelektualna ometenost, do osoba oštećenog vida, sluha ili govora, kombinovane smetnje, ali i one sa fizičkim invaliditetom ili hroničnim oboljenjima.
Slučaj koji se ponavlja
Inkluzivnu nastavu u osnovnim školama u ovoj školskoj godini pohađalo je ukupno 911 učenika sa posebnim obrazovnim potrebama. U Skoplju je prihvatanje lakše nego u manjim gradovima.
Slučaj u Gostivaru podseća na nemile događaje iz sela Timjanik. Tamo je 11. juna 2018. godine deo građana protestovao i izrazio revolt ispred tadašnje ministarke rada i socijalne politike Milom Carovskom zbog najave zbrinjavanja četvoro dece sa posebnim potrebama u zgradi u centru sela. Ovaj slučaj se danas ponavlja.
Specijalne škole vršiće upis učenika u narednoj školskoj 2022/23. Tada će svi đaci, bez obzira na vrstu invaliditeta, morati da se upišu u redovne osnovne škole. To je cilj inkluzivnog obrazovanja.
Različiti učenici sa različitim sposobnostima da zajedno uče u istoj učionici, da se druže u vannastavnim aktivnostima i da zajedno budu deo školskog sistema. Inkluzivno obrazovanje ceni raznolikost i jedinstven doprinos koji svaki učenik daje u učionici, a u zaista inkluzivnom okruženju, svako dete se oseća bezbedno i ima osećaj pripadnosti.
Prećutna diskriminacija
Diskriminacija dece sa smetnjama u razvoju je tiha i često neprimetna. Postavlja se pitanje da li bi slučaj Embla podigao toliku prašinu da mediji nisu izveštavali o ovom nemilom događaju.
Za slučaj se znalo još u decembru, ali čelnici škole nisu reagovali, odnosno nisu odmah stali uz Emblu. Sada se vratila i ide redovno na nastavu. Ali da bi se to dogodilo, mediji su morali da izvještavaju, a građani i organizacije civilnog društva bezbrojne apele na institucije i političare da preduzmu akciju.
Već u prvim članovima novog Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju stoji da je diskriminacija po svim osnovama zabranjena, pa i zbog invaliditeta. Kazna za direktora u ovim slučajevima je od 400 do 500 evra. Da li je potrebno da se to dogodi kako bi se ovakvi događaji sprečili u budućnosti? Možda.
A roditelji koji su tražili da se Embla ukloni iz škole možda će morati uskoro da se vrate u školu kako bi saznali koliko su takve prakse zaista štetne za decu koju žele da zaštite.
Na kraju, kad je saznao za ovaj skandal, predsednik države Stevo Pendarovski otišao je u Gostivar i lično ispratio Emblu, držeći je za ruku, prvog dana u školu. To je bila vest i u Severnoj Makedoniji, i u regionu, ali i u svetu. I bez obzira koliko je to jednokratan i simboličan akt, ipak je gest koji šalje poruku jedinstva i inkluzije, a ne podeljenosti i diskriminacije.