“Vera, nada, istrajnost… nemojte biti potišteni, nikad ne odustajte, što duže tražite, bićete bliže svom cilju…Nemojte sedeti skrštenih ruku, molite se…”
Proleće je u Buenos Airesu, krošnje džakarandi su se rascvetale, nebesko plavetnilo je beskrajno, papa Franjo je Argentinac, ali na ispranim pločnicima ovog megalopolisa vlada grozničava atmosfera. Inflacija je velika, no to sada nije tema, po jednom globalnom istraživanju nula odsto Argentinaca strahuje od novog svetskog rata, zima nije na vidiku…
Svejedno, nervoza među Portenjosima (stanovnici Buenos Airesa) je velika. Napetost raste iz časa u čas, te im je dnevni list Pagina 12 preporučuje da čitaju Jevanđelja i da se vrate veri: “Ako je Gospod umnožio kruh i od nekoliko vekni zasitio mnoštvo, nahranio hiljade ljudi, žena i dece, onda će isto tako moći da umnoži i nalepnice za Panini album”.
Hodočašće avenijom Rivadavia
Propovednik Isusovog učenja iz ovog levičarskog medija, doživeo je pre neki dan polovično prosvetljenje. U hodočašće je krenuo avenijom Rivadavia, jednom od glavnih arterija Buenos Airesa koja polazi od legendarnog Majskog trga, spaja ga sa kongresnim skverom i mnogo dalje povezuje severni deo grada sa siromašnijim delovima.
Kroz ovu aveniju prolaze čak 83 redovne linije gradskog prevoza, ali istrajni junak ove priče po svojoj vokaciji išao je pešice.
Od 106 prelaza sa semaforom, prošao je njih 56. Naišao je na samo dva otvorena kioska, svi ostali bili su zatvoreni zbog nestašice Paninijevih sličica sa fudbalerima reprezentacija za Svetsko fudbalsko prvenstvo u Kataru koje uskoro počinje.
U jednom od njih uspeo je da kupi čak pet paketića od po 20 nalepnica, koja su ga ispunila blaženstvom. Dobio je Harryja Kanea, kapitena engleske reprezentacije, i Karima Benzemu, napadača iz tima Francuske, od koga se očekuju da u Dohi osvetla obraz francuskog fudbala. Sve ostale nalepnice bile su duplikati.
Njegov album nije još ni do pola pun. Ali Severino ne gubi veru. Ako je Isus mogao da hoda po vodi, i da ljudima pokaže da su čuda moguća, onda će njegov put po mukama, njegov maratonski hod, biti nagrađen, glavnim zgoditkom o kome sanjaju Argentinci. A to je – Messi.
Lionel Messi, ako je još nekome na ovoj planeti potrebna jasnija identifikacija za argentinskog fudbalera koji je u “strašnoj formi”, “jedva čeka Mundijal u Kataru”, a u poslednjom meču sa Jamajkom, igrao je od 55. minuta i u finišu dao “dve golčine”. Selekcija Argentine je nastavila niz od 35 uzastopnih mečeva bez poraza.
Messi je ove godine najzaslužniji što se Paninijeve sličice za Katar ‘22, rasprodaju brzinom svetlosti. Njegova sličica je najređa, a svi je žele. Neki su izračunali da je mnogo jeftinije kupiti argentinskog “Messi(ju)” putem elektronske berze na kojoj njegova nalepnica vredi, dok ovo pišemo, više od 300 dolara. Onoliko kolika je minimalna plata u Argentini. Ali ko ti garantuje da će, jednom kad stigne, ta nalepnica biti zaista originalna ili će pak taj minimalac otići u džep nekog bogatog falsifikatora ili hakera. Na elektronskim medijima, nalepnica sa Messijem se reklamira i za 590 dolara. Ko će se tu snaći.
U pomoć stiže i Vlada
Vlada Argentine (oni je imaju, za razliku od Srbije) zasedala je pre desetak dana i obećala da će posredovati u sporu sa Paninijem zbog nestašica sličica za album Svetskog prvenstva u Kataru. U međuvremenu Panini je sklopio ugovor sa samoposlugama i benzinskim pumpama, pa je kiosk, taj nezaobilazni “marketić” načičkan na svakom uglu Buenos Airesa, izgubio svoju šansu da poveća promet kakvu je tradicionalno koristio uoči svakog novog Mundijala.
I deca znaju da Messi (35) želi da se sa Gaučosima iz Katara vrati sa zlatnim peharom, onako kako se Maradona sa argentinskom reprezentacijom vratio iz Meksika 1986.
Od tada je prošlo punih 36 godina. Nekoliko već meseci sam živela i radila u Buenos Airesu. Argentina je bila uzburkana posle poraza u Malvinskom ratu i pada diktature (1976-1983). Neke demokratske slobode već su bile osvojene, počela su suđenja glavešinama vojne hunte odgovornim za teror nad sopstvenim narodom. Zvanična verzija (Historia official), film Luisa Puenza, o otetoj deci u vreme hunte dobio je Oskara za najbolje ostvarenje na stranom jeziku.
Fešta nad feštama
U mnogim masovnim feštama i fiestama sam punim srcem i dušom uživala tokom godina provedenih u Latinskoj Americi. Temperament, horska izvikivanja uz puno humora, smeh, doboši, bubnjari, ozarena lica, poskakivanje, energija… Ali eksplozija sreće koja se iz miliona grla, truba, nogu, konfeta, spojila u trenutku kad je odsviran kraj utakmice i pobeda Argentine nad Nemačkom u finalu Mundijala 1986, ta čarolija zajedničkog radovanja me je, čini se, zauvek preobratila.
Bilo mi je drago što se raspoloženje sa najvišim decibelima zakotrljalo ovim gradom u kome sam bila tek neki skorojević. I ko zna šta sam sve u tim trenucima saznavala, mada toga nisam bila svesna: da možeš da voliš strance, isto onoliko koliko voliš “svoje”, da je pobeda u igri suštastvena za dobro zdravlje, da je lepo spontano se veseliti, bez nacionalističkog podupirača.
Pardon, izbegavam da vam kažem još nešto što možda pobija ovu moju romantizovanu priču: poneseni euforijom, izleteli smo tog 29. juna, na aveniju Nueve de Julio (Deveti juli). Tamo je već doletela nepregledna masa sveta.
“Ako ne skačeš, ti si Nemac”, vikali su svi u glas i naravno skakali. Skakala sam i ja – em sam u tom trenutku bila Argentinka, em me je bilo baš briga što su Nemci izgubili pehar u Meksiku, a kroz školovanje u Jugoslaviji bila sam naučila da smo i mi ponosni što smo ih u istoriji u ratovima pobeđivali.
Uvijek neko napuni džepove na nacionalizmu
I u tom skakutavom zanosu nisam ni primetila da mi se prikrao neki argentinski mangupčić, otrgao mi privezak sa vrata, i ode moj zlatan lančić negde u masu da ga niko više nikad ne nađe. To ti se dešava kad skačeš u oči protiv neke nacije. Neko iz tvoje grupe u tome profitira.
Pustimo sad to. Sutradan su argentinski pobednici doleteli iz Meksika. Milion ljudi preselilo se na legendarni Majski trg. Maradona je predao pehar iz Meksika Raulu Alfonsinu, predsedniku Argentine, demokratski izabranom. Prvi put je Maradona zajedno sa ostalima iz reprezentacije stajao na balkonu predsedničke palate (Casa Rosada). Do tada je ta terasa bila poznata po peronistima, naročito po Eviti Peron.
Mnogi su uvereni da će slavlje posle argentinskog puta u Katar, kad Messi donese pehar, ponovo da se zakotrlja Buenos Airesom.
Tamo ovoga puta neću moći da budem. Ali biću sa njima. To je ta dijalektika, koja mi ne da da se tako glasno, jasno i horski izjašnjavam protiv drugih nacija, boja i zastava.
A što se Paninijevih sličica tiče, ne znam ko je uspeo da popuni album i koliko je to koštalo.
Ako je verovati sportskim medijima iz Srbije, Messijev sin skuplja nalepnice. I navodno je uslikan baš na stranici na kojoj lepi likove srpske reprezentacije. Bravo mali!
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.