Preživjeti COVID u Italiji: Da li se bojimo ili stidimo korona virusa?

Društvo je podijeljeno na ljude koji se boje korona virusa, one koji ignoriraju činjenično stanje te one koji se stide zbog toga što su zaraženi.

U trenutku kada sam saznala da sam pozitivna na korona virus, razmišljala sam da li treba da obavijestim odmah i svoje komšije, piše autorica (EPA)
U trenutku kada sam saznala da sam pozitivna na korona virus, razmišljala sam da li treba da obavijestim odmah i svoje komšije, piše autorica (EPA)

Na vratima ulaza jedne zgrade u Milanu pre nekoliko dana okačen je papir na kome je pisalo: “Pažnja. U ovoj zgradi ima zaraženih osoba od korone virusa!” Natpis za koji niko od komšija nije preuzeo odgovornost da ga je postavio, a koji jasno naglašava da, iako su zaražene osobe, to jest jedna porodica, već danima u izolaciji i ne izlaze iz svog stana, opasnost ipak postoji.

Ovaj natpis izazvao je oštre polemike, a kada ga je Nadia Andrisiano, potpredsednica humanitarne organizacije MultiSolidarieta, objavila na društvenim mrežama.

“Pre godinu dana smo govorili da ćemo iz pandemije da izađemo bolji i jači. Da li smo još uvek sigurni u to?”, napisala je Andrisiano na svom Facebook profilu. Mnogi su se složili sa njom, a mnogi i ne, smatrajući da takvo upozorenje ne ugrožava ničiju privatnost te da svaku potencijalnu opasnost treba izbeći.

‘Informacije’ na društvenim mrežama i u tabloidima

Ova porodica, koja je ispoštovala sva pravila koja se prepisuju posebnim merama ponašanja u slučaju zaraze, nije bila opasnost ni za koga od komšija. Međutim, ono što je opasno u svemu ovome, a kako naglašava sama Andrisiano, jeste činjenica da nakon godinu dana pandemije imamo društvo koje se deli na ljude koji se zaista boje korona virusa, one koji ignorišu činjenično stanje, ali i ljude koji se, zbog pritiska ili osude sredine, stide zbog toga što su zaraženi.

Još jedna činjenica, a koja je u ovim vanrednim okolnostima došla do izražaja, jesu verovanja i ubeđenje svakog pojedinca u odnosu na korona virus, a koja su potkovana netačnim informacijama koje kruže društvenim mrežama i u tabloidima.

Međutim, iako znam da razlikujem tačnu od netačne informacije, ipak u trenutku kada sam saznala da sam pozitivna na korona virus, razmišljala sam da li treba da obavestim odmah i svoje komšije.

Zgrada u kojoj živim je mala i u njoj živi samo šest porodica. Kada je rođaka koja često dolazi kod mene ostavila ispred mojih vrata namirnice koje sam joj naručila, neke od mojih komšija su shvatile da je korona i u našoj zgradi. A ja sam se po prvi put osetila neprijatno. Iako su me često viđali na terasi kako sedim sama, većina je ignorisala činjencu prisustva korone. Neki su izbegavali susret pogledima, drugi bi me jednostavno pozdravili, kao i uvek do sada i bez opširnijeg razgovara.

Od šest mjeseci do tri godine zatvora

Razgovore sa terase sam vodila samo sa jednim  prijateljem koji živi u blizini, a koji mi je dva puta doneo lekove iz apoteke, jer ja nisam mogla po njih. Jednom mi je doneo i kolače.

Nekoliko dana pre toga, a pošto sam svoju majku smestila na intezivnu negu, još uvek nisam verovala da sam konačno i ja dobila koronu. Prvo sam izgubila miris, zatim ukus, a vremenom i sve druge osećaje koji vode u ansiju, paniku ili euforiju.

Majka je bila težak slučaj na kiseoniku, a meni su rekli da imam lakše simptome i da nema potreba za bilo kakvim analizama ili lečenjem. U takvim situacijama, to jest u mom slučaju, pravilo je samoizolacija. To mi je rekla i moja doktorka, sa kojom sam isključivo komunicirala putem maila, a koja mi je potvrdila da moram da ostanem kod kuće.

U Italiji je od početka pandemije donešeno više od 500 uredbi kojima se prepisuju mere u borbi protiv korone virusa. Obavezna kućna izolacija je jedna od mera koja važi za osobe koje su zaražene korona virusom. U slučaju prekršaja, predviđena je novčana kazna od 500 do 5.000 evra, kao i kazna zatvora od šest meseci do tri godine zatvora, sve u zavisnosti od težine počinjenog dela.

Testiranje, zaraza, panika, poziv…

Jedno od pravila, a koje takođe podrazumeva i ličnu odgovornost, jeste da obavestite sve kontakte koje ste imali prethodnih dana o vašem pozitivnom statusu. Dok su se kolege sa posla zabrinule zbog mog zdravlja, panika među njima je ipak bila velika, s obzirom na činjenicu da su me viđali prethodnih dana. Ubrzo su se svi testirali, a neki su to učinili i dva puta, jer ima i onih kolega koji ne veruju u validnost testova.

Kada se panika malo stišala, a moji simptomi razbuktali, posle deset dana boravka u kući, pozvali su me iz agencije za zdravstvenu zaštitu građana Milana, koja, od kako je počela pandemija, registruje i prati sve bolesnike zaražene korona virusom.

ATS Milano je regionalna agencija čiji je cilj zaštita zdravlja svih građana na široj teritoriji Milana, kao i garantovanje zdravstvenih usluga. Putem online sistema, koji je aktivan od septembra 2020. godine, svi pozitivni slučajevi korone virusa unose se u jedinstven registar italijanske regije Lombardije.

Svaki novi zaraženi pacijent trebalo bi da bude kontaktiran u najkraćem mogućem roku, a kako bi se utvrdilo ko su još mogući potencijalni prenosioci zaraze, a sa kojima je zaražena osoba bila u kontaktu.

I treći test je bio pozitivan

Stariji gospodin koji me je pozvao telefonom prvo me je pitao da li poštujem karantin, to jest da ne izlazim iz kuće, a zatim je tražio podatke svih ljudi koje sam srela pre deset dana. Svakome je zapisao ime i prezime, broj telefona i datum rođenja, ako bih ih znala.

Na kraju me je pitao da li sam dobro i potvrdio mi da mogu da izađem iz kuće samo kada budem imala negativan PCR test, a zatim je spustio slušalicu.

Kako epidemiološka pravila nalažu u Italiji, posle dve nedelje sam uradila kontrolni test, a čije sam rezultat saznala posle tri dana. Opet sam bila pozitivna, isto kao i prvog puta, kada sam na mobilnom telefonu dobila poruku da proverim svoj rezultat na web siteu ATS Milana. Na žalost, tog dana site nije bio u funkciji ceo dan, a kada sam pozvala telefonom, rekli su mi da sačekam do 72 sata te da će site verovatno uskoro da proradi.

Početkom treće nedelje izolacije doktorka mi je zakazala još jedan PCR test, a koji bi trebalo da potvrdi moju negativnost. Iz bolnice su me zvali da mi kažu da će uskoro da otpuste moju majku, ali da ja ne mogu da dođem po nju, pošto sam pozitivna, to jest ne bih smela da izlazim iz kuće. Ona je, takođe, još uvek pozitivna, pa su mi naglasili da po nju može da dođe samo osoba koja je preležala korona virus, i to u skorije vreme. Takva opcija nije postojala.

‘Možete doći po majku u bolnicu’

Međutim, posle dva dana su me opet pozvali iz bolnice da mi ipak kažu da, iako sam pozitivna, mogu da dođem, jer uskoro ističe treća nedelja moje izolacije. Dan manje ili više i nije toliko važan, naglasila je doktorka sa kojom sam razgovarala.

Kliničke studije pokazuju da posle 21. dana od prvog pozitivnog testa zaraza se teoretski više ne prenosi, a u jednom od mnogobrojnih dekreta zdravstveno naučnog komiteta Italije za donošenje mera protiv korone piše da posle tri nedelje izolacije prestaje obavezan karantin.

Iz bolnice su mi, takođe, napomenuli da je kod moje majke u pitanju engleski soj, a verovatno i kod mene, tako da nisu sasvim sigurni kakva pravila važe kod ove varijante kada je u pitanju samoizolacija. Međutim, svakako mogu da dođem i izvedem majku iz bolnice.

Istraživanja pokazuju da se infekcija prenosi i na otvorenom, ali da su šanse za to značajno male. Svež vazduh razređuje čestice virusa. Međutim, jedna kineska studija pokazala je da je ipak dovoljno 15 minuta da dva čoveka razgovaraju napolju, jedan pored drugog, licem u lice, i da se virus prenese.

Svakako u Italiji, od kako je počela pandemija, maske se ne skidaju, čak ni na otvorenom. Nose je i ljudi koji vežbaju sami napolju, trče ili voze bicikl. Postoje i oni koji je obavezno nose i dok su sami u svom automobilu, iako to nije pravilo.

Kršila sam pravila da bi ostala normalna

S druge strane, kako tvrde stručnjaci britanskog Univerziteta iz Lidsa, potrebno je da se zaražena osoba iskašlje pravo u vas kako bi se virus preneo dok ste napolju.

U svakom slučaju, iako sam se trudila da poštujem sva pravila, tri nedelje izolacije ipak ne bi bile moguće bez ranih jutarnjih šetnji pored obližnje reke, a kada napolju nema skoro nikoga. Znam da sam bila u prekršaju, da sam možda kriva i da ne bi trebalo da o svojim ilegalnim šetnjama pričam drugima. Međutim, kako u zemlji u kojoj živim mnoge stvari funkcionišu, ali sistem, mere i pravila u borbi protiv korone virusa baš i ne, odlučila sam da ostanem normalna.

A kada je moja majka izašla iz bolnice, dobila sam poziv iz ATS Milana. Isti onaj čovek počeo je da me ispituje. Samo što ovoga puta protagonista nisam bila ja, već moja majka i njeni kontakti, to jest osobe koje je srela pre više od mesec dana, a koji su potencijalni prenosioci zaraze. Jer, ipak, pravila su pravila i moraju da se ispoštuju, naglasio mi je gospodin kome je posao da spreči svako dalje širenje i prenošenje virusa.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike BLOG
POPULARNO