Verdijeva opera Macbeth otvorila je novu sezonu u milanskoj operskoj kući La Scala.
Nisam verovala da se unutar te zgrade nalazi jedna od najlepših pozornica na svetu, dok nisam prisustvovala koncertu simfonijskog orkestra operske kuće La Scala. Bilo je to pre nekoliko godina.
Postoje mnoge legende i priče o najpoznatijoj operskoj kući. Nisam znala mnogo toga, osim onoga što sam videla te večeri kada sam prisustvovala koncertu čije se muzike ne sećam, zbog prevelikog uzbuđenja, verovatno.
Sećam se crvenog enterijera koji dominira u sali čuvenog teatra, od zavesa, stolica i loža, njih 150, u toj boji. Sećam se i ogromnog kristalnog lustra koji je bio negde tačno iznad mene, pa sam na trenutke pomislila, da će mi možda isti pasti na glavu.
Negde sam pročitala da je jedan od omiljenih Verdijevih tenora, Francesco Tamango, jednom pirlikom toliko glasno pevao, da se dotični luster tresao. Međutim ja nisam te večeri prisustvovala operi već izvedbi simfonijskog orkestra, tako da moj razlog za strah nije bio realan.
Neko iz publike tada mi je rekao da italijanski dirigent Riccardo Chailly, koji je te večeri dirigovao simfonijskim orkestrom, već nekoliko godinama zaredom diriguje i opersku premijeru La prima della Scala, a kojom se već više od dva veka obeležava početak nove sezone slavne operske kuće.
Događaj koji slavi umjetnost ali i društveni status
Svakog 7. decembra, na dan Svetog Ambrozija, koji se slavi kao zaštitnik grada Milana, novu sezonu u čuvenom teatru, otvara neko od poznatih operskih dela. Ovog decembra na sceni je bilo Verdijevo delo Macbeth.
Shakespearova tragedija, za koju je muziku napisao Giuseppe Verdi, bila je deseta po redu opera koju je čuveni italijanski kompozitor napisao. Iako ista nastaje 1846. godine, ova opera postaje omiljena među italijanskom buržoazijom tek sto godina kasnije.
Zapravo, kada je ulogu Lady Macbeth, preuzela operska diva Maria Callas, koja je debitovala u milanskoj Scali, 1952. godine.
Odlučila sam da i ja jednom u životu pogledam operu, te se akreditujem za ovaj spektakularni događaj. Nije bilo jednostavno dobiti akreditaciju, a dan pred premijeru, kada sam je dobila, takođe sam dobila u mejlu dokument od 160 stranica koji objašnjava radnju najkraće Shakespearove tragedije.
Tog dana sam pogledala sve kraće video snimke, koje objašnjavaju radnju Shakespearovog dela. Nedovoljno vremena za tako kompleksnu priču. Ono što sam tog dana utvrdila takođe, jeste i istorija ove operske kuće.
Operska kuća sagrađena na pepelu
Do 1976. godine, opera se izvodila u teatru Regio Ducale. Međutim isti je uništen u požaru. Zbog tog incidenta, u narodu se tada govorilo da je “Scala nastala iz pepela”.
Dve godine kasnije na zahtev kraljice Marie Therese i na temeljima nekadašnje crkve Santa Maria della Scala, sagrađena je milanska operska kuća. Prvo izvedeno delo bila je opera Priznata Evropa, kompozitora Antonia Salieria.
Scala je vremenom menjala kako svoj izgled, tako i socijalni status. U svojim počecima bila je isključivo rezervisana za milansku elitu. U periodu između dva svetska rata, vlasnici loža u Scali su se odrekli vlasništva nad istima, i na taj način ova operska kuća postaje nezavisna i otvorena za sve građane. Međutim, i dalje su istu uglavnom posećivali bogataši.
Redovi za najeftinije karte
Veče pred premijeru, na glavnom ulazu u ovaj teatar, postavlja se crveni tepih za važne goste.
Iste te večeri se čeka u redovima, a kako bi prvih 140 kupaca stigli na red da kupe kartu po ceni od 50 evra. Sve ostale karte su inače rasprodate pre dva meseca. Cena karata se kreće od 500 do 2500 evra, zavisi od mesta i pozicije koja se želi.
Mnogi su došli noć ranije kako bi zauzeli svoj red, kao Salvatore Lucano koji je došao sa Sicilije.
“Od tri sata ujutru sam ovde. Već dvadeset godina dolazim na premijeru. To je tradicija”, kaže Lucano.
Takođe, Giuseppe Brianza je došao iz Bergama sa drugom kako bi sačekao red i kupio kartu po normalnoj ceni.
Ispred Scale i ove godine je organizovan tradicionalni protest, kada se grupa demonstranata okupila protestvujući protiv vladajuće elite.
Prvi protest ispred Scale, održan je turbulente 1968. godine na dan otvaranja nove sezone kada je omladinski pokret organizovao protest pod nazivom “Proterivanje trgovaca iz hrama”. Demonstranti su posetioce Scale gađali jajima, optužujući ih da su eksploatatori društva. Od tada, ovaj “nemili događaj”, tj. protest, tradicionalno se ponavlja godinama.
Lorenzo Vegezzi je student, ima 19 godina i došao je da pokaže svoje nezadovoljstvo vladavinom premijera Marija Draghija.
“Premijera u Scali nije ogledalo našeg društva. To je proslava jednog mizernog spektakla, dok edukativni i zdravstveni sistem propadaju”, žali se Vegezzi.
Dok se ostali demonstranti polako okupljaju na trgu nedaleko od Scale, u nameri da mirno protestvuju na dan premijere, s druge strane, ispred glavnog ulaza pristižu važni gosti.
Aplauz od šest minuta za predsjednika države
Pola sata pred početak opere, hol poznatiji kao Foyer je skoro pun. Među posetiocima vidim mnoge poznate ličnosti, među kojima španski operski pevač Placido Domingo, azerbejdžanski tenor Yusif Eyvazov, popularna italijanska glumica Greta Ferro i baletan Roberto Bolle. Zatim, blizu mene stoji čuveni kreator Giorgio Armani. Očekuje se dolazak predsednika države Sergia Matarelle.
Kada su se prisutni smestili u svoje stolice i lože, operski kritičar koga sam te večeri upoznala i koji je sedeo pored mene, rekao mi je da ustanem i aplaudiram.
Tačno u 18 časova, počeo je aplauz predsedniku države. On i njegova ćerka, Laura Matarella strpljivo su pozdravljali okupljene, čitavih šest minuta. Broj minuta identičan broju godina, koliko je poštovani predsednik na vlasti.
Posle aplauza, zavese su se podigle i Macbeth je počeo. Na stolici ispred mene, vidim mali ekran na kojem ide tekst opere, koji teško razumem, s obzirom da je pisan na italijanskom dijalektu.
Disutopijska relanost ili renesansni preporod
“Iako je u pitanju tragedija, Verdijeva opera Macbeth je renesansno delo koje simbolično predstavlja prekretnicu vremena u kojem živimo”, kaže direktor Scale, Dominique Meyer.
Delo na sceni koju u tom trenutku posmatram izgleda mi više kao disutopijska realnost, nego renesansni preporod. Intrige, zle namere, veštice i ubistva, dominiraju pozornicom.
Kreator Giorgio Armani, pre početka opere dao je izjavu prisutnim novinarima, naglašavajući da je jako srećan što je posle godinu dana pauze, Scala ponovo otvorena. Premijera 2020. godine je zbog pandemije, održana bez prisustva publike.
Armani je inače donirao Scali više od deset hiljada ruža i tri hiljada orhideja. Cvetni dekor je ukrasio 51 ložu, kao i predsedničku ložu.
Opera je izvedena iz dva dela, u trajanju od tri i po sata. Tokom pauze od 40 minuta, prisutni su se opet prošetali Foyerom, a kako bi razmenili utiske i po koju kritiku.
Izvedba klasičnog Shakespearovog dela u režiji Davida Livermore, izazvala je svakako mnoge kritike. Pre svega one upućene ovom režiseru, koji je kako mi je objasnio novinar pored mene, na sceni više vodio računa o specijalnim efektima, nego o samoj drami i režiji.
Međutim, operska diva Anna Netrebko koja je intepretirala Lady Macbeth i tenor Luca Salsi u ulozi Macbetha, kao i svi ostali umetnici na sceni, dobili su dubok naklon publike i aplauz u trajanju od 12 minuta. Aplauz kakav ovaj spektakl i bez svog svojeg glamura, zaslužuje.