Crveni karton za Zaeva ranije od očekivanog

Čini se da su izbori bili kulminacija sve većeg nezadovoljstva građana zbog vlade i njenih institucija, a ‘kriza’ najviše upotrebljavana riječ u makedonskim medijima – i to sa dobrim razlogom.

Premijer Zoran Zaev priznao je poraz i ponudio je svoju ostavku nakon izbornog poraza (EPA)

Nakon razočaravajućeg prvog kruga lokalnih izbora za vladajuću stranku, predsednik SDSM-a i premijer, Zoran Zaev, rekao je da su “građani pokazali žuti karton” i da, “ako se ta stranka uopšte ne promeni, građani neće oklevati da im daju crveni karton”.

“Građani su poslali jasnu poruku, upozorenje, čak i kaznu. Mi smo svesni, i ja lično i stranka, da više ne postoji tolerancija za ponavljanje istih grešaka. SDSM uči, menja se i ispravlja svoje greške”. Ova je poruka bila ponavljana, u jednoj formi ili drugoj, još od trenutka kada ja Zaev preuzeo vlast.

U očajničkom pokušaju da posle prvog kruga preokrene priču u svoju korist, za vladajuću koaliciju sve je propalo nakon drugog kruga. Posledice koje su bile najavljene 17. oktobra, dobile su svoju potvrdu 31. oktobra. VMRO-DPMNE se vratila, sa pobedom u 40 opština, a najvažnija je pobeda u trci za gradonačelnika grada Skoplja. Danela Arsovska, kandidatkinja VMRO-DPMNE, koja je počela kao nezavisna kandidatkinja, biće prva žena na čelu Skoplja, osvojivši gotovo 30.000 glasova više (116.805 u poređenju sa 87.804 registrovanih glasača za  protivnika) od svojeg glavnog suparnika, Petreta Šilegova. Kandidati VMRO-DPMNE ostvarili su i značajne pobede u Ohridu, Bitolju i u Kumanovu.

Premijer Zoran Zaev priznao je poraz i ponudio je svoju ostavku.

Vlada opterećena korupcijskim skandalima

Čini se da su izbori bili kulminacija sve većeg nezadovoljstva građana zbog vlade i njenih institucija. Serija skandala potresala je vladu tokom nekoliko prethodnih godina.

Istrage su pokazale da Ministarstvo za politički sistem daje plate za 1.400 zaposlenih, ali samo 44 od njih stvarno dolaze na posao. U međuvremenu bila je nastavljena urbanizacija, a u tom procesu bila je umanjena urbana vegetacija, te pritom nije bila usmerena pažnja na pozive od gotovo 11.000 građana, arhitekata i drugih stručnjaka za prestanak građevinske ekspanzije.

Zaštita prirodne okoline bila je veliko obećanje vlasti u prethodnoj izbornoj kampanji. Ne samo što nisu uspeli da umanje probleme zbog zagađenja i nestanka vegetacije, već su se stvari zapravo pogoršale. Male hidroelektrane unose haos u biodiverzitetu i energetskoj stabilnosti, ali su veliki izvor profita za privatne biznise, tako da ništa nije bilo urađeno kako bi se umanjilo divljanje u prirodnom okruženju.

Ranije ove godine, tužilaštvo je otvorilo slučaj protiv tadašnjeg generalnog sekretara vlade, Dragija Raškovskog, koji je navodno nezakonito nabavio softver u iznosu od 80.000 evra, u vreme dok je bio generalni sekretar. Skorije, bilo je obelodanjeno da su, prema procenama, vladini zvaničnici izdali 215 pasoša licima sa lažnim identitetima, uključujući i osumnjičene za trgovinu drogom, kao i drugim “visokorizičnim” kriminalcima protiv kojih su bile raspisane međunarodne poternice.

‘Moramo da pravimo ustupke’

U međuvremenu, zemlja je promenila svoje ime u “Severna Makedonija” i usvojila je amandmane u svoj ustav u zamenu za grčku podršku za učlanjenje zemlje u Evropsku uniju i NATO. Nakon rešavanja spora sa Grčkom, susedna Bugarska stavila je veto protiv početka pristupanja Severne Makedonije u EU zbog spora oko jezika. Bugarska tvrdi da je jezik koji se govori u Severnoj Makedoniji lokalna varijanta bugarskog, te otad odbija da ukloni veto osim ako jezik poznat kao makedonski bude označen kao bugarski.

I ovo je bilo uzrok za žestoke kritike širom zemlje, što je vodilo ka tvrdnjama i sumnjama da vlada neće oklevati da nađe način za promenu “istorije makedonskog identiteta, kulture i jezika” kako bi udovoljila zahtevima Bugarske.

Tokom svega ovoga, opšti utisak je da vlada koristi EU i NATO kao opravdanje pred makedonskim narodom. Temeljna poruka je da “moramo da napravimo ustupke” sa ciljem da se Makedonija pridruži evropskoj porodici. Ali, vlada je čini se zaboravila da zemlja treba da reši svoje unutrašnje probleme pre nego se pridruži toj porodici, a ne da ih rešava nakon toga. Prema rezultatima iz lokalnih izbora, veliki broj ljudi deli to mišljenje.

Budućnost je nejasna

Iako je premijer Zaev ponudio svoju ostavku, parlament treba da odluči kako će se stvari odvijati. Sadašnja koalicija na vlasti, ali i stranke iz opozicijske koalicije, možda imaju mogućnost da formiraju novu vladu, zavisno od toga ko će imati parlamentarnu većinu. Postoji i mogućnost za prevremene parlamentarne izbore.

Bez obzira u kojem će se pravcu odvijati stvari, budućnost makedonskog društva izgleda maglovito. Sadašnja koalicija “hoda po ledu” i neće imati moć i samopouzdanje da nastavi sa svojim nastojanjima sa istim entuzijazmom.

S druge strane, ako bude formirana nova vlada, ona će naslediti korumpirane institucije (postavlja se pitanje: a da li su nekad bile nekorumpirane?) i intenzivne pregovore sa Bugarskom. Da ne zaboravimo čudovište u pozadini: pandemija koja i dalje svakodnevno oduzima na desetine života, dok je fokusiranost postavljena u pravcu izbora. Čini se da je “kriza” najviše upotrebljavana reč u makedonskim medijima, i to sa dobrim razlogom.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Socijaldemokratski savez Makedonije proevropskog premijera Zorana Zaeva izgubio je lokalne izbore od nacionalističkog VMRO-DPMNE.

Published On 01 Nov 2021
Više iz rubrike BLOG
POPULARNO