Nema ni “T” od turista, žale mi se prijatelji, vlasnici kafića, suvenirnica i konoba iz pitoresknih gradića u srcu Istre, koji svake godine već od marta, pa do novembra, vrve od gostiju iz celog sveta.
“Dođite, dobri ljudi”, istovremeno poručuju s juga Jadrana, gde lokalna turistička organizacija na sva zvona oglašava akciju pod nazivom “Herceg Novi te zove”. Pozivaju “sve dobre ljude, bez obzira na njihovu nacionalnost, vjeru i druge različitosti, da kao i do sada ljetuju u Herceg Novom i uživaju u moru i suncu”. Akcija je u toku…
A ljudi su se posle par meseci, koronom sabijenih u četiri zida, prinudne izolacije, zakasnelih, pogrešnih i, naposletku, paranoičnih mera zbunjenih vlasti, uželeli prostranstva, iskoraka iz omeđene slobode, kontakta, druženja. Prevoznici, ugostitelji i hotelijeri kalkulišu “pošto-zašto” da im iko pređe prag, rezerviše, poruči…
A Balkan, zatucan u jadu svoje političke i nacionalne samodovoljnosti, opet gazi starom kaljugom i bulazni o politici, granicama, “oni nama“, “mi njima”, “mi smo“, “oni su”…
Koliko puta ste u poslednjih par meseci čuli: “svet posle korone neće više biti isti” ili “posle korone više ništa neće biti isto”?
Mnogo toga ćemo, nesumnjivo, morati da prihvatimo kao nove činjenice, pravila i navike, oprez ili preventivu, odricanja i odustajanja, rečju – promene. Optimisti, valjda, očekuju da će biti više poštovanja ili tolerancije gde ih dosad nije bilo, razumevanja i solidarnosti i onda kad im iz dosadašnje sebičnosti često nismo bili skloni.
Korona virus kao vanjskopolitičko pitanje
Jedino u šta sam skoro siguran da se neće promeniti je ovdašnja izvitoperena percepcija bližnjih – ali ne članova porodice, uže i šire familije, već bližnjih po mentalitetu, jeziku, nebu i tlu, po donedavno labavom bratstvu i, očigledno, neodrživom i propalom jedinstvu.
A na balkanskoj političkoj vetrometini ne treba bogzna koliko razloga da se pokažu velemajstorska sposobnost i volja za sve pogrešno i naopako, bilo da nešto treba učiniti ili ne činiti, razumeti, prihvatiti ili poricati.
Kako korona virusu slabi ubitačni zamah i ističe epidemiološki rok smrtonosnog trajanja, tako se ovdašnje poglavice osećaju pozvanim da najave pobedu svoje pameti i truda u savladavanju tog “nevidljivog i opakog protivnika“. Još ako se ide korak bliže glasačkim kutijama i izborima – tim pre bi u očima javnosti, naročito domaće, očiglednost pobede trebalo da bude neupitna, ma kako da je realno merljiva i uporediva.
Toj političkoj izvitoperenosti svedočimo svakodnevno, a novi prilog istoriji ovdašnjeg besmsila je epizoda mudrovanja “ko kome”, kad, “kako i zašto” neće otvoriti granice u prvoj post-korona fazi.
Napomena o autorskim pravimaPreuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”
Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Tako je, ne sluteći svoju dodatnu moć, korona virus – uz sve ostalo – (p)ostao banknota za političko potkusurivanje u ovom našem, takozvanom, regionu.
Koronu su ovdašnji meštri, između ostalog, pretvorili i u spoljnopolitičko pitanje. To je ono kad ne znaš šta sve treba da radiš i kako, ali znaš šta drugi hoće i zašto baš tako hoće, a da ti to nećeš, a naročito nećeš onako kako oni hoće.
Tako je i selektivno otvaranje granica, koje od prvih dana juna najavljuju mnoge zemlje, a u regionu među prvima Crna Gora i Hrvatska, žestoko uvredilo Srbiju, jogunastu i kad sunce sija, a vetrić ćarlija, kamo li kad su teška i krizna vremena.
Već i sama najava otvaranja granica dočekana je na nož, do te mere da je Srbija u isti koš sa zdravstvenim kriterijumima, koji su jasno i na međunarodnom nivou predočeni, ubacila preveliku i teško svarljivu dozu politike, tako i toliko da tu smesu učini teško svarljivom. Ipak, za domaću upotrebu ta kaša je medijski poželjna, a dnevnopolitički profitabilna.
Otvaranje granica
Tako je zvanični Beograd horski poručio kako je odluka Podgorice (da za državljane Srbije u prvoj postkorona fazi fazi ne otvori granice) “politička” i “nedvosmisleno jasna”. Istovremeno, odluku nacionalnog Direktorata civilnog vazduhoplovstva da zabrani sletanja crnogorskoj kompaniji Montenegroerlajns u Srbiju resorna ministarka Zorana Mihajlović nazvala je “ekonomskom” merom, recipročnom utoliko što Podgorica još nije dala dozvolu za sletanje Er Srbiji.
Teško je poreći da – skoro u svemu što godinama unazad, a naročito poslednjih meseci i dana – jedna drugoj čine Srbija i Crna Gora – itekako ima, manje ili više, natruha politike. Ipak, ovom “korona slučaju” jednako tako je očigledno da se koplja lome i kroz prizmu zdravstvenih principa i epidemiološke problematike.
Vlada Crne Gore najavila je, naime, da će u samoizolaciju ili karantin od 14 dana morati podjednako i crnogorski državljani i stranci sa stalnim ili privremenim boravkom u Crnoj Gori, ako na njenu teritoriju ulaze iz bilo koje države koja ima više od 25 aktivnih slučajeva kovida-19 na 100.000 stanovnika.
Ta mera je, čitko piše u obrazloženju crnogorske vlade, doneta uz uvažavanje smernica i postulate iz “ključnih akata Evropske komisije, a pre svega u Zajedničkom evropskom planu za ukidanje mera ograničavanja širenja COVID-19”, kao i u
“Smernicama za postepeni i koordinirani pristup ponovnom uspostavljanju slobode kretanja i ukidanju kontrola na unutrašnjim granicama EU”.
Na listi su, među ostalim su: Slovenija (0,43 slučaja na 100.000 stanovnika), Island (0,88), Hrvatska (2,34), Slovačka (2,93), Gruzija (3,83), Švajcarska (6,46), Albanija (7,12), Austrija (7,98), Norveška (8,10), Monako (10,20), Kosovo (11,99), Nemačka (12,61), Grčka (13,00), Mađarska (13,57), Danska (13,97), Litvanija (14,57), Letonija (15,52), Azerbejdžan (15,96), Luksemburg (16,00), Bosna i Hercegovina (16,45), Bugarska (19,82), Izrael (20,94), Severna Makedonija (21,60)…
Prema aktuelnoj epidemiološkoj statistici, Srbija za sada, sa 1.293 zaražena na milion stanovnika, ne ispunajva te kriterijume.
Obrazloženja i dileme
Možda Crnoj Gori ta epidemiološka obrazloženja i evropski parametri služe kao zgodan paravan da malo nasekira i iznervira Srbiju, koja – u ime zaštite nacionalnih interesa i imovine Srpske pravoslavne crkve – zdušno podržava litije i proteste koji traju mesecima pre koronakrize.
U Beogradu, međutim, nemaju dilemu. “Besmisleno je sumanuto, nemam reči”, uzvratio je predsednik Srbije na isteku maja, spočitavajući crnogorskim vlastima da “govore o ukupnom broju zaraženih, a ne govore o tome koliko ima testiranih“ u Srbiji.
“Nikakvi to principi nisu, jasno je da je reč o politici”. I još: “Mi se ponosimo time da otkrivamo zaražene jer ih, otrkivajući bolest na vreme, lakše lečimo”.
Vučić, istovremeno – kao i premijerka Ana Brnabić par dana ranije – naglašava kako “razume” Hrvatsku koja je Srbiju, takođe, stavila ispod crte zemalja čiji državljani ne mogu preko granice bez posebnih uslova. Hrvatska, rekla je Brnabić, očito više računa na turiste iz EU nego iz Srbije, dok Vučić situaciju kojom se rukovodio Zagreb vidi malo drugačije. Na pitanje da komentariše to što građani Srbije ne mogu ni u Hrvatsku, Vučić je rekao da „zato mogu u Mađarsku i Bugarsku”, ali da on “razume Hrvatsku“, jer je “u drugom kvartalu imala manji rast od Srbije”.
I tako… Korona će, širom kugle zemaljske, nekog, možda, naučiti pameti, prosvetliti i proširiti mu vidike, a nekog dodatno utamničiti u lavirinte samoljubivosti i politike koja tron vlasti podupire imaginacijom nedokazane vrednosti i uzvišenosti.
Ima jedna stara izreka koja kaže: “Zlo i ono što su nas učili da je zlo su dve različite stvari. Društvo nas uči da su neke stvari zle da bi nas držalo u pokornosti”.
Šta god da bude, ostanite nepokoreni!
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera