Kuriri na biciklu: Robovi moderne ekonomije

Početkom novembra, kuriri za dostavu, blokirali su glavne trgove i ulice većih italijanksih gradova (EPA)
Početkom novembra, kuriri za dostavu, blokirali su glavne trgove i ulice većih italijanksih gradova (EPA)

“Dostavljači hrane su nezavisni kuriri povezani sa našom platformom. To su ljudi koji imaju slobodnog vremena, vlastito vozilo i pametni telefon”, slogan je jedne od vodećih evropskih food delivery kompanija.

S druge strane “stigni na vreme, izvrši isporuku i izbegni negativni komentar”, mantra je svih dostavljača hrane na biciklu ili takozvanih “ridersa”. Poslednjih godina, firme za dostavu, naglo su se razvile u celom svetu, a Kina rizikuje da postane jedna od zemalja u kojoj ljudi koji biraju ovaj posao to rade samo kako bi preživeli.

Za dva najuspešnija kineska giganta Ele.me i Meituan vreme isporuke je najvažniji faktor. Kašnjenje nije dozvoljeno, a ako se dogodi, rider dobija negativne bodove, njegov rejting opada, a samim tim mu se smanjuje i zarada.

A upravo su to razlozi koji primoravaju ove radnike da često krše saobraćajna pravila, prolazeći kroz crveno, vozeći u suprotnom smeru, kao i što voze po svim vremenskim uslovima, bez obzira na kišu ili sneg.

Zapravo, brza i efikasna dostava, garantuje bolju poziciju, te veću zaradu, ali isto tako smanjuje i prosečno vreme potrebno za svaku isporuku. Tako je u Kini prosečno vreme dostave vodećih kompanija smanjeno za deset minuta, u odnosu na tri godine ranije.

Međutim, algoritmi tj. aplikacije koje se koriste za obavljanje ovog posla, često ne predviđaju gužve u saobraćaju, vreme koje oduzima vožnja liftom ili druge nepredviđene okolnosti. A samo u Šangaju, na svaka tri dana, barem jedan kurir, žrtva je saobraćajnih nesreća, često i smrtonosnih.

Samostalni radnici takmičarskog duha

Pored očiglednih fizičkih rizika, ovi samostalni radnici izloženi su i velikom psihičkom stresu, jer da bi zaradio određene bodove i dostigao željenu poziciju, dostavljač hrane mora da isporuči što više porudžbina u toku dana, sa visokom stopom tačnosti, kao i da dobije pozitivne reference od strane klijenata.

S druge strane, ovaj radnik nema nikakve mogućnosti žalbe u odnosu na klijente ili konobare i vlasnike restorana od kojih preuzima hranu, jer aplikacije koje se koriste za dostavu, takvu opciju ne predviđaju.

Jednom kada se dostigne određeni nivo, prelazi se na sledeći, a koji podrazumeva i povećanje zarade. Više rangirani radnici, imaju više posla, a samim tim i više zarađuju. Dok, oni koji su na početku imaju jedino za cilj da dostignu nivo svojih kolega. Isto tako, pozicija nije nikakva garancija. Dovoljno je nekoliko zakasnelih isporuka ili negativnih recenzija, i pad na niži nivo je zagarantovan. U slučaju otkaza, ovi samozaposlenici ne dobijaju nikakvu nadoknadu.

Bez beneficija 

Dok se ovi radnici međusobno takmiče ko će ostvariti bolji rezultat, najpoznatije firme poput britanskog Deliveroo, finskog Wolta ili španskog Glovoa, beleže neverovatne profite.

Pa je tako recimo Glovo koji je svoje poslovanje počeo kao start-up firma 2015. godine u Barseloni, za samo nekoliko godina izrasao u multinacionalnu kompaniju. Prošle godine, njegova vrednost procenjena je na 300 miliona evra.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

S druge strane, kada je reč o pravima i beneficijama dostavljača hrane ili kurira, oni nemaju status zaposlenika u istima, pa samim tim ni pravo na odmor ili bolovanje, kao i što nemaju zdravstveno osiguranje.

U većini slučajeva, oni su samostalni radnici sa kojima se sklapa ugovor na određeno vreme. Zapravo većina delivery kompanija zahteva da dostavljači imaju svoju preduzetničku firmu, sa kojom se sklapa ugovor, dok mlađi radnici nalaze ovaj posao preko studentskih službi.

Elisa Pagliarani, generalni direktor Glovo u Italiji, kaže da oni nikoga ne zapošljavaju i da to nije princip njihovog poslovanja.

“Svi koji rade za nas zaposleni su ili u svojoj firmi ili u nekoj drugoj sa kojom imamo ugovor, a što je idealan način poslovanja. Na taj način naši saradnici mogu da upravljaju svojim vremenom kako im odgovara”, kaže Pagliarani.

Poslodavac takođe ne obezbeđuje prevozno sredstvo sa kojim se vrši dostava, niti garantuje bilo kakve druge beneficije. A zbog takvih uslova koji ne garantuju skoro nikakva prava ovih radnika, u Italiji je nedavno održan još jedan protest u svim većim gradovima ove zemlje.

Štrajk zbog smanjenja zarada

Početkom novembra, kuriri za dostavu, blokirali su glavne trgove i ulice većih italijanksih gradova, poput Rima, Milana, Bolonje i Torina, tražeći bolje uslove rada, kao i što su poslali nove zahteve vladi od koje se traži da se ovaj sektor reguliše i donese kolektivni ugovor.

Nezadovoljni radnici, a među kojima i veliki procenat migranata, a koji su primorani da rade ovaj posao u bilo kojim uslovima, opet su izašli na ulice, i pozvali svoje klijente da tri dana ne koriste aplikacije za dostavu i ne vrše nikakve porudžbine.

A nekoliko dana pre ovog generalnog štrajka, kompanije Glovo, Deliveroo, Just Eat i Ubereats i italijanski sindikat rada Unione Generale del Lavoro, potpisali su ugovor, a koji predviđa dodatno smanjenje zarade po dostavi, tj. cifru od 1, 30 evra.

Iz organizacije Deliverance Milano, nezavisnog kolektiva kurira, kažu da dok je italijanska vlada za vreme pandemije proglasila dostavljače hrane za heroje i esencijalne radnike, s obzirom da je potreba za istima porasla za pedeset odsto, s druge strane, kuririma su dodatno smanjeni prihodi.

“Kompanije za koje radimo se igraju sa našim životima. Mi smo robovi moderne ekonomije i sada kažemo da nam je dosta takvog tretmana. Tražimo svoja prava i normalne uslove za rad”, naglašavaju u kolektivu Diliverance.

Međutim, iako je Elisa Pagliarani, generalni direktor kompanije Glovo u Italiji, ranije naglasila da planiraju sa zapošljavanjem kurira, to se još uvek nije dogodilo. A posle četiri dana protesta, manifestanti su se vratili svojim biciklama, iako nisu dobili nikakve garancije niti odgovore na uslove koje su postavili.

Kompanije za dostavu nisu posrednici

I dok se većina food delivery kompanija predstavlja kao običan posrednik između restorana i dostavljača, Vrhovni sud u Španiji u oktobru mesecu doneo je presudu u kojoj stoji da Glovo nije posrednik već poslodavac koji određuje uslove za pružanje svojih usluga.

Takođe se naglašava da isti poseduje osnovnu imovinu potrebnu za obavljanje usluga tj. mobilnu aplikaciju koju kuriri moraju da skinu ako žele da rade ovaj posao, a što ovu špansku firmu stavlja u kategoriju poslodavaca.

Ova odluka predstavlja svakako važan korak u borbi za prava samozaposlenih osoba, u ovom slučaju dostavljača hrane. Inače, ovaj slučaj dospeo je do Visokog suda u Madridu, nakon što se jedan od ridera, žalio na presudu Višeg suda koji je utvrdio da su dostavljači hrane samozaposlene osobe.

Svakako donošenje ove odluke vrlo je važno jer se podudara sa raspravom o radnom statusu dostavljača koja se trenutno vodi u celom svetu, kao i sa nastojanjem vlada da se ovaj sektor reguliše.

S druge strane možda će se ovakvom odlukom suda u Madridu, konačno promeniti i koncept “gig ekonomije”, tj. ekonomije honorarnih poslova, koja kada je reč o dostavljačima hrane ne može da se shvati kao poslovna inovacija koja garantuje zaradu, fleksibilnost i slobodno vreme, jer iskorišćavanje ovih radnika nas vraća u radne odnose nekoliko vekova unazad.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike BLOG
POPULARNO