Hirurške maske su pojeftinile. Sada koštaju 20 dinara [0,17 eura], a kažu da se mogu naći i po nižoj ceni. Vest je odlična za sve roditelje čija deca idu u školu ili na fakultete. Razredna je na roditeljskom u fiskulturnoj sali gde smo sedeli na udaljenosti od dva metra rekla da deca mogu da zaborave i olovku i knjigu i svesku, ali nikako masku. U novoj normalnosti, koliko god da me ta kovanica nervira, uz školski pribor maske su postale, što bi deca rekla, must have.
Mlađoj kćerki smo kupili dve kutije sa po deset maski i trajaće joj četiri meseca, jer u školu ide, zapravo, samo pet dana mesečno. Naravno ako jednu masku nosi ceo dan u školi. Starijoj smo spakovali, takođe, maske. Prvu je već stavila na aerodromu. Postala je brucoš Univerziteta u Ljubljani.
Na klupi ispred zgrade aerodroma u Beogradu sam otkrio da hirurške maske mogu da posluže i kao maramice za suze, dok sam gledao u sat i očekivao da čujem kako avion rula na pisti. Nisam čuo avion, ali mi je žena rekla da je poleteo sa nekoliko minuta zakašnjenja. Pratila je to na sajtu aerodroma.
Predsjednik kao brucoš, drugi put
Kćerka bi verovatno bila ljuta kad bi znala da sam korišćenu masku koristio kao maramicu, jer mi je stalno prskala i ruke i volan automobila alkoholom, nakon svake pauze, na putu od Niša do Beograda. Postala je odgovornija od mene. Valjda je to onaj trenutak kad deca prerastu roditelje. Kad smo im još uvek potrebni, ali baš i ne žele to da priznaju. Kad čujemo njihove ideje i predloge i pomislimo kako smo vaspitali dobru i pametnu decu, ali još uvek kao imamo bolju ideju, mada na kraju naravno pristanemo na njihove. Jer su pametnije i bolje. Sa ponosom ih pogledamo i setno kažemo kako ih volimo.
Ništa neobično, rekli bi mnogi, da su roditelji ponosni na svoju decu. Zato verujem i da su roditelji predsednika Srbije Aleksandra Vučića ponosni na njega. Nije mala stvar po drugi put upisati studije. Po drugi put postati brucoš, bez obzira na godine.
Ipak, verujem i da su malo uplašeni kada su videli sina kako ponosan stoji pored školske klupe, ali bez maske. Verujem da su pomislili šta ako zakači korona virus? To je gotovo prirodni strah svakog roditelja. Ipak, struka, i to ona koju je njihov sin izabrao, stalno govori da su maske obavezne u zatvorenom prostoru, a da je fizička distanca neophodna.
Bill Gates vreba s čipom iza ugla
Svom bih detetu svakako rekao da je pogrešilo, da mora da bude odgovorno, i zbog sebe, i zbog drugih, bez obzira na ispunjen dečji san, bez obzira što je na nekakvoj funkciji. Zapravo, tim pre bih mu rekao da, zbog svoje funkcije, mora da bude odgovorniji, da svojim ponašanjem pokaže onim mlađim pored sebe kako je neophodno da svi pazimo i na svoje, i na zdravlje svih oko nas. Sigurno bih ga podsetio i da su mnogo moćniji ljudi poklekli pred korona virusom. Savršen primer je i predsednik SAD-a Donald Tramp, koji se smejao maskama pa zakačio virus. Ipak, svaki roditelj najbolje poznaje svoje dete. Verovatno i zna gde je pogrešio u vaspitanju, zna šta može, a šta ne da mu kaže.
Ponosni su i roditelji druge dece koja su u istoj prostoriji bila sa predsednikom Srbije, jer su im deca postali studenti. Možda su ponosni i što je njhovoj deci kolega predsednik Srbije, ali ako nisu među onima koji veruju da je korona virus izmišljotina, a da Bil Gejts vreba sa čipom iza ugla, onda su svakako uplašeni što je jedan čovek bio bez maske na svečanom prijemu za nove brucoše.
Da sam tamo bio, rekao bih mu: “Čoveče, stavi masku, ne glumi mi Trampa ovde!”
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera