Dragi niški dopisnici,
da li ste ponosni jer vam je priča na naslovnoj stranici?
Sećam se, bio sam jako ponosan, kada je nedeljnik Vreme prvi put objavio moju priču o nekadašnjem šefu socijalista u Nišu Miletu Iliću o knjizi Oči istine, još 1996. Sećam se: tada je u knjizi objavljeno i pitanje njegove kćerke: “Je l’ da ti nisi Mile Ilić nego moj tata?”
Tada je tema bio tata, političar, najuticajniji političar u gradu koji je svog šefa Slobodana Miloševića, navodno, predlagao za dobitnika Nobelove nagrade za mir.
Vama je na naslovnoj objavljena izjava Ninoslava Jovanovića, koji se još sumnjiči za otmicu maloletne devojčice. Detaljno ste redakciji javili šta vam je nekakav službenik policije ili tužilaštva dojavio.
Napomena o autorskim pravimaPreuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”
Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Šta ste u tom trenutku pomislili? Bili ste ponosni jer ste jedino vi dobili detalje monstruoznog zločina? Mislili ste da imate ekskluzivu? Nadali se da će vas urednik pohvaliti? Da ćete dobiti bonus za ekskluzivu?
Da ćete tim parama kupiti poklon detetu za Srpsku novu godinu?
Šta ćete reći kćeri kada joj budete uručivali poklon?
“Evo, kćeri, mama / tata je vredno radio/-la da bi imao da vam kupi poklon.”
Tako ne treba raditi
Bojim se da ćete prećutati da ste za te pare uništili život jednoj devojčici. Prećutaćete da ste prekršili sve kodekse posla kojim se, navodno, bavite. Da zapravo niste novinari nego naprosto lešinari koji se hrane tuđom nesrećom. Bićete ponosni sve dok vas pohvale na nekoj proslavi uz pečenog vola ili neku drugu životinju.
OK, verujem da niste jedini koji ćete nekada, kada ova država Srbija postane normalna, reći: morali smo, takvo je vreme bilo, terali su nas urednici, da nisam ja, to bi uradio neko drugi…
Super, ali da li se plašite da će vam deca porasti i da će se stideti onoga što ste radili nazivajući sebe novinarom? Znate li da sve ostaje zapamćeno na internetu?
Znate li da će vaš potpis ostati ispod teksta koji će, kada ova država nekada postane normalna, postati primer kako ne treba raditi?
Plašite li se da će vas deca pitati: “Je l’ da ti nisi taj novinar koji je pisao o Moniki nego si ti moj/a tata / mama?”
Izvor: Al Jazeera