Teško je i nabrojati koliko je puta Beograd bio bombardovan i razaran u svojoj istoriji, koja se meri hiljadama godina. Nikada niko, međutim, nije uspeo da unakazi grad, koji je i posle svih ratnih kataklizmi nastavljao da živi i, kako kaže Miloš Crnjanski, blista kao kroz suze ljudski smeh, više od aktuelne okupatorske i uzurpatorske vlasti u Srbiji.
Iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, gledamo apokaliptične scene na centralnim ulicama grada, kojima teku reke iz razvaljenog gradskog vodovoda. Scena u kojoj bujica nosi starijeg čoveka sa veknom hleba u ruci vrhunac je bezumlja u koje je upala Srbija.
Srpska politička i društvena stvarnost neodoljivo asocira na Životinjsku farmu Džordža Orvela. U tom remek delu društvene satire, na jednoj veleposedničkoj engleskoj farmi, koju vodi nemarni gazda, gospodin Džons, životinje teško žive. Jer, gazda previše pije i zaboravlja da ih nahrani, šiba ih bičem i plaši čestim pucanjem iz puške.
Niko ni za šta nije odgovarao
Jedne noći najstarija svinja, zvana “Stari Major”, poziva sve životinje na sastanak i govori im da je gazda parazit, koji ne radi ništa, a dobija sve. Jedino rešenje je da se pobune, da oteraju gazdu Džonsa i da na farmi žive samo životinje.
To se i dogodilo, ali tek tada su nastali problemi, koje Orvel detaljno opisuje prikazujući kroz priču o životinjama, složene promene ljudskog društva, spuštajući političare na nivo životinja, a glavnu vlast na nivo svinja. Tako nastaje politički animalizam. Glavno oružje u ovoj knjizi jeste govor. Govorom se istorija menja, događaji modifikuju, a životinje ubeđuju da ono što su videle, zapravo, nisu videle. Na kraju se nije moglo prepoznati ko je čovek, a ko svinja.
Srbija je definitivno postala mnogo gora životinjska farma od one Orvelove. Najgore u svemu je to što mi, kao društvo, nismo više ni stado, već se polako, ali sigurno svi pomalo pretvaramo u sarape, šariće, mariće, gusenice, šarenice… Umesto da ih oteramo, mi ćutke podnosimo njihove svinjarije, kakve ne postoje ni u Orvelovoj farmi. Evo dokaza o svinjarijama posle kojih niko nije odgovarao.
Poplave biblijskih razmjera
Lakomi na vlast, oni su najpre srušili pravnu i stvorili svoju državu, koja se temelji na laži, pljački, prevari, obmani, mržnji, šizofreniji i sve više na čistom fizičkom nasilju. Ta operacija se zvala noćno rušenje Savamale. Sudije Ustavnog suda o svemu tome ćute kao zaliveni. Zato je sve posle toga bilo lako i teklo kao po vodi izlivene Save.
Zatim su pokupili sav novac namenjen obnovi slivnika i gradske kanalizacije, pa je Beograd posle prve jače kiše doživeo poplave biblijskih razmera, posle čega se čitavo leto gradom širio nesnosni smrad. Usledila je rekonstrukcija Trga Republike u Beogradu, koja još traje. U toku je, naime, rekonstrukcija tek rekonstruisanog prostora i trajaće sve dok gradske vlasti potpuno ne isprazne kasu.
Vlasti su, u isto vreme kad i Trg Republike, započele rekonstrukciju ulica na još dva glavna gradska pravca – “27. marta” i Karađorđeva ulica, pa je saobraćaj u centru Beograda mesecima u totalnom kolapsu. Na raskopanom kolovozu i trotoarima u “27. marta” mesecima niko ništa ne radi i niko ne zna kada će radovi biti završeni. Niko i ne pominje desetine zatvorenih trgovina i uništenih zanatskih radnji i kafića.
Ovo je pravi ‘Beograd na vodi’
Na tom potezu su vlastodržci, odnosno njihovi radnici na crno, pred kraj prošle nedelje razbili glavnu magistralnu vodovodnu arteriju, pa su Dunav i Sava dobili neočekivane pritoke, a ceo centar Beograda je bio dva-tri dana bez vode. Samo nekoliko dana kasnije ponovo puca vodovod na nekoliko mesta u gradu i centar ponovo ostaje bez vode u stanovima. Ostvario se san predsednika: ceo glavni grad postao je “Beograd na vodi”.
Neće Srbija postati uređena pravna država sve dok ne nađemo način da oteramo sa mesta predsednika čoveka obolelog od vlasti. Ako ništa drugo, zaustavimo pretvaranje Srbije u životinjsku farmu. Ovi što sada vladaju moraju otići, jer će u suprotnom Srbija postati najgora država na planeti.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera