Klikneš ‘yes’ i dobiješ kredit

Zaduženost u Srbiji već sada je premašila iznos od 1.000 eura po glavi stanovnika (Reuters)

Krediti koje su građani Srbije podigli tokom trećeg tromesečja ove godine povećani su za čak 32,3 milijarde dinara (273 miliona eura) tako da je zaduženost već sada premašila iznos od 1.000 evra po glavi stanovnika.

Nekoliko smanjenja referentne kamatne stope koje je objavila Narodna banka Srbije omogućilo je poboljšanje uslova pod kojima se odobravaju krediti stanovništvu. Kamate su malo snižene, a budući da su uslovi za odobravanje zajmova veoma fleksibilni sa dugim rokovima otplate i mogućnošću da mesečna rata dostigne čak polovinu plate, narod je pohrlio da se nemilice zadužuje. Krediti koje su građani Srbije podigli tokom trećeg tromesečja ove godine povećani su za čak 32,3 milijarde dinara (273 miliona eura), čemu su najviše doprineli stambeni i gotovinski. Kao da ih dele džabe, a ne sa kamatama koje su i dalje znatno nepovoljnije i lošije od onih po kojima se zadužuju građani većine evropskih zemalja, sa daleko boljim standardom od našeg.

Država ćuti, a banke nude

Sa dvocifrenim rastom kredita Srbija je jesenas bila jedna od vodećih zemalja regiona. Zvanični podaci Narodne banke Srbije kažu da ih je u septembru odobreno za 10,4 odsto više privatnom sektoru, dok je broj pozajmica stanovništvu povećan čak za 9,3 odsto. Uz samo tri reči objašnjenja „moram, treba mi“, a verovatno i bez mnogo razmišljanja o posledicama koje će neminovno uslediti, ljudi se nekako isuviše lako odlučuju da posegnu za gotovinskim kreditima. I tako stigosmo do podatka da je zaduženost građana Srbije već sada premašila iznos od 1.000 evra po glavi stanovnika.

Nije potrebno neko naročito poznavanje ekonomije i finansija da se shvati da tako nešto nije baš pametno, ali se o tome ništa javno ne govori, niti iko na to upozorava. Ljudi se masovno zadužuju, nesvesni da polako tonu u dužničko ropstvo, iz kojeg možda neće uspeti da se izvuku bez težih posledica. Narodna banka jeste malo skratila rokove otplate, pa će u Novoj 2020. godini pozajmice moći da se uzmu na najviše sedam godina, ali o opasnostima koje sa sobom nosi ovaj savremeni tip ropstva niko da progovori. Umesto upozorenja da ljudi malo razmisle pre nego što sebi zavežu kamen oko vrata i stegnu u čvor, u medijima uglavnom odzvanjaju samo poruke banaka koje se utrkuju „nikad povoljnijim“ ponudama koje čekaju samo vas i koje se ne odbijaju. Pa to nije dovoljno, nego vas još zovu i telefonom da vam objasne kako je sve već spremno i odobreno i kako samo treba da kliknete „yes“.

Samo klikni „da“

Kaže mi kolega da je pre neki dan dobio telefonski poziv iz banke u kojem mu je operaterka ljubaznio objasnila da mu je odobren kredit od 256.000 dinara iako on tako nešto nikada nije tražio, te da ga od radosti deli samo jedan klik mišem na svom kompjuteru ili laptopu. Dovoljno je samo da na svom nalogu, na sajtu banke pronađe ponudu koju su mu poslali i da klikne na dugme „yes“. I to je to.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Znači, ništa ne razmišljaj, ne računaj i ne opterećuj se nepotrebnim informacijama, nego samo klikni i momentalno će ti se otvoriti novi vidici sa iznosom od preko dve hiljade evra na bankovnom računu. Kupuj poklone, vodi ženu i decu na skijanje, a možda ti ostane i za registraciju automobila. I to je to. Tu se radost završava jer nakon toga sledi 12 rata koje treba otplaćivati kako bi se dug namirio. Potrošio si 256.000 koje nisi imao, a moraćeš da vratiš preko 280.000 koje takođe nemaš, a za utehu je to što ne moraš odmah, nego će ti odbijati od plate narednih godinu dana.

I ako imaš prosečnu platu koja u Srbiji prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosi oko 55.000 dinara (469 eura), pa ti od nje odbiju ratu od oko 23.000 dinara (196 eura), preostaje ti nemoguća misija da preživiš narednu godinu sa 32.000 dinara mesečno u državi u kojoj ti samo za hranu treba bar pola od toga i u kojoj, prema zvaničnim podacima prosečna potrošačka korpa iznosi 37.000 dinara (316 eura). Znači, u startu imaš pet hiljada manje nego što ti treba da bi preživeo, ali nema veze. Ako zatražiš odlaganje otplate ili nekakav reprogram, ljubazni bankari će onda ponuditi možda neki novi još povoljniji kredit pomoću kojeg ćeš moći da udahneš malo vazduha i malo prolongiraš agoniju koja svakako dolazi jer ćeš kad-tad morati da vratiš više nego što možeš ili će ti banka na kraju uzeti sve, a batinaši koje sa sobom dovode prinudni izvršitelji će te izbaciti na ulicu. Legalno i po zakonu, a sve to zato što si kliknuo na dugme „yes“ i potrošio novac koji nisi imao.

Izvor: Al Jazeera



Više iz rubrike BLOG
POPULARNO