“Batko, raketa li si?, upitao je bugarski prijatelj Prvorođenog, kako od milošte tepamo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, prilikom nedavne svečanosti u okolini Šapca, upriličene povodom početka radova na izgradnji autoputa Ruma – Šabac i brze saobraćajnice Šabac – Loznica. Svi se, navodno, dive energiji i zalaganju Prvorođenog, koji živi da bi radio, a radi da bi mu se divili. Ima tu, međutim, jedna jako bitna situacija koja umnogome narušava tu njegovu sliku, da ne kažemo – samoprojekciju.
Radi se o medijima koji su apsolutno stavljeni u njegovu funkciju, u radnu obavezu. sa projektnim zadatkom opstanka na vlasti i satiranja svakoga ko barem i maglom zapreti voljenom liku. Medijska scena u Srbiji liči na ogroman megafon, iz kojeg je moguće čuti samo dve vrste informacija. Jedna je da je Prvorođeni jedini u majke, da nikada veći vladar srpskom zemljom hodao nije, a druga je da je opozicija beda ljudska, da je čine lopuže i silovatelji, kojima je jedini cilj da ubiju predsednika. Ono malo glasa razuma što se čuje jednostavno ne uspe da dođe do širokih narodnih masa.
Za to vreme Prvorođeni suvereno vlada i iz meseca u mesec pojačava svoje prisustvo u medijima. Tokom prošle godine njegovo pojavljivanje na TV aparatima bilo je 20 minuta dnevno, u proseku za svih 365 dana. Da li je to normalno da bilo ko, bilo gde bude toliko prisutan, makar radio 24 sata dnevno bez sna i pauze? Naravno da nije. Da ne govorimo o tome da to nije demokratski. I onda dolazimo do podatka koji tek nije normalan.
Samo je nebo granica
Prateći iz meseca u mesec njegovo prisustvo na televizijama, došli smo do činjenice koja je zaprepašćujuća: Prvorođeni je tokom novembra premijerno na malim ekranima bio 1.523 minuta. Kada se to podeli sa 30 dana, dobijamo podatak da je tokom svakog novembarskom dana bio čak 50,8 minuta na televiziji. Da ne bude nikakvih dilema u vezi sa ovim podacima, dovoljno je da bilo ko ode na njegov YouTube i kanal Srpske napredne stranke, sabere i podeli minutažu i – eto rezultata.
Napomena o autorskim pravimaPreuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”
Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Bilo bi lepo kada bi postojala neka komparacija, kada bi postojalo još zaluđenika za statistiku poput potpisnika ovih redova, pa da uporedimo kako je to u nekim drugim državama, makar ovde kod nas u okruženju. Ko zna, možda smo u zabludi, možda je to normalno i uobičajeno. Koliko god se, međutim, trudili, teško da bilo koji zdravi um može da podnese ovoliku pojavu nekog pojedinca u javnosti.
Na svu ovu računicu treba dodati da je delimično tačna, jer se radi o premijernom pojavljivanju Prvorođenog na jednoj televiziji. Tih 50,8 minuta se multiplicira činjenicom da se njegove konferencije za štampu istovremeno prenose na više televizija sa nacionalnom frekvencijom istovremeno. I na sve to kada se uračuna i njegovo prisustvo u izjavama u informativnim emisija, samo je nebo granica.
Zašto šuti Javni servis?
Zanimljivo je da se u Srbiji često porede dva perioda – Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića. U tome mnogi vide glavnu opasnost. Milošević se nije pojavljivao mnogo u javnosti. Mogli smo da ga vidimo, retko i da ga čujemo. Verovatno da nikada nije održao konferenciju za štampu, a razgovore u vidu intervjua je davao maksimalno dva puta godišnje. Prvorođeni redovno gostuje u emisijama koje traju i do tri sata, njegove svakodnevne aktivnosti se pretvaraju u konferencije za štampu, direktno se prenose na nekoliko televizija. Za kraće vreme je, zahvaljujući tome, stvorio neprevaziđen kult ličnosti i zato je opasniji, barem po medije, od Miloševića.
Pitanje koje se, takođe, nameće jeste kako se boriti protiv toga? Kako uopšte dopreti do bilo kojeg građanina ako jedan čovek 50,8 minuta biva prisutan u njegovom domu?
Prvorođeni je napravio apdejt već postojećeg sistema u Srbiji. Unapredio ga je do savršenstva. Ne možemo da kažemo da u Srbiji nema slobode govora. Svi oni koji se na bilo koji način suprotstavljaju tom režimu slobodno govore i pišu, ali problem je što nema slobode medija, što nema druge strane i što oni ne mogu da dopru do većeg broja ljudi.
Novinari Javnog servisa pravdaju svoje nepozivanje određenih opozicionih prvaka rečima da oni nisu učestvovali na izborima i samim tim Radio-televizija Srbije nema obavezu da ih poziva u studio i da prenosi njihove stavove i dešavanja. Zanimljivo im je da im, međutim, ne smeta da prilikom gostovanja Prvorođenog i njegovih najbližih saradnika ti isti opozicioni prvaci budu predmet najodvratnijih uvreda i ponižavanja. Urednik web portala Radio televizije Srbije Zoran Stanojević je nedavno rekao da RTS ne prenosi dešavanja u vezi sa aferom “Krušik” jer su tu i te informacije već preneli drugi mediji.
Opoziciji ni sekunda promocije
Situacija je još gora u privatnim medijima sa nacionalnom frekvencijom. U tim medijima je bez pardona servirana informacija da je, između ostalih zala koja mu se pripisuju, Dragan Đilas kriv i za odluku suda da se Severini oduzme starateljstvo nad sinom i dodeli ocu. Ta kampanja traje godinama, a sada su se, navodno, setili iz tih medija da pozivaju i predstavnike opozicije u svoje emisije. Tim pozivima se redovno odazivaju svi oni “opozicionari” koji udaraju po onom delu opozicije koja je pod rafalnom paljbom vlasti.
Lider Liberalno demokratske partije, potpuno minimizirane stranke u Srbiji, Čedomir Jovanović, tokom novembra je u medijima pod čvrstom kontrolom Vučićevog aparata deset minuta dnevno u proseku bio u eteru i nijednom rečju nije okrivio vlast za stanje u društvu, već deo opozicije. Posle Prvorođenog i zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, to je treći rezultat po broju minuta u medijima. Za tih 30 dana novembra nijedan lider opozicije, koja već godinu dana demonstrira po ulicama gradova u Srbiji, nije dobio nijednu sekundu.
Prosečno pojavljivanje Prvorođenog na malim ekranima u Srbiji je 28 minuta dnevno za minulih 11 meseci, što je za osam minuta više nego prethodne godine. Ovi podaci direktno pokazuju da je Srbija duboko zakoračila u autokratiju, u kojoj nema ni mesta, ni vremena za nekog drugog osim za njega. Demokratski svet se i dalje pravi gluv za ovakvu situaciju, jer su važnije stvari u igri, ali ljudi koji ne dozvoljavaju ni promil šanse za promenu na vlasti poput Vladimira Putina, Aleksandra Lukašenka, Mila Đukanovića i Milorada Dodika najbolji su dokaz da se i međunarodna zajednica ponekada preigra.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera