Bata Kameni: Odlazak kaskadera za sva vremena

Bata Kameni, kaskader sa vrelog beogradskog asfalta, za sobom je ostavio trag dima i vatre (Ustupljeno Al Jazeeri)
Bata Kameni, kaskader sa vrelog beogradskog asfalta, za sobom je ostavio trag dima i vatre (Ustupljeno Al Jazeeri)

U sezoni majskih odlazaka, sa životne scene sišao je legendarni kaskader Dragomir Stanojević, poznatiji kao Bata Kameni. Jedan od najpoznatijih jugoslovenskih kaskadera, koji je još za života stekao mitski status, preminuo je u beogradskoj Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularnne bolesti. Zauvek je sklopio oči preko puta Glavne železničke stanice, odakle je najčešće odlazio u beli svet, da natčovečanskim bravurama ostavi neizbrisiv trag u više od 500 filmova i televizijskih serija.

Rođeni fajter, prerano je strašni hobi pretvorio u posao. Još od bezbroj puta prepričavane audicije u Aberdarevoj, na Tašmajdanu, kad je, posle muvanja po beogradskoj štrafti u Knez Mihajlovoj, snagom magneta privukao pažnju asistenata režije prve američko-englesko-jugoslovenske filmske koprodukcije, snimane u studijima Avala filma u martu 1963. godine. Zamolio je asistenta režije da produži audiciju za nekoliko minuta, da bi ga video bez košulje, posle čega je zabezeknut od viđenog torzoa, uzviknuo: “Pa, gde si ti dosad, primljen si!” Za ulogu gusara u Dugim brodovima kosa mu je ofarbana u plavo. Toliko čudno za to doba, da su ga neki momci zadirkivali povicima “Pederu!”, što je brzo rešavao šamarima.

Na ulici uglavnom zaboravljeni, šamari su postali njegov zaštitni znak na filmu ili u serijama. Toliko upečatljivi  i nezaboravni, naročito u domaćoj seriji Otpisani, koju je, prema sopstvenom priznanju, dočekao u životnoj formi. U uniformi nemačkog vojnika, koja je pucala od mišića, već u prvoj epizodi, imao je zadatak da ošamari tada mladog glumca Dragana Nikolića. Posle dva uzmicanja, sekund pre šamara, tek u trećem pokušaju snimili su scenu, posle koje su na Gaginom obrazu ostali Batini prsti nekoliko dana. Zatečeni Nikolić je samo prišao i rekao: “Kameni, pa ti me ubi, čoveče!”

‘Kako te nije sramota Tomu da biješ!?’

Ni u kultnom filmu Balkan Ekspres nije bolje prošao Toma Zdravković, ali je, zbog napada na nezaboravnog šlager pevača, Bata Kameni godinama bio na udaru Tominih pristalica. Bežao je krupnim koracima, bez zastajkivanja, izbegavajući bilo kakvo objašnjenje ili odgovor na pitanje: “Kako te nije sramota Tomu da biješ!?”

Međutim, kaskaderstvo ne podrazumeva samo negativce, već i prave male uloge. Naravno, najčešće epizode “loših momaka”, u kojima eventualne greške bacaju tragične senke. Zato je Kameni, kao većina drčnih muškaraca ispletenih od mišića, bio alergičan na bestijalnost tokom epskih naricanja, ali se ponosio avanturama neustrašivosti. I očuvanom trezvenošću, koju je objašnjavao: “Nikako mi nije jasno zašto je danas skroman čovek ‘tunjav’, a pristojan ‘smotan’.”

U jednom od mnogobrojnih susreta, za vreme dana prepunog svetlosti, dok je prozračni vazduh na Topčideru razbijalo pućpurikanje neumornih vrabaca, u starom etno “Zlatiborcu”, nadomak Partizanovog stadiona, u društvu bokserske legende Svetomira Belića, priznao nam je: “U poslu gde je svaka tačka raskrsnica, svi znate, greška je naša sudbina.”

Još jedno tragično majsko popodne. Mesec dana pre rođendana, čije brojeve svetski renomirani kaskader nije pominjao. Nije ih ni slavio, iako je učestvovao u obeležavanju Dana Ognjene Marije, slave kaskadera, ali se radije vraćao prisećanju na dane od bola pomešanog sa adrenalinom, kad je u tek oslobođenom Beogradu, sa još četiri sestre, koje su umrle od iste dijagnoze, imao samo jednu želju – da se najedu hleba.

Bata Kameni bio je na vrhu jugoslovenskih kaskadera. Miomir Radević Pigi, Mihajlo Životić Miki, Slavoljub  Plavšić Zvonce, Minja Vojvodić, Zoran Vranov i Željko Božić učili su njegove trikove, a Buster Keaton, Yakima Canut, Evel Knievel, Jackie Chan, Steve-O,Tony Jaa znali da sa brdovitog Balkana oduvek dolaze impulsivni momci, koji obožavaju razgovor za kraj. Uz evergrin kompoziciju Mora da je to pravo mesto (Naivna pesma), njujorške grupe “Toking  heds”, koju može da razume samo onaj ko je štošta preživeo i preturio preko glave, životario od nemila do nedraga, video sve što je vredelo da bude viđeno, pa i više od toga.

Trag dima i vatre

Pri uživanju u kaskaderskoj himni, u melanholičnim akordima za sva vremena, razapeti između ljubavi i smrti, ne moraju da budu emotivno istrošeni. Zato kaskaderska himna Bate Kamenog i njegovih naslednika potiskuje doziranu agresiju, do jedne vrste pristojne suzdržanosti, uprkos susretu sa životnim krajem. S odjavnom špicom, dok  munjevitom brzinom kroz glavu prolete slike iz nezaboravnih scena sa Džonom Hjustonom, Klintom Istvudom, Li Marvinom, Anđelikom Hjuston, Ričardom Bartonom, Savinom Geršak, Entonom Edvardsom i Kirkom Daglasom.

Kao neki kaleidoskop, svaka slika je dovoljno ubojita da ima makar jednu zvezdu. Izdvojenog Batu Kamenog, kaskadera za sva vremena, sa vrelog beogradskog asfalta, koji je za sobom ostavio trag dima i vatre. S početkom i krajem, na jednoj jedinoj adresi, u Oblakovskoj, na sredokraći od velelepne Gazele do renovirane Autokomande.

Voleo je da samuje u kući. Da ostane bez reči, da uživa i što manje priča. S obe noge na zemlji, a glavom u oblacima. U parodiji s krvavim krajem, rekli su cerebrovaskularni hirurzi u prizemlju bolnice u kojoj je dočekao sudnji dan.

Međutim, tromb je ovoga puta stavio tačku. Na karijeru koja ima međunarodni odjek. I jedno neizbežno pravilo: Ili znaš, ili si bivši.

A Bata Kameni je sve znao, osim dan odlaska iz životne arene.

Izvor: Al Jazeera


Više iz rubrike BLOG
POPULARNO