U vremenu kad su putovanja dostupna gotovo svima, kada su city-break odmori popularniji nego ikada mnoge evropske prestonice razmišljaju kako da usklade slatke novce od turista i očuvanje autentičnosti i sve ono što zapravo privlači turiste da ih posete.
Bitka za gradove počela je u Barseloni. Blizu 1,6 miliona stanovnika Barselone bilo je potpuno slomljeno prošle godine s 32 miliona turista koji su posetili grad, većinom city-breakera.
Predvođeni gradonačelnicom Adom Colau, gradske vlasti u januaru su usvojile zakon kojim bi trebalo da pod kontrolu stave broj turista i smeštajnih kapaciteta, što privatnih, što hotelskih.
Tihi ubica svakog grada, pa tako i Barselone, bez sumnje je AirBnb i njemu slične internetske platforme, koje turistima omogućuju da iznajme stan ili sobu po popularnim cenama. Brza i laka zarada na minimum uloženog novca privukla je veliki broj vlasnika stanova da svoje nekretnine ponude turistima. Procena je da je takvih stanova u Barseloni 17.000. To je dovelo do krize na tržištu nekretnina. Pojavio se nedostatak stanova za dugoročno iznjamljivanje domaćem stanovništvu. Cene stanova koji su ostali na tržištu za dugoročno iznajmljivanje povećane su trostruko. To je dovelo do toga da lokalno stanovništvo odlazi.
Nemoguća misija
Oni koji ostaju neminovno dolaze u sukob s turistima jer su vođeni različitim interesima. Prvi, koji žive u gradu, u njemu i rade, pa bi u doba za odmor i spavanje hteli da rade upravo to. Turisti, sa druge strane, žele provod jer su zbog njega i došli.
Situacija je još gora u Lisabonu ako se uzme u obzir da je grad tri puta manji od Barselone. Prema podacima AirBnb-ja u gradu se posredstvom te platforme iznajmljuje 13.000 stanova. Vlasnici tih nekretnina zaradili su prošle godine 72 miliona evra. Grad Lisabon dobija jedan evro po noćenju.
Portugalski nacionalni portal za nekretnine, koji situaciju na tržištu nekretnina prati od 2001. godine, saopštio je da je u protekloj godini bilo gotovo nemoguće s prosečnim primanjima iznajmiti stan u Lisabonu. Na tržištu je za dugoročno iznajmljivanje bilo svega 1.413 stanova, a prosečna minimalna cena bila je 679 evra.
Asocijacija profesionalaca i kompanija za trgovinu nekretninama Portugala (APEMIP) saopštila je da je, zbog drastično smanjene ponude, u Lisabonu nemoguće iznajmiti jednosoban stan bez minimum 800 evra. Jednosoban stan ovde u Portugalu klizna je kategorija u pogledu kvadrature, pa stan može imati 25 do maksimalnih 50 kvadrata.
Kako oni koji rade uglavnom zarađuju minimalac propisan od države, od 550 pa do 750 evra, koliko je prosečna plata, nije nikakvo iznenađenje da sve više ljudi seli iz Lisabona u manje i okolne gradove, što a priori ne mora da bude loše u pogledu kvaliteta stanovanja.
Oni koji već imaju ugovore o iznajmljivanju, posebno u istorijskim četvrtima grada, pritisnuti su na različite načine da te stanove napuste kako bi ih vlasnici što pre stavili na raspolaganje turistima. Pritisci su pasivno-agresivni i kreću se od toga da vlasnik stana neće da vam se javi na telefon, pa ste sve kvarove prinuđeni da platite sami iako u ugovoru jasno piše da sve što nije nastalo delovanjem stanonajmca mora biti popravljeno o trošku stanodavca do toga da vam po isteku ugovora, koji se najčešće sklapa na dve godine, stanodavac udvostruči rentu.
Oni koji su vlasnici stanova u centru grada, a u njima žele i da žive, suočeni su s turistima koji su neretko pijani, bučni u sitne sate i na različite načine remete kućni red. Prijavâ građanâ sve je više. Traže od gradskih vlasti da, baš kao i u Barseloni, zakonom regulišu i ograniče broj stanova za iznajmljivanje na teritoriji grada, a da u istorijskom jezgru takve aktivnosti potpuno zabrane.
Urbicid
Grad je odgovorio prinudnom merom koja će na snagu stupiti u julu. Svako ko hoće da iznajmi stan na AirBnb-ju ili sličnoj platformi prvo će svoju nekretninu morati da registruje u Nacionalnom turističkom registru. Bez te registracije AirBnb neće moći da oglašava stanove. Premalo i prekasno jer se mera ne odnosi na one čiji su stanovi već u ponudi.
Finansijski gledano, grad i nema mnogo razloga da reaguje. AirBnb u prošloj godini registrovao je 718.000 turista koji su boravili u stanovima iznajmljenim posredstvom njihove platforme, a kompanija procenjuje da su u gradu potrošili 404 miliona evra, što je 78 odsto više nego godinu ranije. Osim toga, grad je od već pomenute takse od jednog evra po noćenju samo u prva tri meseca ove godine inkasirao 1,1 milion evra.
Turizam je za Portugal bez sumnje važna, ako ne i najvažnija privredna delatnost, zlatna koka koja svima donosi zaradu, veliku zaradu. Znaju to i stranci. Portugalska asocijacija za saradnju s Turskom objavila je da će ta zemlja u portugalski turizam uložiti 300 miliona evra. Jedan od većih projekata jest kupovina kompleksa Campo de Santa Clara u centru starog Lisabona, koji će biti rehabilitovan i, naravno – pogađate – pretvoren u luksuzni hotelski prostor.
Jedan od razloga zbog koga svi putujemo jest da upoznamo različite zemlje, gradove, kulture, njihovu umetnost, kulturno nasleđe i ljude koji tu žive. Svako ko je bio u Lisabonu u januaru, februaru i martu zna kako ulice grada izgledaju. Puste su. Pokoji turista, nekoliko automobila i mahom prazni tramvaji i autobusi. A, verujte, nije tako bilo pre tri godine. Ako zbog turista proteramo stanovnike gradova, šta će biti svrha putovanja? Koga će ti turisti da upoznaju? S kim će da razgovaraju? Koje će nove prijatelje da upoznaju?
Nije urbicid jagnje na ražnju u centru grada ili sardina na gradelama u centru Lisabona već kad grad izgubi svoje stanovnike. S njima odlazi i duša i sve što svaki grad čini posebnim i autentičnim. A to su – ljudi.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera