Kad bi vas neko – na primer, episkop bački Irinej – upitao ko je najveći neprijatelj pravoslavlja, šta biste mu odgovorili? Zli komunisti koji su nacionalizovali crkvenu imovinu pošteno otetu od sirotinje? Ili katolici, protestanti svih boja i ostali šizmatici? Možda otpadnici od matere crkve pravoslavne? Naravno, potpuno biste promašili i tako ugrozili svoje šanse za spasenje. Jedini tačan odgovor glasi: pihtije.
Vladika Irinej Bulović krenuo je ovih dana u krstaški rat protiv ove želatinaste pošasti. U mestu Rumenka koje se nalazi u Irinejevoj eparhiji trebalo je da se održi tradicionalna Pihtijada, ali je njegovo preosveštenstvo bilo brže na bogougodnom obaraču. Prvo je reagovao lokalni crkveni odbor upozorivši šefa Pihtijade da “organizuje Pihtijadu u vreme časnog posta, kada se vernici duhovno pripremaju za svetu tajnu pričešća i kada treba da miruju, a ne da budu sablažnjeni na ovakav način”.
Pošto prijateljsko upozorenje nije urodilo mirotočivim plodom, organizatori uporno nisu odustajali od Pihtijade, vladika Irinej je bio prinuđen da siđe sa božanskih visina u kojima obitava i spusti se među obične smrtnike sklone trivijalnostima poput pihtija. Uputio je preteće pismo pihtijašima u kojem stoji: “Ukoliko organizujete ovu pagansku manifestaciju u toku posta, pravoslavna Eparhija bačka će objaviti saopštenje i pozvati vernike da stanu u odbranu svetog posta. Za vreme održavanja pihtijade, kapije porte hrama će biti zatvorene, a sa zvonika će se svakih pola sata oglašavati mrtvačko zvono. Svi članovi Upravnog odbora pihtijade biće anatemisani iz crkve, sveštenik neće ulaziti u njihove domove, jedino će im biti dozvoljeno krštenje dece jer ona nisu kriva za greh i ludost roditelja”.
Ko se pihtije laća, od anateme će poginuti
Uplašeni mrtvačkim zvonima, anatemom i večnim prokletstvom, organizatori Pihtijade su podvili rep i odustali od manifestacije. Odložili su je za period posle posta, ali s obzirom da će tad biti prilično toplo vreme, Pihtijada ove godine najverovatnije neće ni biti održana. Još jedna pobeda sinova svetla u borbi protiv sinova mraka i pogibli izvojevana je sa lakoćom, a pihtije neće moći da šire svoj đavolski uticaj na nepca i duše zabludelih vernika.
Zlobnici su odmah skočili na preosvećenog Irineja, inače Božjeg namesnika na zemlji, zamerajući mu što se nije ni oglašavao, a kamoli anatemisao pedofile u crkvi, sveštenike koji leče narkomane mlateći ih lopatama sa smrtnim ishodom, razne crkvene velikodostojnike koji su blagosiljali Škorpione i slične ubice, ili umirovljenog vladiku Kačavendu koji je bludničio sa striperima, a poznat je i po tome što je slavio pad Srebrenice i pružio Ratku Mladiću sveštenu podršku za genocid.
Nevernici čiji je um ogrezao u tamu ovog sveta ne shvataju da to nisu grešni činovi, već bogougodna dela, a da prava opasnost po ljudsku dušu dolazi od demonskih sila koje se kriju u pihtijama, pogotovo od svinjskih nogica i ušiju. Da nije tako, ne bi silne jevanđelske izreke upozoravale na pogibao koja preti iz đavoljih pihtija. Navedimo samo najpoznatije:
Lakše je kamili proći kroz iglene uši, negoli pihtiji ući u carstvo nebesko; Ko se pihtije laća, od anateme će poginuti; Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete pihtijesatanističke; Jer ko hoće da spase svoju pihtiju – izgubiće je, a ko izgubi pihtiju svoju mene radi – naći će je.
Demonske mesne prerađevine
U međuvremenu je pala i Kulenijada u Baču. Organizatori nisu čekali Irinejeve pretnje anatemisanjem, već su sami pomerili manifestaciju nakon Uskrsa. Nije Pihtijada jedina demonska svetkovina na koju se usmerio gnev Božjeg ugodnika koji godišnje obrne milione evra, sve za dobrobit vernika i spasenje njihovih duša. Pre nekoliko godina Irinej je vrlo sličnu pismo poslao organizatorima Kobasicijade u Turiji.
Zapravo, poslanica je gotovo identična, čak se i završava istim rečima, preteći Upravnom odboru da “sveštenik neće ulaziti u njihov dom i neće im se vršiti ni jedna sveštenoradnja osim svete Tajne Krštenja, jer deca nisu kriva za greh i ludost svojih roditelja”. Jedina razlika je u tome što je kobasičarima Irinej kaznu ograničio na godinu dana, dok je pihtijašima zapretio trajnim izopštenjem iz crkve. Što je i logično, jer je pihtija inkarnacija samog đavola, dok je kobasica otelotvorenje nekog sitnog demona-pripravnika.
Što bi rekla narodna poslovica – besposlen pop i jariće krsti, a zaludan episkop i Pihtijadu anatemiše. Neutralni posmatrač bi rekao da Irinej ima nešto lično protiv mesnih prerađevina, možda nije mogao da im odoli u detinjstvu ili je neka druga trauma u pitanju, ali svakako je sumnjivo potezanje teške artiljerije anatemisanja na u suštini bezazlenu manifestaciju. Anatema je najteža crkvena kazna koja se u istoriji mahom koristila u obračunu s jereticima, dok je nedržanje posta sitan prekršaj za koji bi eventualno sledovala neka mala epitimija.
Komičarska tačka
Bilo je u povesti crkve i drugačijih praksi glede posta, Recimo, sveti Jovan Zlatousti, episkop carigradski, preporučivao je vernicima da ako već ne mogu da se uzdrže od mržnje i ogovaranja bližnjih tokom posta, slobodno jedu meso, jer je u tom slučaju uzdržavanje od mrsne hrane besmisleno. Blaženi Nikolaj je usred posta ponudio Ivana Groznog mesom, a kad je car s indignacijom odbio, jurodivi je uzvratio: “Ta ti činiš i gore – hraniš se ljudskim mesom i krvlju, zaboravljajući ne samo na post nego i Boga”. Da ne pominjemo samog Hrista koji je rekao: “Ne pogani čoveka što ulazi u usta, nego što izlazi iz usta, to pogani čoveka” (Matej, 15, 11).
Navedeni primeri su primenljivi u slučajevima kad se religija shvata ozbiljno, međutim ovde očigledno imamo posla s parodijom hrišćanstva. Ujdurme oko Pihtijade i Kobasicijade deluju krajnje komično, više liče na humorističke vesti sa njuzneta nego na realnost. Šteta samo što su organizatori Pihtijade ozbiljno shvatili episkopovu komičarsku tačku.
Pravo na jelovnik
Strogo legalistički posmatrano, vladika Irinej bi mogao i da bude u pravu, bar donekle. On se nije obratio građanima, već vernicima, članovima organizacije za koje je on nadležan, kao šef lokalne podružnice. Samo što pokoravanje episkopskim naredbama i pretnjama nije jedina opcija. Ako vernici misle da Irinej preteruje, mogu da pokušaju da ga smene. Ako crkva ne priznaje inicijativu odozdo, organizatori manifestacije mogu i da napuste crkvu ili da promene konfesiju, ima i drugih hrišćanskih denominacija. Ionako je krajnje vreme za demonopolizaciju religijskog tržišta.
U svakom slučaju, mogli su jednostavno da se ogluše na pretnje i održe Pihtijadu, pa šta bude. Ako vladika doživljava Boga kao biće koje nema pametnija posla nego da gleda ko šta jede i na osnovu toga raspoređuje u raj ili pakao, to je prilično jadna predstava o Bogu. Kudikamo je razumnije verovati u pihtije, nego u najviše biće koje nam broji zalogaje.
Na kraju, da parafraziram Voltera, potpisnik ovih redova uopšte nije ljubitelj pihtija, ali će se uvek boriti za osnovno ljudsko pravo svakog čoveka da sam bira sopstveni jelovnik. A ko nikada nije pojeo nijednu pihtiju, neka prvi baci anatemu.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera